среда, 13. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Црна Гора: У општини Тузи данас се открива још један споменик Скендербегу
Хроника

Црна Гора: У општини Тузи данас се открива још један споменик Скендербегу

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 15. октобар 2019.

 Подгорица -- Споменик Ђерђу Кастриоту, познатијем као Скендербег, биће откривен данас у Затријепчу, у црногорској општини Тузи, у којој су већинско становниство Албанци.

Споменик ће бити подигнут на платоу испред школе која носи његово име и то није први споменик Скендербегу у Црној Гори.

Претходно је споменик овој историјској личности подигнут у Уцињу, најјужнијој црногорској општини, коју такође насељавају већински Албанци.

У најави овог догађаја пише да је Скендербег био средњевјековни племић из феудалне породице Кастриота, која је од средине 14. до средине 15. века контролисала делове централне Албаније и источне Македоније.

За албански народ, како кажу, он представља основну личност кроз коју се представљају и као такав наставља да инспирише и представља се као симбол свих времена.

У албанском граду Љешу је преминуо 17. јануара 1468. године од маларије. Мит о Скендербегу је иначе једини мит албанског национализма који је базиран на одређеној личности.

Поводом подизања споменика Ðерђу Кастриотију у Црној Гори су се водиле полемике да ли је он био Албанац, Србин или Црногорац.

Кастриоти је, према неким историјским записима, био албански национални херој, српског порекла из времена отпора албанских племена турским освајацима и исламизацији.

Према британском историчару Едварду Гибону, Кастриотици воде порекло од старог српског братства Браниловица (Бранила) из Зете.

Скендербегов деда се доселио у Јањину, у Епир, као српски кефалија. Скендербегов отац, Јован Кастриот назвао се принцом Епира, који је укључивао Мат, Кроју, Мирдита и Дибер.

Његова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла, из породице Трибалда (који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака. Јован Кастриот је био меду првима који се супротставио упадима Бајазита И, медутим, његов отпор није имао готово никакав ефекат.

Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност арбанашких племица, Турци су одвели Ђурада заједно са његовом брацом као таоце.

Због борбе против Османлија прво га је глорификовала католицка црква (иако је у делу свог живота био и муслиман и православац), а убрзо и словенски народи са Балкана који су га сматрали својим националним херојем.

Крајем 19. века албански националисти су, у недостатку албанске средњевековне државе и њених хероја из тог времена, поцели са албанизацијом Скендербега и његове побуне.

Предлог да се тацка дневног реда о подизању споменика стави по хитном поступку дао је председникОпштине Тузи Ник Ðељошај.

Ðељошај је раније најавио да ће иницирати постављање споменика Скендербегу на две локације у Тузима - у центру и у Затријепчу.

Споменик Секендербегу, који ће бити постављен у Затријепичу израђен је од изливене бронзе, у форми бисте, висине 120 центиметара, ширине прса 45 центиметара и ширине рамена 80 центиметара.

Димензије постамента су 140 центиметара висине, 80 ширине, док ће укупна висина бисте са постаментом бити 260 центиметара.

Средства за подизање споменика обезбедила је Фондација "Триесхи" из Њујорка у САД, а за одржавање споменика биће задужена ОШ "Ðерђ Кастриоти Скендербег".

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер