Цвијетин Миливојевић: Гомила ћутања

 Ишчекивах, залуду, скоро две недеље да се неко, у име службеног Београда, огласи гледе покушаја велепосланика Дитмана да, у свечарском штимунгу немачког велепосланства, у присуству одабраних Србаља, са све Врховником као најдражим гостом, преко тврдње да се "Србија и Немачка заједно суочавају са тешким поглављима историје и прошлости", српском народу ували "штафету геноцидности".

А због чега народ ћути, питао би сада Милош Обреновић...

Можда зато што не може да дође до речи од ових логореичара, рачунајући и самог Врховника који је, опет, ничим изазван, масно слагао (ваљда га тако совјетовало...) да се "у Србији земљи да преврне" води неки "унутрашњи дијалог" и како ће, већ у марту, он и његови бити "храбри да крену одважно (ја био уверен да су "храбар" и "одважан" синоними...) с неким предлогом за Косово, а то ће бити решење које захтева болне компромисе за обе стране и које ће бити нападнуто са свих страна"!

При чему је помогла и Тајница му која је, поводом 100 дана кабинета који није сама изабрала, али уверава себе да јесте и воли га као да јесте, пред Хребељановићевом црквом Лазарицом одржала, Боже ми опрости, нешто као солистички концерт. Где јој је терцовао све сам Врх до Врха и Вршчић до Вршчића. Распојасала се Тузланка Ђевојка која је будуће Врховниково одустајање од 17 одсто Србије зарад "европског пута" безобразно навела као разлог да овај буде "упамћен као највећи српски политичар у последња два века"; није јој остао дужан ни "Теткин Зет" који се "захвалио врховном команданту Војске Србије што ће плате бити повећане 10 одсто" и томе слично...

А гомила (маса, бара, глобално српско село - рекли би "маклуанисти") и даље, видимо, ћути... Зашто? Оснивач психологије маса Гистав ле Бон написао је, још 1895. године, да су лидери гомила, готово без изузетка, добри реторичари или агитатори (а не умни људи), опседнути једном идејом, и да теже деспотски наметнутој контроли. Овај аутор "Психологије гомиле" тврдио је да "вођа који успева" натура гомили оно у шта сам верује и то непрестаним, догматичним и, небројено пута, поновљеним излагањем свог става, без икаквог покушаја да тај сав и анализира. И, када гомила једном прихвати неку идеју - сматрао је Ле Бон - она се веома брзо шири преко пријемчивости и имитације.

А гомила, пак, поседује колективни ум и психичко јединство које мења нормалне емоције, мисли и понашања појединца, због чега се индивидуа у гомили понаша полусвесно, као да је хипнотисана, док се индивидуални чланови гомиле асимилују у један заједнички медиокритет. Тако настаје ишчезавање свесне и предоминантност несвесне личности и долази до "окретања путем сугестије и пријемчивости, осећања и идеја у идентичном правцу, тенденција да се сугерисане идеје непосредно претворе у делање"! Појединац није више оно што је био, већ постаје аутомат којим је престала да управља његова сопствена воља - сматрао је Гистав ле Бон.

(Данас)