недеља, 15. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Чедомир Јовановић: Србија не зна размере злочина у Сребреници
Хроника

Чедомир Јовановић: Србија не зна размере злочина у Сребреници

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 10. јул 2011.

Шеснаест година после Сребренице, још нисмо свом друштву омогућили да сазна и схвати размере масовног злочина у Сребреници, најмучнијег епилога злочиначке политике која је до њега довела, изјавио је данас лидер Либерално демократске партије (ЛДП) Чедимир Јовановић и нагласио да је увек када је Босна била жариште, Србија због тога патила.

Јовановић је подсетио да су "о геноциду у Сребреници своје мишљење саопштили Међународни суд правде, судије Хашког трибунала, Европски парламент, породице жртава, суседи. Учинила је то коначно, додуше само делимично, и Скупштина Србије, усвајањем недовршене Декларације о Сребреници". Ипак, како је оценио, и даље нам недостаје излаз из политике оспоравања, циничног пребројавања и умањивања броја жртава и размера злочина. За то више не можемо оптуживати Младића који се годинама крио, ни ситуацију у којој се Србија налази или изазове нестабилног региона.

Јовановић је нагласио да "смо слањем Младића у Хаг испунили међународну дужност, али се обавезе које имамо, према Србији и суседима, не могу завршити рутинским праћењем суђења које неће затворити наше дилеме и довођење у питање узрока и последица Сребренице, као и свих југословенских ратова деведестих". Искуство Сребренице, других злочина и пре и после јула 1995.године, неспособност да се деценију и по после ње стави јасна тачка, неприхватљива естрадизација која је пратила хапшење и изручења Младића - све то нас опомиње на привременост и рањивост стабилности, и у Србији и у региону, закључио је он.

Свако ко је искрен добро зна да је, увек када је Босна била жариште, Србија због тога патила, нагласио је Јовановић. Данас је најважније, оценио је Јовановић, да кажемо какав однос са суседима желимо, да будемо јасни али и оперативни у реализацији вербалних ставова, да се не зауставимо на оцени да признајемо целовитост Босне, него да помогнемо да кроз Европу, њена правила и модел решавања проблема, изађемо из мрака деведесетих.

Јовановић је такође оценио да Србија има потенцијал за такву политику, за преокрет, али се са људима, младима нарочито, мора искрено разговарати. "Ми који водимо политику, у Србији нарочито, морамо да одговор на питање места Сребренице у нашој будућности дамо другачијом унутрашњом и регионалном политиком, искренијим односом према прошлости, одговорнијим ставом који ће спречити да ми, или бар наша деца, наставимо да живимо са теретом злочина", закључио је Јовановић.

Према његовим речима, "11. јул и у Србији треба да буде Дан сећања на сребреничке жртве, јер би то био и људски и политички доказ трансформације земље, мерило прихватања онога што су народи Европе већ учинили кроз Резолуцију Европског парламента". "Ми, међутим, нисмо само суседи земље у којој се догодио злочин. Зато су наше обавезе, према себи, Бошњацима, свим народима у БиХ, према нормалнијој будућности региона, много веће. Зато нам и у овом послу треба преокрет, нови приступ који ће Србији и Босни, а онда и свим друштвима око нас, обезбедити излазак из живог блата и коначно отворити разумну, сигурну и озбиљну перспективу", рекао је Јовановић.

ЛДП инсистира на истинама у политици, поштеном односу према прошлости, бризи за жртве и осуди за политику која је крива за њих, нагласио је Јовановић у изјави поводом 11. јула, дана сећања на жртве злочина у Сребреници.

(Вести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер