ЦРТА: Три месеца пре расписивања избора, у Београду почела “функционерска кампања”; представници власти заступљени скоро четири пута више у медијима него опозиција

Иако су београдски избори расписани 15. јануара, изборна кампања почела је незванично још на јесен јер је у претходна три месеца свакодневно објављивано у просеку око 20 медијских прилога који су се бавили темом београдских избора.

Од укупно 2.215 анализираних објава, у периоду од 2. октобра 2017. године до 15. јануара 2018. године, представници власти били су заступљени скоро четири пута више у медијима него представници опозиције, док су заблежени и случајеви тзв. “функционерске кампање” показала је анализа медијског извештавања коју је спровела ЦРТА.

“У претходним изборним циклусима, као и у посматраном периоду три месеца пре београдских избора, забележена је изразито неједнака заступљеност актера изборног процеса у медијима. Имајући у виду да је медијска слика веома важан показатељ слободних и фер изборних услова, од велике је важности да Регулаторно тело за електронске медије реагује на кршења Закона о електронским медијима и, у складу са својим обавезама и овлашћењима, обезбеди политичким субјектима једнаку заступљеност у електронским медијима. Такође, важно је и да Агенција за борбу против корупције по службеној дужности, користећи своја овлашћења, утиче на спречавање појаве функционерске кампање, док је изборни процес још у току, и тиме допринесе успостављању владавини права и слободним и фер изборима”, изјавио је Раша Недељков, шеф ЦРТА посматрачке мисије.

Представници власти су доминатно користили медијски простор за промоцију резултата рада и предизборна обећања док је опозиција, значајно мањи простор који је имала на располагању, углавном користила за слање негативних порука о владајућој већини. Драган Ђилас и Александар Шапић су били најчешћа мета негативне кампање владајуће већине, док је опозиција највише негативно говорила о градској власти и Српској напредној страници.

Владајућа већина најчешће је говорила о инфраструктурним пројектима и новим инвестицијама док се опозиција највише бавила државном политиком и медијима.

“Имајући у виду неједнакост присуства у медијима, као и различитост тоналитета прилога од стране водећих медија, сматрамо да не постоји медијски плурализам и да је грађанима тешко да формирају мишљење засновано на непристрасном извештавању”, изјавила је Тамара Скрозза, новинарка и чланица Управног одбора ЦРТЕ.

Иако Закон о Агенцији за борбу против корупције у члану 29 прописује да јавни функционер “не може да користи јавне ресурсе и скупове на којима учествује и сусрете које има у својству функционера, за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката” и да је “дужан да увек недвосмислено предочи саговорницима и јавности да ли износи став органа у којем врши јавну функцију или став политичке странке”, у периоду од три месеца пре расписивања избора забележени су и случајеви коју указују на појаву функционерске кампање.

Од укупно 55 одсто медијских наступа у којима су јавни функционери најављени као републички или градски функционери, а не као страначки, сваки четврти пут су давали изборна обећања, а сваки шести пут нападали противкандидате.

Анализом су обухваћени следећи медији: РТС - Дневник 2, јутарњи програм и београдска хроника, ТВ ПИНК - Национални дневник и јутарњи програм, ТВ ПРВА - дневник, ТВ Н1 - дневник и јутрањи програм, ТВ Студио Б - вести, Блиц, Вечерње новости, Политика, Курир, Информер, блиц.рс, б92.нет, курир.рс.

ЦРТА још једном подсећа и на препоруке које је израдила у циљу унапређења квалитета изборног процеса у погледу обезбеђивања медијске равноправности и спречавања “функционерске кампање” и које је и у претходна два изборна циклуса достављала институцијама надлежним за обезбеђивање услова за слободне и фер изборе.

(Данас)