петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ЦИНС: Учестала пракса да функционери СНС пролазе само са благим опоменама Агенције за борбу против корупције
Хроника

ЦИНС: Учестала пракса да функционери СНС пролазе само са благим опоменама Агенције за борбу против корупције

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. јул 2018.

 Агенција за борбу против корупције изрекла је само меру упозорења Игору Мировићу, председнику Покрајинске владе и функционеру владајуће Српске напредне странке (СНС), иако је утврдила да је он био у сукобу интереса.

Мировић је у августу 2016. године поставио свог брата, Предрага, за члана Надзорног одбора у Јавном водопривредном предузећу Воде Војводине. Решење о именовању је потписао управо Мировић и то на седници којом је сам председавао.

Сајт Пешчаник је о овој теми изветсио у марту ове године, да би Агенција, након постављеног питања новинара, почела да проверава да ли су испуњени услови за покретање поступка. Осам месеци касније, у октобру 2017, бивша директорка Агенције, Мајда Кршикапа, потписала је решење којим се Мировићу изриче најблажа од три могуће мере – мера упозорења.

У решењу Агенције које је достављено Центру за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) пише да је Мировић именовањем свог брата довео себе у сукоб интереса и „подредио јавни интерес приватном, искористивши јавну функцију за стицање погодности за повезано лице, и створио однос зависности према лицу које може да утиче на његову непристрасност у вршењу јавне функције председника Покрајинске владе, чиме је угрозио поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције”.

Агенција је могла да тражи Мировићеву смену, односно да донесе препоруку за његово разрешење, али, како се наводи у образложењу Агенције, она је „посебно ценила чињеницу” да је Предраг Мировић разрешен са места члана Надзорног одбора пре покретања поступка за одлучивање о повреди Закона о Агенцији, па је због тога изрекла блажу меру.

Оно што Агенција није навела је да је Мировићев брат смењен тек након што је објављен текст на сајту Пешчаник, односно након више од седам месеци које је провео као члан Надзорног одбора. Како се из документације Агенције може видети, она је дописом од 1. марта 2017. године тражила од Покрајинске владе податке о именовању Предрага Мировића на који јој није одговорено све до 22. марта, односно након Мировићеве смене. Чак ни тад Агенцији нису достављени тражени подаци. Потом је Агенција ургенцијом тражила да јој се доставе подаци о именовању, који су јој на крају послати тек у априлу. Агенција је покренула поступак у јуну 2017.

Остаје нејасно како је овакав след догађаја Агенција узела као олакшавајућу околност, посебно ако се у виду има да је Предраг Мировић смењен, како пише у решењу, на лични захтев.

Агенција је Предрагу Мировићу у фебруару 2018. изрекла строжију меру – јавног овјављиавња одлуке о повреди закона. Осим што је без сагласности вршио функцију члана Надзорног одбора Вода Војводине, на коју га је именовао брат, и функцију члана Савета Факултета техничких наука у Новом Саду, он није пренео ни управљачка права у фирми Делфин wасх, у којој је сувласник.

Игор Мировић је само један од функционера владајуће странке који су избегли оштрије казне Агенције.

Братиславу Гашићу, некадашњем градоначелнику Крушевца а садашњем директору Безбедносно-информативне агенције, Агенција је у септембру 2015. године изрекла меру јавног објављивања одлуке о повреди закона због сукоба интереса у којем је био када је новцем из буџета плаћао фирме своје породице. У децембру исте године, Одбор Агенције је након Гашићеве жалбе преиначио решење и изрекао му само упозорење.

Николи Селаковићу, некадашњем министру правде, а сада генералном секретару Председника Србије, Агенција је 2014. године изрекла меру препорука за разрешење због сукоба интереса али се тај случај до данас није завршио. Након Селаковићеве жалбе, Одбор Агенције није могао да донесе коначну одлуку јер за њу није било већине. То је био први пут да Одбор није донео одлуку по некој жалби.

(ЦИНС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер