Хроника

Чарлс Капчан: Геостратешко партнерство са Русијом у интересу САД и Европе

Штампа
среда, 19. мај 2010.

На самиту у новембру ове године, требало би да буде усвојен нови стратешки концепт о улози НАТО-а у 21. веку. На врху агенде биће односи са Русијом. Чарлс Капчан, члан утицајног приватног Савета за међународне односе, у Вашингтону, сматра да је време за почетак дебате о пријему Русије у НАТО.

Капчан сматра да је један од приоритета постхладноратовског периода требало да буде интеграција Русије у евроатлантску заједницу:

„Подсетимо се историје. По завршетку Наполеонових ратова, као и после Другог светског рата, један од главних резултата био је укључивање поражених сила у постконфликтни поредак. У случајевима када то није било урађено како треба настајали би проблеми. Версајски уговор је, на пример, отуђио Немачку, што је довело до Другог светског рата.“

Логично би зато било, каже Капчан, да политика проширења НАТО у постхладноратовском периоду доведе до учлањења Русије:

„Са уласком Русије консолидовао би се мир на европском тлу. Потенцијални војни допринос Русије је такође значајан. Њено учлањење ојачало би Европу, што Сједињене Државе већ дуже време прижељкују. Русија је, затим, веома активна на међународној сцени насупрот Европској унији која је још увек у великој мери усредсређена на своје унутрашње уређење.“

Геостратешка позорница доживела је знатан преображај после пада Совјетског Савеза. Искључивање Русије из евроатлантских токова није у геостратешком интересу Запада, каже Капчан. Без обзира на подозривост балтичких и централноевропских земаља, нарочито после руског упада у Грузију 2008. и повремених прекида дотока руских енергената неким европским потрошачима, учлањење Русије не би пореметило односе у НАТО-у, тврди Капчан:

„Тренд политике Русије је у целини више позитиван него негативан. Зато сматрам да је у овом тренутку битно да се покуша привући Русију и укључити је у интеграционе процесе, који су били тако успешни у стабилизацији послератне Немачке, као и у реформи и демократизацији централне Европе. Тај посао је свакако теже обавити са Русијом, али мислим да би вредело уложити такав напор.“

Безбедносно партнерство са Русијом је посебно важно за Америку због низа заједничких акција на међународном плану, сматра Капчан:

„Русија је сила која игра крупну улогу у осујећивању севернокорејских нуклеарних амбиција у оквиру шестостраних преговора са Северном Корејом. Русија је ангажована у Ирану, на Блиском Истоку, у Централној Азији. Дакле, већа блискост и придруживање Русије донели би низ предности западном војном савезу.“

Међународни утицај Русије је незаобилазна чињеница, истиче Капчан:

Ако погледате листу десет највећих изазова са којима су Сједињене Државе суочене у свету данас, Русија игра велику улогу у многима од њих. Русија и САД играју пресудну улогу у контроли нуклеарног наоружања и регулисању стабилних цена енергената на светском тржишту. Русија вероватно има највећи утицај на Иран у свету. Такође игра битну улогу у Централној Азији од које зависи приступ Авганистану где Сједињене Државе одржавају војне базе. Једноставно речено, геостратешко партнерство са Русијом је у интересу САД и Европе.“

Идеја о чланству у НАТО-у није непозната ни у Русији, каже Капчан:

„Сам Владимир Путин, приликом ступања на положај председника рекао је да је 'дошло време да Русија размотри могућност учлањења у НАТО.' О томе се навелико расправља у Русији, чак и у круговима тврдолинијаша. Многи истраживачки центри у Москви активно пишу о томе. Истина је, међутим, да је прерано веровати да су политичка елита и руско јавно мњење у целини спремни на такву помисао. Већина Руса је дубоко уверена да НАТО угрожава легитимне руске безбедносне интересе и да је Запад потцењивао Русију док је била политички и економски слаба.“

Због тога је потребно променити начин представљања НАТО савеза, чији је циљ да буде кишобран паневропске безбедности заједно са Русијом, закључује Капчан.

(VOA)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]