среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Црна Гора: Младен Бојанић поднио Државној изборној комисији приговор на регуларност избора и затражио да се пониште резултати јер нису плод слободно изражене воље грађана
Хроника

Црна Гора: Младен Бојанић поднио Државној изборној комисији приговор на регуларност избора и затражио да се пониште резултати јер нису плод слободно изражене воље грађана

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 19. април 2018.

 Предсједнички кандидат Младен Бојанић поднио је Државној изборној комисији приговор на регуларност избора и затражио да то тијело поништи резултат избора од 15. априла, јер нису плод слободно изражене воље грађана.

Он је, у приговору достављеном ДИК-у, у који је “Слобода” имала увид, указао да постоје бројни докази о мноштву злоупотреба, на сам дан избора, што недвосмислено потврђује да је кандидат ДПС-а Мило Ђукановић имао значајну “институционалну предност”, како се каже и у прелиминарном извјештају Посматрачке мисије ОСЦЕ/ОДИХР, односно да је перманентно злоупотребљавао државне ресурсе током своје предизборне кампање.

– Јасно је да се ради о изборном процесу у коме је кандидат Мило Ђукановић противзаконито, свјесно, срачунато и уз подршку великог броја државних функционера и службеника злоупотребљавао државне ресурсе у сврху остваривања велике предности у односу на друге кандидате, навео је Бојанић у приговору.

Он је од ДИК-а затражио да испита све наводе из његове пријаве.

– И, сходно законским нормама, поништи резултате ових избора како би се стекли услови за расписивање нових на којима би се, уз пуно поштовање свих законских норми, обезбиједио равноправан статус свих кандидата. Једино тако организовани и спроведени избори се могу признати и прогласити за слободно изражену вољу грађана и само тако исказана воља може чинити основ државне власти, истиче се у приговору Бојанића.

Он је у приговору подсјетио на члан 2. Устава Црне Горе, који гласи: “Носилац суверености је грађанин који има црногорско држављанство. Грађанин власт остварује непосредно и преко слободно изабраних представника. Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом”.

Такође, указао је и на норму Закона о избору предсједника Црне Горе, која у члану 22. гласи: ”Кандидат за предсједника не може користити објекте, финансијска средства, возила, техничка средства и другу државну имовину у сврху кампање”.

У приговору се истиче и да је законом забрањено користити имовину државних органа, јавних предузећа и установа, јединица локалне самоуправе, нити компанија у којима држава има власнички удио у предизборне сврхе.

Додаје се и да јавни функционери, које именује или поставља Влада Црне Горе, државни службеници и намјештеници, не могу учествовати у изборној кампањи, нити могу јавно изражавати своје ставове поводом избора, у радном времену, односно док су на дужности.

У приговору се подсјећа да закон строго забрањује да полицијски службеници и припадници Агенције за националну безбједност смију учествовати у изборној кампањи на било који начин.

– Кроз непоштовање наведених норми, као и самог духа закона који регулишу изборно законодавство, Ђукановић је у битном онемогућио слободно изражавање воље грађана, тиме ускратио њихово суверено право на слободу избора, те онемогућио функционалност уставне норме да се може признати само власт која је произашла из слободно изражене воље грађана, наводи се у приговору.

Указује се и да је Државна изборна комисија, у континуитету, занемаривала своје надлежности и тиме омогућила Ђукановићу да кроз системску злоупотребу државних ресурса на свим нивоима оствари ненадокнадиву институционалну предност и тиме сруши уставне и законске принципе.

– За све наведено постоје неспорни докази, који воде само једном закључку, а то је да се ови избори не могу признати и да исти морају бити поништени и поновљени у циљу заштите једног од носећих уставних начела суверенитета грађана, као и законских норми везаних за карактер, слободу и законитост изборног процеса, истиче се у приговору Бојанића.

Подсјећа се на аферу “залутали мејл”, као и на незаконите Ђукановићеве посјете градилишту дијелу дионице ауто-пута Бар-Бољаре и изградњи скијалишта Колашин 1600, те присуствовање уручењу донације КЦ Подгорица.

Такође, указује се и на незаконито одржавање Ђукановићевог предизборног скупа у образовној установи у Котору, као и на укључивање високих полицијских функционера у предизборне активности кандидата ДПС-а.

– Анализирајући изборни процес, морамо да констатујемо да су избори за предсједника Црне Горе спроведени у недемократској атмосфери, уз бројне злоупотребе и кршење елементарних људских права и да као такви не одражавају вољу грађана. Такви избори се, по Уставу Црне Горе, а и по правилима савременог и цивилизованог свијета, не могу признати нити се на основу њих може успоставити власт, истиче се у приговору Бојанића.

Директори на рапорту код Мила

Дан уочи предизборне ћутње, у централи ДПС-а одржан је састанак представника више министарстава, директора појединих установа и државних компанија. На састанку су, поред осталих, били: Веско Лекић и Рашо Тодоровић, директор и замјеник директора Управе за спрјечавање прања новца и финансирање тероризма; Светлана Вуковић, директор Управе за кадрове; Никола Вукићевић, предсједник Одбора директора Монтенегроерлајнса; Ратка Стругар, директор Директората за ел. комуникацију и поштанску дјелатност Министарства економије; Павле Горановић, директор Завода за уџбенике; Горан Асановић, директор Директората у Министарству туризма и одрживог развоја; Дарко Коњевић и Благота Радуловић, секретар и директор Директората Министарства пољопривреде. Основано се сумња да је састанак организован поводом незаконитих активности које су директори предузимали према запосленима у министарствима, управама и компанијама у којима су непосредни руководиоци, а у циљу утицаја на њихов избор на предсједничким изборима.

(Слобода-ИН4С)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер