Početna strana > Hronika > Čarls Kapčan: Saglasnost o započinjanju razgovora rezultat pritiska SAD i EU na Beograd
Hronika

Čarls Kapčan: Saglasnost o započinjanju razgovora rezultat pritiska SAD i EU na Beograd

PDF Štampa El. pošta
petak, 24. septembar 2010.

"Saglasnost o započinjanju razgovora uglavnom je rezultat pritiska Sjedinjenih Država i Evropske unije na Beograd"

O odnosima Prištine i Beograda posle usvajanja zajedničke rezolucije Evropske unije i Srbije u Generalnoj skupštini UN, govori Čarls Kapčan, član uticajnog nevladinog Saveta za spoljnopolitičke odnose, u Vašingtonu.

Po rečima Kapčana dve strane su po prvi put posle proglašenja nezavisnosti Kosova na putu da započnu dijalog o konkretnim nerešenim pitanjima:

„Srbija nastavlja da govori da nikada neće priznati Kosovo, i to ostaje fundamentalni jaz između dve strane. Ali, po prvi put izgleda da su i jedni i drugi spremni na pragmatičnost.“

Saglasnost o započinjanju razgovora uglavnom je rezultat pritiska Sjedinjenih Država i Evropske unije na Beograd, tvrdi Kapčan:

„U stvari, Evropska unija je, u ovom slučaju bila jači faktor, jer samo ona može da pruži ono što Srbija želi, a to je članstvo u evropskom bloku. Mislim da je Unija dosta direktno predočila da izgledi za članstvo zavise od pitanja Kosova, kao i da je prvobitna rezolucija Srbije bila potpuno neprihvatljiva. Verujem da je takav neuvijen stav na kraju privoleo Beograd da pristane na izmenu rezolucije kao i da prihvati pregovore sa Prištinom.“

Jednoglasan stav 27 članica evropskog bloka u pogledu sadržaja rezolucije usvojene aklamacijom na Generalnoj skupštini UN-a nije slučajan, tvrdi Kapčan:

„Delimičan razlog takvog ishoda je vezan za mišljenje koje je izdao Međunarodni sud pravde. To je bio trenutak u kojem su Amerika i evropske zemlje koje su priznale Kosovo rekle, ’vi ste tražili pravno mišljenje o tom pitanju. Dobili ste ga. Sada treba da se pomirite sa posledicama svega toga’.“

Mada iniciranje dijaloga samo po sebi označava napredak u odnosima Beograda i Prištine, ostaje složeno pitanje severnog Kosova, upozorava Kapčan:

„Severno Kosovo je i dalje veliko pitanje. Srbi koji žive u drugim delovima Kosova počeli su da se angažuju. Oni uglavnom učestvuju na izborima, kao i u procesu decentralizacije. Nažalost izgleda da je sever Kosova na putu da postane još jedna, takozvana zona zamrznutog konflikta. To pitanje treba rešavati, što mislim da neće biti nimalo lako.“

Kapčan je nastavio:

„Mislim da su tu potrebni realizam i kreativnost. Iako severni deo de jure pripada Kosovu, ono je de facto deo Srbije. Iz Srbije stižu sredstva, kontakti i sve ostalo. Ali mislim da je takva situacija neodrživa. Uopšte nije realno da jedan veliki komad države liči i funkcioniše kao da pripada nekoj drugoj državi. Mislim da će na kraju svi morati da se udruže u nalaženju zadovoljavajućeg rešenja.“

Po mišljenju našeg sagovornika, Priština je spremna da prihvati realnost da severni deo Kosova treba da dobije drugačiji interni status od ostalih srpskih enklava. On dodaje da u svetu postoji niz modela koji bi mogli da se primene i zadovolje interese obe strane u tom sporu.

(VOA)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se fudbalska reprezentacija Srbije kvalifikovati na EURO 2020?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner