четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Чарлс Симић: Неки од мојих суграђана у САД су жедни крви, јавне егзекуције и мучење сигурно би их очарали
Хроника

Чарлс Симић: Неки од мојих суграђана у САД су жедни крви, јавне егзекуције и мучење сигурно би их очарали

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 26. октобар 2016.

 Репрезентативан избор аутобиографских и аутопоетичких есеја Чарлса Симића "Тамо где почиње забава" управо је објављен у издању "Архипелага". Тим поводом објављујемо одломке из последњег, необјављеног интервјуа са Чарлсом Симићем који је новинарка и преводилац Весна Рогановић водила специјално септембра 2016. за књигу интервјуа са Симићем "Ђаво гуди на раскршћу".

Ваши новији стихови благо су осенчени резигнацијом: једна песма дословно говори о испразности која обузима модерног човека, са „устима пуним ништавила“?

- Увек сам био песимиста, али ових дана многи други ми праве друштво. Већ годинама нисам срео ниједног оптимисту, ни у Сједињеним Државама, нити у Европи. У Њујорку моје младости улични проповедници узвикивали су: „Овај свет иде дођавола“. И ја сам то одувек мислио.

Много се темељних вредности претходног столећа урушава у овом веку: демократија, морал, култура, образовање, благостање… Ко је данас у већој кризи: Европа или САД?

- Религија, национализам, расизам, мржња, завист, нове технологије, свако понаособ и сви скупа донеће нам пропаст. Европа има своје проблеме, али једино у Сједињеним Државама кандидат за председника говори својим присталицама да његов противкандидат заслужује да га упуцају или обесе и за то добија дуготрајне овације. Неки од мојих суграђана су жедни крви. Јавне егзекуције и мучење сигурно би их очарали.

И у препуцавањима између председничких кандидата Трампа и Клинтонове свака дебата о вредностима и идеологијама које су пресудне за политичке програме, на крају се сведе на причу о личностима опонената. Која начела и идеологије они, заправо, промовишу?

- Белачки национализам у случају Трампа, а кад је реч о Клинтоновој, мултикултурализам, глобализам и неолиберализам. Обоје се слажу да Сједињене Државе имају право војно да интервенишу било где у свету кад год то одговара њиховим интересима, тако да ћемо водити још више ратова.

У чему је разлика између њих двоје, да ли је индуковање страха код бирача још увек делотворније од програма и опипљивих обећања?

- Обе политичке странке напустиле су радни народ. Причају им бајке о томе како ће им поново вратити радна места изместивши их из Кине натраг у САД, али не хају, нити су способни ишта да предузму да та обећања и испуне. Демократе нису толико опаке као републиканци и неки од њих још увек настоје да Американцима побољшају живот, али наша политика је толико корумпирана а систем до те мере урушен, да су чак и најпросвећеније политичке линије које имамо у непсрестаној опасности да их други свесно саботирају.

Писање поезије поредите са игром шаха. У једној вашој песми исти процес описујете као пролазак кроз лавиринт, уз помоћ Аријаднине нити (имагинације?). Која од те две метафоре вам је блискија?

- Једном сам поезију упоредио са три распарене ципеле на улазу у мрачну алеју а други пут са птицом која није свесна закона летења. Те „дефиниције“ имају смисла за мене јер су све делимично истините. Поезија са великим „П“ не може се дефинисати, пошто не постоји једна Поезија, него много различитих врста поезије. Шта је заједничко Момчилу Настасијевићу и Радету Драинцу? Не много, иако их обојицу волим и могао бих да маштам да пишем као они.

У насловној песми ваше нове збирке „Тхе Луна­тиц“ (Лудак) појављује се пахуља која пада и стално изнова се диже да би поново падала, сваки пут све опрезније, притајеније? Реч је о својеврсној патологији „пада“. Какво је ваше лично искуство „пада“ и „уздизања“?

- Јесте ли чули за Ајнштајнову дефиницију лудила? Радити једну исту ствар стално изнова и очекивати различите резултате. Снежна пахуља ономе ко је посматра одаје утисак да се спушта и уздиже само да би поново пала. Описујем једну баналну појаву и препуштам читаоцима да доносе сопствене закључке. Наратор у песми нема никакву теорију о ономе што гледа, он напросто ужива у представи.

У другој песми описујете себе као „асистента двојице господара илузија“ - Бога и ђавола. Који од њих вас је више доводио у искушења?

- И овде бих препустио читаоцу да то сам за себе докучи. С мајчине стране током два века моји преци били су сеоски попови, а с очеве, пуки неверници, тако да су те речи својеврстан омаж обема странама моје породице и њиховим опречним погледима на свет, уз истовремено дубоко поштовање и једног и другог, али читалац не мора то знати да би схватио о чему говорим.

У вашим песмама оживљујете тајанствене микросветове виљушки, шибица, дугмића, чиода и осталих наизглед безначајних ситница из наших живота. Чиме вас ти скривени детаљи стварности толико опчињавају?

- Кад живите сами у изнајмљеној соби у неком граду, а поседујете само неколико стварчица које можете сматрати својим, не можете а да их с времена на време не гледате и не запитате се о њиховом постојању? Ко је власник малог црног дугмета које сам пронашао испод душека, или нагореле шибице у зидној пукотини? Такви предмети су ме фасцинирали јер сам се у детињству играо са свим и свачим, од мрвица хлеба до палидрваца, претварао их у људе и богзна шта све не, али их у мојим песмама не користим као симболе низашта. Оно што волим управо су мистерија која се испреда око тога шта они јесу, тајна њиховог порекла, као и то што дозвољавају мојој машти да се размахне до миле воље.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер