ЦРТА: На локалним изборима у Београду забележено више неправилности него на изборима 2017. и 2016. године; примећено паралелно евидентирање гласача и групно довођење бирача на гласање

На основу 100 одсто обрађеног узорка, Цртина финална пројекција резултата је да су четири листе прешле цензус: листа Александар Вучић – Зато што волимо Београд – 44,96 одсто, листа предвођена Драганом Ђиласом 19 одсто, Александар Шапић – 8,88 одсто и коалиција СПС – Јединствена Србија 6,11.

То су четири листе које ће се наћи у градском парламенту.

Од листи које нису прешле цензус:

листи "ДЈБ и Двери - Да ови оду, а да се они не врате" припало је 3,92 одсто

"Иницијатива не давимо Београд - Жута патка - чији град, наш град" освојила 3,45 одсто.

Српска радикална странка узела је 2,39 одсто гласова Београђана,

Љубиша Прелетачевић Бели освојио је 2,3 одсто гласова,

листа "Да ослободимо Београд - ДС, СДС, Нова и ЗЕП" узела 2,18 одсто гласова.

Демократска странка Србије освојила је 1,1 одсто,

листа "Београд има снаге - Заветници" 0,64 одсто,

Покрет обнове краљевине Србије 0,52 одсто,

"Шта радите бре - Марко Бастаћ" 0,51 одсто.

Зелена странка Србије освојила је 0,43 одсто,

Руска странка 0,38 одсто, 

"Зелена странка - Какав Београд желиш" 0,33 одсто,

ЛДП Чедомира Јовановића освојила 0,24 одсто.

Следи "Ниједан од понуђених одговора" са 0,2 одсто,

Грађанска странка Грка Србије са 0,19 одсто,

Др Муамер Зукорлић 0,18 одсто,

"Доста је било пљачке, корупције и лоповлука" 0,17 одсто,

Републиканска странка 0,14 одсто,

листе "Јединствена странка правде" и "За Београд Беогондола" са по 0,1 одсто.

Неважећих листића било је 1,61 одсто, а око 160.000 бирача остало је без својих представника, јер листе за које су гласали нису прешле потребан цензус за улазак у градски парламент од пет одсто.

Квалитет изборног процеса на изборни дан није био у складу са међународним стандардима за слободне и фер изборе.

На осам одсто бирачких места забележена су озбиљнија кршења изборних процедура, док су испред седам одсто бирачких места примећене појаве попут паралелног евидентирања гласача и групног довођења бирача на гласање, саопштила је данас ЦРТА посматрачка мисија. Проценат забележених неправилности на бирачким местима је већи од процента неправилности забележених на председничким 2017. и парламентарним 2016. године.

„Ако и након ових избора надлежне институције одмах не приступе решавању уочених проблема и отклањању узрока нерегуларности, можемо да очекујемо раст процента нерегуларности у наредним изборним циклусима који би могао озбиљно да утиче на резултате избора,“ изјавио је Раша Недељков, шеф ЦРТА посматрачке мисије.

Током дана посматрачи су бележили неправилности попут вођења паралелних евиденција бирача изван бирачког списка на самом бирачком месту, коришћења мобилних телефона и фотографисање бирача, недостатак контролног листа у гласачким кутијама на почетку гласања, вишка гласачких листића у кутији у односу на број гласалих бирача, гласања без личних исправа, непроверавања личних исправа бирача, некоришћења спреја, као и кршења тајности гласања.

У ЦРТА наводе да се проблем са бирачким списком поново показао као релевантан и за локалне изборе у Београду, где је на 37 одсто бирачких места забежен један до пет случајева бирача који нису могли да се пронађу у бирачком списку, док је на један одсто бирачких места заблежено више од шест таквих случајева.

На основу 100 одсто обрађеног узорка, Цртина финална пројекција резултата је да су четири листе прешле цензус: листа Александар Вучић – Зато што волимо Београд – 44,96 одсто, листа предвођена Драганом Ђиласом 19 одсто, Александар Шапић – 8,88 одсто и коалиција СПС – Јединствена Србија 6,11.

„Имајући у виду проценте које су освојиле две листе са највећим бројем гласова, проценат уочених неправилности од осам одсто не утиче фундаментално на њихове резултате, док су више утицаја имале на партије које су освојиле мањи број гласова, али не у мери да би те листе могле да пређу цензус. Укупан проценат гласова за листе које нису прешле цензус је 19,5 одсто, што упућује да је око 160.000 бирача који су гласали на овим изборима остало без својих представника у Скупштини града Београда“, наводи се у саопштењу ЦРТА.

Они подсећају да је у два случаја током изборног дана била је угрожена безбедност Цртиних посматрача.

„Инцидент испред бирачког места на Новом Београду десио се када је непознати мушкарац физички напао члана мобилног посматрачког тима „Црте“ током посматрања дешавања испред бирачког места када су посматрачи покушали да документују вођење евиденције бирача испред бирачког места и потенцијалне куповине гласова. Други се догодио када је посматрач открио да се води паралелни списак бирача на бирачком месту, што је против изборних процедура“, додали су на конференцији.

На три бирачка места посматрачима “Црте” није било одмах дозвољено да присуствују пребројавању гласова. Након пола сата од затварања, посматрачима је ипак дозвољено да присуствују овом процесу. Међутим, услед ове ситуације посматрачи нису били у могућности да извештавају о веродостојности резултата са тих бирачких места јер нису присуствовали једном делу пребројавању гласова, оцењује ЦРТА.

ЦРТА је пратила изборни дан на случајном и репрезентативном узорку од 450 бирачких места док су мобилни тимови пратили дешавања изван бирачких места. ЦРТА је чланица Глобалне и Европске мреже организација које се баве посматрањем избора – ГНДЕМ и ЕНЕМО.

(Данас)