Хроника

Чарлс Купчан: Вучић и Тачи раде на договору о размени територија, северно Косово за део Прешевске долине, то је мирна форма етничког чишћења, али је права ствар

Штампа
петак, 14. септембар 2018.

 Решавање ситуације око Косова и Метохије је било тема и у Њујорк тајмсу, у тексту Чарлса Купчана који је наишао на оштру реакцију Флоријана Бибера.

Професор међународних односа на Универзитету Џорџтаун и члан бивше Обамине администрације је истакао да би размена територија, како је навео “држава Косово и Србије“ било “мирно етничко чишћење“, али би бар “донело мир“.

“Српски председник Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи изгледа да раде на договору о размени територија, што би могло да оконча конфликт. Северно Косово, које насељавају углавном етнички Срби и граничи се са Србијом би требало да буде пребачено Србији. Заузврат, део Прешевске долине би постао део Косова. Размена је мирна форма етничког чишћења, али је то права ствар. Прагматизам мора да прескочи принципе како би се омогућио договор који би прекинуо године крвопролића и мењања граница које су резултат распада Југославије“, навео је Купчан. 

На то је оштро реаговао професор на Универзитету у Грацу Флоријан Бибер. 

“Како било ко може да напише ове две реченице заједно и да мисли да је то добра идеја?“, написао је Бибер, мислећи на формулацију да је “размена мирна форма етничког чишћења, али и права ствар“.

Чарлс Капчан: Иако је план о размени територија Србије и Косова споран с моралног становишта и представља мирни облик етничког чишћења, САД и ЕУ би ипак требало да га подрже

„Размена територија између Косова и Србије представљала би етничко чишћење мирним путем, али би упркос томе донела мир“, оценио је у ауторском тексту за Њујорк тајмс бивши амерички званичник Чарлс Капчан који је позвао САД и ЕУ да подрже ту идеју.

Директор за Европу у Савету за националну безбедност у Белој кући за време Барака Обаме, Капчан наводи да се Балкан и даље налази у стартешкој неизвесности, с Косовом које је пре 10 година прогласило независност и Србијом која се још није суочила с тим губитком, као и с око 4.000 НАТО војника који готово две деценије после бомбардовања и даље тамо одржавају мир.

Капчан пише да је помак сада можда на помолу и да би, иако је можда споран с моралног становишта, САД и ЕУ требало да подрже тај план.

Наводећи да председници Србије и Косова, Александар Вучић и Хашим Тачи, изгледа раде на предлогу који би подразумевао размену територије по којем би северно Косово било пребачено Србији а још недефинисани део Прешевске долине постао део Косова, Капчан је оценио да је та "размена заправо мирни облик етничког чишћења, али је ипак исправна".

У овом случају прагматизам треба да замени принципе како би се обезбедио договор који обећава окончање година проливања крви и промена граница које су уследиле после распада Југославије.

Размена територија која се сада предлаже вребала је из позадине још од проглашења независности Косова, али се није никуда стигло делом због одлучног противљења САД и ЕУ, пише Капчан.

Он подсећа на недавне изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел да је територијални интегритет држава Западног Балкана успостављен и неповредив и подршку коју је добила од "еминентних научника и политиколога са обе стране Атлантика", али додаје да "има наговештаја да се неки западни званичници загревају за ту идеју".

Капчан као пример наводи изјаву саветника за националну безбедност председника САД Џона Болтона да "територијално прилагођавање није искључено ако се две стране о томе договоре".

Капчан оцењује да Болтон размишља јасно бар на овом плану све док се српска и косовска влада слажу с договором и док могу да обезбеде довољну подршку у својим јавностима и скупштинама, САД и ЕУ треба да их подрже.

Од укупно два милиона становника Косова око 90 одсто су етнички Албанци а неких шест одсто, како се процењује, етнички Срби, наводи Капчан и додаје да је до поузданих бројева тешко доћи али да отприлике половина косовских Срба, по највишим проценама њих око 70.000, живи на северу Косова где чине 90 одсто становништва.

Због већински српског становништва северно Косово, које обухвата око 10 одсто територије Косова, само је номинално његов део још од проглашења независности. Србија и даље има политички и економски утицај због чега позамашан део територије није заинтересован да буде саставни део независног Косова, пише Капчан.

С друге стране, додаје се у тексту, у Прешевској долини која је у саставу Србије живи око 60.000 етничких Албанаца а по величини се може поредити са севером Косова.

Иако није јасно колики би део Прешевске долине Србија могла дати Косову трговином северно Косово за макар део Прешевске долине и Србија и Косово би у највћој мери сачували садашњу величину и број становника.

Капчан оцењује да ће српској влади у сваком случају бити тешко да формално призна независност Косова, али, како додаје, ако предложена размена нуди Србији начин да нормализује односе с Косовом чувајући образ и ако омогући да Балкан крене напред, Косово и његови међународни заштитници требало би да искористе прилику.

Аутор додаје да би предложена размена територија довела до "непријатних трансфера становништва" и на Косову и у Прешевској долини, али додаје да би "успостављање формалних односа између Косова и Србије унело осећај нормалности и стабилности на Косову и охрабрило Србе који су тамо остали да се више укључе у будућност земље".

Осврћући се на критике да би размена територија могла да подстакне сличне тежње у другим деловима Балкана, Капчан признаје да би могао да ојача "сепаратистички сентимент" међу Србима у БиХ, Албанцима у Македонији или мањинама на неком другом месту.

Додаје, међутим, да нигде другде на Балкану обострано прихваћено прилагођавање граница није на дневном реду. Ако се предложена размена материјализује међународна заједница би требало да нагласи да то подржава као неуобичајен изузетак, навео је он.

Као позитивну последицу нормализације односа Србије и Косова Капчан наводи да би се Србија као доминантан игралч у региону, ако реши несугласице с Косовом, од незадовољног изазивача проблема могла претворити у задовољног актера и њена помоћ била би посебно добродошла у одвраћању Републике Српске од идеје о отцепљењу од БиХ.

Позитиван утицај помирења Србије и Косова додатно оправдава жртвовање плуралистичких принципа. Коначно, ЕУ је јасно навела да Србија и Косово треба да нормализују односе ако желе да се прикључе ЕУ, а предложена размена територија приближава ту бољу будућност, оценио је Капчан.

Према његовом мишљењу, пред председницима Србије и Косова су тврди преговори али ако они буду успели то да постигну, САД и ЕУ би требало да пригрле тај договор. Дајући им привремено зелено светло Вашингтон и Брисел могу да обезбеде кључни подстицај и да помогну да се изгради подршка јавности за споразум и у Србији и на Косову, закључио је Капчан у Њујорк тајмсу.

(Бета - B92)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]