петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ЦИНС: Фаворизовање подобних медија
Хроника

ЦИНС: Фаворизовање подобних медија

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. септембар 2017.

Од како је Српска напредна странка дошла на власт 2012. године медији блиски њој и њеним функционерима константно добијају новац из буџета ван званичних конкурса, путем тајних уговора уз недовољно контроле.

Коментаришући гашење Врањских новина, Владан Вуксановић, Министар културе и информисања, рекао је да медији морају самостално да постоје на тржишту у свирепим условима и да се боре за спонзоре и финансијере, а пре свега за свој квалитет како би имали тираж.

Са друге стране, на синоћњем протесту због гашења Врањских новина и штрајка глађу Вукашина Обрадовића испред зграде Владе Србије могло се чути да у Србији заправо слободно тржиште не постоји и да проблеме осећају само независни медији који немају подршку власти.

У последњих неколико година Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) је указао на неколико случајева нетранспарентног трошења новца грађана и фаворизовања медија блиских Српској напредној странци (СНС).

Ради се о уговорима ТВ Пинк, новцу који су добили медији повезани са Братиславом Гашићем у Крушевцу и Нишу, односно, медији повезани са Душаном Фировићем и некадашњим функционером СНС-а Сашом Мирковићем у Зајечару. ЦИНС је писао и о финансирању медија у Смедереву, београдским општинама Обреновац и Уб.

Новца има за подобне

Од 2014. до јуна 2016. године Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) дала је нешто више од седам милиона евра кредита фирми Жељка Митровића Pink International Company. У овом периоду Пинк се појављује на листама Пореске управе као један од највећих пореских дужника, па није јасно како су испунили критеријум по којем клијенти АОФИ-ја не смеју да имају пореска дуговања.

Извештаји које је ЦИНС пронашао откривају да је Пинк Интернатионал Цомпанy само у марту 2016. добио скоро 3,5 милиона евра. Уплата је књижена под шифром „краткорочни кредити“, под којом је Пинк више пута добио новац. Тако им је у 2015. години уплаћено више од 3,5 милиона евра, а 2014. године преко 120 хиљада евра.

У фебруару 2016. године Пинку је уплаћено и више од 9,3 хиљаде евра, под шифром „остали пласмани“.

Наведени износи показали су помоћ коју је држава пружала Пинку кроз АОФИ и не значе да она није још и већа. Ова агенција је за Пинк издавала и гаранције. Само једна гаранција из 2014. износи 2,5 милиона евра и дата је у корист АИК банке. У пракси то значи да је држава, односно АОФИ, Пинку помогла јер је гарантовала за његове послове.

АОФИ, иако има законску обавезу, од децембра 2015. године одбија да ЦИНС-у достави документацију која се односи на уговоре са Пинком и информације о њиховим другим клијентима.

Братислав Гашић и Саша Мирковић

Потпредседник СНС-а и актуелни директор Безбедносно-информативне агенције Братислав Гашић као градоначелник Крушевца одобравао је новац из градског буџета медијским предузећима у власништву чланова своје породице. Током 2013. и 2014. године потписао је уговоре са ADD Production, у власништву његове супруге и BNZ-Hygienic, чији је сувласник његов син.

На основу та три уговора, фирмама у власништву Гашићеве породице, из градске касе издвојено је укупно 4,2 милиона динара. Њихов задатак је био да извештавају о раду градске управе, на чијем је челу Гашић био од јуна 2012. до краја априла 2014. године, када је преузео министарску функцију.

На конкурсу за суфинансирање медија у Врању из априла 2017. нишка ТВ Зона плус, чији је власник породица функционера СНС Братислава Гашића, добила скоро пола милиона динара иако се ова телевизија не емитује у Врању.

Док су недељник Врањске и ОК радио добили укупно 300.000 динара, а Јужне вести ни динар, прошле године основана локална телевизија Врањска плус, добила је 6.3 милиона динара.

