CNN: Све се окренуло наглавачке – сад БРИКС спасава ЕУ

Све се окренуло наглавачке, песимистички је констатовао амерички ТВ програм Си-ен-ен (ЦНН). Нечувена ствар: земље у развоју предлажу да финансирају Запад ради подршке стабилности глобалних тржишта. Званични предлог планира да понуди на самиту двадесеторице у новембру петорка држава у успону из групе БРИКС – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република. Таква је општа слика, али има и занимљивих детаља. Постоји реакција низа чланова ЕУ, који нису обрадовани, већ су пре забринути перспективом нове дужничке кабале. Тему разматра коментатор Сергеј Гук са експертима – Павлом Медведевом, чланом Националног банкарског савета и послаником Државне думе, директором Економског института и дописним чланом РАН, Русланом Гринбергом.

Према различитим подацима, резерве земаља БРИКС приближавају се суми од пет билиона долара.  Многи хронични дужници зоне евра не би имали ништа против да гурну у њих руку. Неко, истина, не без ограда.

Британски Фајненшл Тајмс потрудио се да упути поверљивим Европљанима упозорења у духу хомеровске Касандре. Земље еврозоне, стоји у чланку, ако и буду на добитку од добијених кредита у краткорочној перспективи, касније ће због тога горко зажалити. Увећање страног финансирања сузбија напредак економије, увећава се незапосленост, фискални дефицит. Страног новца у Европи и тако има довољно, проблем је у недовољној поузданости проблематичних земаља зоне евра. Али обраћање туђим изворима капитала само ће продубити проблем.

Мишљење члана Националног банкарског савета Павла Медведева.

- Мени се чини да је то нека фантазија. Почећу од тога да ће помоћ, ако буде пружена, бити релативно мала. Помоћ унутар Европе ће бити много већа. Није тачно да је новца довољно, чак и превише. Банке нису довољно капитализиране. Ова мисао ми се чини лажном из два разлога. Као прво, то такозвано интервенисање у свој удео не може да буде велико. И нико не обећава велику интервенцију. Као друго новац је потребан. На пример, да се купе хартије које се не чине превише поузданим и самим тим подрже банке и угрожене земље.

Сличног става је и Руслан Гринберг, директор Економског института:

- Чудно, ја сам мислио да је то управо симбол поверења према европским хартијама од вредности када земље у развоју које успешно граде своје економије последњих година верују банкама, односно властима ЕУ. Мени се чини да је то напротив апсолутно стабилизациони фактор. Мислим да овде нема ризика ни за једне ни за друге. То је нормална светска пракса.

У предлозима БРИКС не види се никакво двоструко дно. Светска криза је претња за кинески, бразилски или индијски извоз. Русију плаши пад цена енергената. И зато је петорка заинтересована да се не допусти глобални економски назадак.

(Глас Русије)