Čarls Kapčan: Geostrateško partnerstvo sa Rusijom u interesu SAD i Evrope

Na samitu u novembru ove godine, trebalo bi da bude usvojen novi strateški koncept o ulozi NATO-a u 21. veku. Na vrhu agende biće odnosi sa Rusijom. Čarls Kapčan, član uticajnog privatnog Saveta za međunarodne odnose, u Vašingtonu, smatra da je vreme za početak debate o prijemu Rusije u NATO.

Kapčan smatra da je jedan od prioriteta posthladnoratovskog perioda trebalo da bude integracija Rusije u evroatlantsku zajednicu:

„Podsetimo se istorije. Po završetku Napoleonovih ratova, kao i posle Drugog svetskog rata, jedan od glavnih rezultata bio je uključivanje poraženih sila u postkonfliktni poredak. U slučajevima kada to nije bilo urađeno kako treba nastajali bi problemi. Versajski ugovor je, na primer, otuđio Nemačku, što je dovelo do Drugog svetskog rata.“

Logično bi zato bilo, kaže Kapčan, da politika proširenja NATO u posthladnoratovskom periodu dovede do učlanjenja Rusije:

„Sa ulaskom Rusije konsolidovao bi se mir na evropskom tlu. Potencijalni vojni doprinos Rusije je takođe značajan. Njeno učlanjenje ojačalo bi Evropu, što Sjedinjene Države već duže vreme priželjkuju. Rusija je, zatim, veoma aktivna na međunarodnoj sceni nasuprot Evropskoj uniji koja je još uvek u velikoj meri usredsređena na svoje unutrašnje uređenje.“

Geostrateška pozornica doživela je znatan preobražaj posle pada Sovjetskog Saveza. Isključivanje Rusije iz evroatlantskih tokova nije u geostrateškom interesu Zapada, kaže Kapčan. Bez obzira na podozrivost baltičkih i centralnoevropskih zemalja, naročito posle ruskog upada u Gruziju 2008. i povremenih prekida dotoka ruskih energenata nekim evropskim potrošačima, učlanjenje Rusije ne bi poremetilo odnose u NATO-u, tvrdi Kapčan:

„Trend politike Rusije je u celini više pozitivan nego negativan. Zato smatram da je u ovom trenutku bitno da se pokuša privući Rusiju i uključiti je u integracione procese, koji su bili tako uspešni u stabilizaciji posleratne Nemačke, kao i u reformi i demokratizaciji centralne Evrope. Taj posao je svakako teže obaviti sa Rusijom, ali mislim da bi vredelo uložiti takav napor.“

Bezbednosno partnerstvo sa Rusijom je posebno važno za Ameriku zbog niza zajedničkih akcija na međunarodnom planu, smatra Kapčan:

„Rusija je sila koja igra krupnu ulogu u osujećivanju severnokorejskih nuklearnih ambicija u okviru šestostranih pregovora sa Severnom Korejom. Rusija je angažovana u Iranu, na Bliskom Istoku, u Centralnoj Aziji. Dakle, veća bliskost i pridruživanje Rusije doneli bi niz prednosti zapadnom vojnom savezu.“

Međunarodni uticaj Rusije je nezaobilazna činjenica, ističe Kapčan:

„Ako pogledate listu deset najvećih izazova sa kojima su Sjedinjene Države suočene u svetu danas, Rusija igra veliku ulogu u mnogima od njih. Rusija i SAD igraju presudnu ulogu u kontroli nuklearnog naoružanja i regulisanju stabilnih cena energenata na svetskom tržištu. Rusija verovatno ima najveći uticaj na Iran u svetu. Takođe igra bitnu ulogu u Centralnoj Aziji od koje zavisi pristup Avganistanu gde Sjedinjene Države održavaju vojne baze. Jednostavno rečeno, geostrateško partnerstvo sa Rusijom je u interesu SAD i Evrope.“

Ideja o članstvu u NATO-u nije nepoznata ni u Rusiji, kaže Kapčan:

„Sam Vladimir Putin, prilikom stupanja na položaj predsednika rekao je da je 'došlo vreme da Rusija razmotri mogućnost učlanjenja u NATO.' O tome se naveliko raspravlja u Rusiji, čak i u krugovima tvrdolinijaša. Mnogi istraživački centri u Moskvi aktivno pišu o tome. Istina je, međutim, da je prerano verovati da su politička elita i rusko javno mnjenje u celini spremni na takvu pomisao. Većina Rusa je duboko uverena da NATO ugrožava legitimne ruske bezbednosne interese i da je Zapad potcenjivao Rusiju dok je bila politički i ekonomski slaba.“

Zbog toga je potrebno promeniti način predstavljanja NATO saveza, čiji je cilj da bude kišobran panevropske bezbednosti zajedno sa Rusijom, zaključuje Kapčan.

(VOA)