четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Чедомир Јовановић: Улазак у НАТО је гарант стабилности - противљење је одбрана система вредности који је уништио Србију
Хроника

Чедомир Јовановић: Улазак у НАТО је гарант стабилности - противљење је одбрана система вредности који је уништио Србију

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 05. новембар 2015.

Противљење уласку у западни војни савез последње је утврђење у којем се брани систем вредности који је уништио нашу земљу

Црвене линије на којима се наводно бранила Србија последње две деценије најчешће су биле линије на којима се бранила само безидејност оних који су нашу земљу водили у сигурне поразе. Први су их напуштали они који су их и нацртали, да би повлачили нове, једнако бесмислене, чувајући свој значај кроз константну нестабилност, мржњу и сукобе, неспособни да замисле свет дефинисан сарадњом, интеграцијама и разумевањем. Разна „никад” и „заувек” нестала су у прашини, изгорела у ратовима у БиХ, Хрватској и на Косову, оставивши нас да се боримо с последицама уништавања и да покушамо да изградимо нове и другачије односе у земљама које желимо да оставимо својој деци.

Поразе смо прихватали, невољно и прекасно смо се суочавали с последицама, фикција у којој је наше друштво преживело деведесете остала је да живи на политичкој маргини. Иако смо вербално прихватили будућност у ЕУ, и даље лако падамо на испитима које би морали да пролазимо много брже и ефикасније. Данас већина не верује да би Србија бољу будућност могла да изгради кроз ратове и сукобе са светом, али је противљење уласку у НАТО постало последње утврђење у којем се брани систем вредности који је уништио нашу земљу. То противљење предуго хране политичари са скривеним интересима и медији у служби обавештајног подземља. Текст на насловној страни „Политике” од 2. новембра („Да ли улазак у НАТО обара каматне стопе”), у коме се елаборира теза да су каматне стопе ниже у земљама НАТО него у оним које то нису, идеалан је израз тог тренда.

Чињеница да земље које су у НАТО-у имају каматне стопе ниже од оних које су ван њега не оставља места за дискусију, па је „Политика” нашла аналитичаре који ће открити рупу на саксији и рећи да чланство у неком војном савезу није једини критеријум који одређује висину каматних стопа, илуструјући своје закључке примерима Турске и Грчке. Верујем да је јасно шта чланство у НАТО-у значи и како утиче на каматне стопе, али могу да поновим да је новац „плашљив”: банке не желе да просипају новац у нестабилним земљама. Чланство у овом савезу само је гарант стабилности и даје вам време да изградите уређену земљу, различиту од данашње Србије. У таквој земљи, интегрисаној у регион и ЕУ, са успостављеним економским везама, са већим и компатибилним тржиштем, имате и веће шансе да направите посао које би банке подржале повољним кредитима.

„Политика” је као контрапример изабрала баш Грчку, која се у данашње стање довела игноришући стварност, гласајући за леву демагогију Сиризе, која је баш у „Политици” била популарнија него у Грчкој. И Турска и Грчка су, свака из својих разлога, водиле политику која их је довела у стање нестабилности и имала лош утицај на њихову економију. Ипак, ове земље су далеко од хаоса какав им је био својствен пре чланства у НАТО-у. Занимљиво да у тексту нико није навео пример Румуније, Словачке, Чешке или Мађарске, где не морате бити Џефри Сакс да бисте површним погледом кроз прозор кола установили разлику у стању у овим земљама у односу на време кад су гравитирале око Русије. Не само по зградама, аутомобилима, индустрији него и по слободи у којој људи у тим земљама данас живе. Занимљиво да нико није поменуо разлику између бивших југословенских република, Словеније и Хрватске, са једне стране, и осталих, са друге.

Инсистирање на војној неутралности само је изговор за таворење Србије у руској зони интереса и плодно тле за развијање нових/старих сукоба. Она уједно говори о одсуству идеје шта би Србија могла да буде уместо овог што јесте. Данас више немамо потенцијал да наудимо ником осим сами себи. Време ирационалности морамо оставити иза нас. Заједно смо проживели бомбардовање НАТО-а, које је била страшна одлука најмоћнијих земаља света и за које нико није до краја невин. Данас не смемо сањати освету јер нас такви снови неће однети нигде осим у нова страдања. Данас је бесмислено да се, овакви какви смо, јуначимо топовима и сањамо нове ратове јер нам само мир и стабилност могу осигурати опоравак и опстанак. Погрешне изборе смо све већ направили, немамо снаге за нове. Свет је данас превише опасан и компликован за нове авантуре. Своје данашње одлуке морамо правити рационално.

(Политика) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер