Чедомир Антић: Србија треба да ухапси Муслијуа и суди му за тероризам

 Сви знамо Почетак буне на дахије – ону стару народну песму коју је спевао велики Филип Вишњић. И њен почетак који објашњава после каквих све зулума и божијих знамења се Срби „дићи нехтједоше“. Када су се коначно дигли, противно свима и свему, подигли су и највећи устанак у историји Османског царства, тукли су се девет година и упркос погибији, пропасти и безнађу обновили прво српску, а затим створили и највећу државу Јужних Словена у историји.

Ових дана, међутим, догодило се нешто што јасно показује зашто је Србија понижена и који је пут њеног усправљања. Председник општине Бујановац Јунуз Муслију дао је изјаве према којима је област Прешева, Бујановца али и већински српске, Медвеђе, препознао као део будуће великоалбанске државне творевине. Тврдио је, упркос томе што готово половину становништва општине на чијем је челу чине Срби, да он не прима плату из буџета Србије, већ од Албанаца. Коначно, рекао је и да Србија треба да буде срећна што Албанци не траже да у састав Албаније не уђе и град Ниш. Иначе, у овом граду Албанци никада нису чинили већину – чак ни онда када су се звали Арнаути и Шиптари. Од како је укинут феудализам, већинско становништво Ниша су Срби. Године 2011. чинили су 93,52% од четврт милиона становника историјски друге престонице Србије. Према попису Албанаца у Нишу има 0,04% или 97 (деведесетседморо).

Шта чинити са Рамом, Тачијем, Муслијуом? Званична Србија ћути. Ћутала је и у време Слободана Милошевића, реаговала је касно и непримерено. Јунуз Муслију је био припадник (политички представник) терористичке организације која је имала компликован и нетачан назив тзв. „Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе.“ Подигли су устанак када више није било Милошевића. Учинили су то да би успорили промену власти и реформе у Србији, спречили демократску поделу или стварање аутономије за Србе на Косову и Метохији, заштитили криминалне послове у селима Кончуљ и Добросин која су центар шверца дроге на Балкану и изнудили статус другачији од осталог становништва југа Србије. Успели су у томе. Иако су привукли релативно мали број Албанаца на устанак и нису имали значајнијег војног успеха, добили су политичке и економске уступке. Прешево и Бујановац већ шеснаест година добијају четири милиона евра годишње више од осталих општина у Србији. Стигло је много новца из иностранства. Попис је организован тако да су Албанци постали већина у Бујановцу а у области их је пописано толико да од тада не смеју више да изађу на попис нити на председничке изборе само да не покваре прескупу конструкцију превелике бројности. Србија им је дала могућност да упркос чињеници да спадају међу малобројне мањине, буду непрекидно представљени у Народној скупштини…

Поред наведеног, често чујемо овакве изјаве. Прешево и Бујановац место су где се славе убице из „ОВПМБ“. Сваког 28. новембра демонстративно на државним установама истичу албанске државне заставе. Доласци албанских премијера и председника увек се заврше дипломатском непристојношћу гостију и шовинистичким испадима локалних домаћина. Да ствари буду још ружније Срби у Албанији су тек недавно признати као национална мањина. Некада су сви морали да се изјашњавају као Албанци и на силу су им промењена имена и презимена. Промена националног изјашњења на попису кажњавала се високом глобом. Тамошња тужитељка рекла је бившем тужиоцу за ратне злочине Вукчевћу, који је укупно тужио 90% Срба и 10% Бошњака, Хрвата, Албанаца и осталих, да Албанија никада неће процесуирати злочинце из „Жуте куће“ нити било ког свог држављанина за претходни рат. И у седмици када је Еди Рама најавио стварање Велике Албаније, Хашим Тачи је најавио тужбу против Србије за геноцид, а целокупно албанско друштво на Косову тресе се од гнева што француски суд наставља поступак за екстрадицију Харадинаја… За то време некакви албански историчари са Косова блокирају манастир из 14. века одлучни да не дозволе да му буде враћена земља која му припада од времена када су њихови преци чували овце и козе по Љуми, они не дозвољавају пролаз возила борећи се тако против косовског суда.

Шта треба да уради српска влада? Може да настави да се игра европских интергација. А може да постави питање „црвене линије“. Много смо изгубили али минимум државног циља и националног достојанства морамо да очувамо. Гест којим треба показати озбиљност треба да буде коначно увођење реда у Прешево и Бујановац. Опкољавање, претрес, разоружавање кључних криминалних центара, слање најважнијих нарко дилера на доживотне робије. Суђење Јунузу Муслијуу за тероризам, пошто амнестја не важи када се не одустане од раније праксе, а смрт 19 полицајаца и цивила још увек није судски кажњена. Брза пресуда и уколико је крив драконска казна коју ће у целости одробијати. Коначно, укидање неуставних привилегија Прешеву и Бујановцу, ревизија држављаннства, бирачких спискова и измештање трасе Коридора 10 на исток…

Тако би се Србија усправила, потврдила достојанство и више би је поштовали.

(Напредни клуб)