Зајечарска телевизија БЕСТ, блиска СНС-у док је Саша Мирковић био део странке, имала је преко 147 милиона динара прихода од 2013. до 2016. Након доласка СНС-а на власт у овом граду приходи ове телевизије нагло су скочили да би са разлазом Мирковића и СНС прошле године ТВ БЕСТ отишла у стечај а новинари отпуштени.

Због сумњивих уговора ТВ БЕСТ са Фудбалским клубом Тимок против Мирковића је поднета кривична пријава Вишем јавном тужилаштву у Зајечару. Он је заједно са фолк певачем Александром Вуксановићем, познатим као Аца Лукас, осумњичен да су у периоду од августа 2013. до фебруара 2015. године, са намером стицања противправне имовинске користи за Тимочку ТВ и радио (ТВ БЕСТ), закључили штетан уговор о пословној сарадњи, на основу којег је клуб платио нешто више од 20,9 милиона динара за пренос утакмица и медијско промовисање.

Још један медиј повезан са функционером СНС-а у Зајечару имао је пораст прихода од доласка ове странке на власт. Од 2013. године када је Душан Фировић, функционер СНС-а, дошао на функцију члана градског већа, телевизија Ф Канал у власништву његовог сина добио више од 18 милиона динара само од Града за 3 године. Поред тога са овом телевизијом су уговоре склопиле многе градске институције и локална предузећа.

Промоција политичара

Истраживање ЦИНС-а о томе како локалне самоуправо троше новац на медије показало је да су милиони динара 2015. године потрошени на промоцију власти у градовима и општинама, укључујући гостовања политичара у емисијама и преносе скупштинских седница.

Тако је Телевизија Смедерево добијала новац од општине чак и када је истекао рок за њену приватизацију. Новцем грађана Смедерева плаћане су емисије у којима је гостовала градоначелница Јасмина Аврамовић, али и премијер Александар Вучић, министарка Зорана Михајловић и председница парламента Маја Гојковић.

Општине Обреновац и Уб, које су због катастрофалних поплава у мају 2014. претрпеле милионске штете, имале су довољно новца током 2015. године да одређеним медијима дају више од пет милиона динара за оглашавање или закуп медијског простора. У обе општине се СНС налази на власти.

Највише новца дато је РТВ Студио МАГ, око 2,8 милиона динара, у чијем уговору пише да ће општина Обреновац плаћати извештавање о активностима општине и јавних установа. Уговор предвиђа и обавезно укључивање „у програм овлашћених лица органа и служби Градске општине“.

Телевизија Сага добила је око 139.000 динара да би реемитовала најважније вести и репортаже које су већ приказане на РТВ МАГ у емисијама „Градске приче“ и „Вести“.

Општина Уб је у фебруару 2015. године ван конкурса закључила два уговора о пословној сарадњи са Телевизијом 3М и МБ радиом. У периоду фебруар–јун Телевизији 3М плаћано је 130.000 динара месечно за емитовање информативног програма, уз обавезно гостовање (једном месечно) председника општине и његовог заменика.

Уговоре са телевизијом потписао је управо председник општине Дарко Глишић. У биографијама Глишића и његовог заменика Александра Јовановића Џајића наводи се да су чланови СНС-а од оснивања.

Општина Уб платила је МБ радију 150.000 динара за период од пет месеци, за емитовање информативног садржаја и емисије „Недељни информатор Општине Уб“, која је прављена „по достављању материјала потребног за емисију од стране овлашћених лица општинске управе“. Уговором је предвиђено и гостовање неког од челника општине.

Новац за угашени Танјуг

Новинска агенција Танјуг, званично угашена још 31. октобра 2015, склопила је уговор у јуну 2017. године са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, док је на његовом челу још била садашња премијерка Ана Брнабић. У тексту који је објавила Цензоловка наводи се да ће Министарство, према уговору, овој агенцији плаћати годину дана 162 хиљаде динара месечно, за услуге продукције, снимања фото и видео материјала и монтаже. Из буџета Србије та кућа ће тако добити готово два милиона динара. За јавну набавку Министарства државне управе и локалне самоуправе челни људи агенција Фонет и Бета нису знали.

(ЦИНС)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер