Чарлс Инграо: Тадић ће потврдити подршку јединственој БиХ

Тадић на једној страни чини оно што је корисно за Србију на међународној сцени, како би убрзао њен пут ка Европској унији, али на другој страни, мора да води рачуна о томе да не отуђи већину српских бирача уочи предстојећих избора, каже Чарлс Инграо, професор историје на Универзитету Пердју.

RSE: Како гледате на званичну посету председника Србије Бориса Тадића Босни и Херцеговини?

Инграо: Сигуран сам да ће Тадић током посете Босни и Херцеговини и сусрета са тамошњим лидерима изрећи поруке које ће умирити и њих и међународну заједницу и уверити их да Србија не подстиче Додикову реторику. Верујем да у том смислу постоји сагласност између председника Србије и међународне заједнице да ће приликом разговора у Сарајеву рећи оно што ће његове саговорнике уверити да ће Србија са њима сарађивати и да ће наставити да подржава Босну и Херцеговину као једну и јединствену државу.

RSE: Викиликс је открио неке депеше из америчких амбасада у Београду и Сарајеву послате пре нешто више од две године. У једној од њих се каже да Тадић представља огроман напредак у односу на Коштуницу, али да, институционално, покушава да игра на два разбоја: да подржава Дејтон и територијални интегритет Босне док истовремено бар индиректно обезбеђује кредибилитет Додиковој опасној реторици.

Инграо: Мислим да је то апсолутно тачно и да није само израз америчког погледа на ситуацију него да тако ствари заиста стоје. Чињеница је да је Запад увек схватао да су Тадић, као и Ђинђић пре њега, морали увек да буду опрезни у погледу своје реторике према Републици Српској због домаћег политичког јавног мнења. Дакле, он покушава да игра ту игру у два правца, то политичари, по дефиницији, и раде. На једној страни он чини оно што је корисно за Србију на међународној сцени, како би убрзао њен пут ка Европској унији, али на другој страни, мора да води рачуна о томе да не отуђи већину српских бирача уочи предстојећих избора. Према ономе што ја знам о гледиштима америчке администрације, на Тадића се гледа као на кредибилног партнера у односима са Европом и регионом. Они уважавају његов сензибилитет у прихватању ставова међународне заједнице о томе у ком правцу Србија треба да иде, али и разумеју његове бојазни да ако превише нагло преокрене ствари може изгубити изборе.

RSE: После пет месеци разговора под покровитељством Европске уније, Косово и Србија коначно су постигли неке споразуме, који ће, рецимо, омогућити косовским Албанцима да се крећу преко Србије, иако не са пасошима. Како оцењујете те споразуме? Јесу ли они значајан искорак из досадашњег ћорсокака?

Инграо: Не бих рекао да је то тако велики искорак, али је свакако корак у добром правцу који омогућава да се купи време док траје ова пат-позиција у погледу признавања Косова од стране Србије. Обе владе су купиле време да олакшају грађанима терет свакодневног живота – и људима који живе у Србији и онима који живе с обе стране Ибра. Они ће једноставно учинити услове живота много подношљивијим. Дакле, добро је што је то учињено јер овај ћорсокак може још дуго потрајати.

RSE: Шта је после толико времена невођења рачуна о обичним људима, навело владе, конкретно власти Србије, да се сете грађана Косова и њихових проблема?

Инграо: Мислим да су ту велике силе имале значајан утицај. Иако верујем да су и Тадић и косовска власт били заинтересовани да олакшају живот грађанима, сматрам да је спољашњи утицај био одлучујући. Сједињене Државе су свакако вршиле притисак на Приштину да учини извесне уступке, али и Европска унија је утицала на обе стране да учине нешто конкретно на грађењу компромиса који ће их у коначном исходу приближити неком прихватљивом решењу. Треба се сетити да су на челу Србије годинама били политичари који су се супротстављали међународној заједници – пре свих Милошевић, али и Коштуница – било да је у питању била сарадња са Хашким трибуналом или преговори о будућем статусу Косова, тако да у време њихове владе није постигнут готово никакав напредак.

Тадић, с друге стране, сада показује да је пријемчив и сензибилан на стандарде и услове које Запад од Србије очекује јер одатле, са Запада, Србији стижу кредити и инвестиције и подршка добијању кандидатуре за ЕУ. Он чини све што је у његовој моћи, да буде кооперативан, а да истовремено не жртвује свој политички капитал код куће.

RSE: Београд је одмах ставио на знање да постигнути споразуми не значе чак ни индиректно признање Косова, док је шефица приштинског тима Едита Тахири изјавила да су они први корак Србије ка признању косовске независности. Која је од ове две супротстављене тврдње ближа истини?

Инграо: Споразуми ће само олашати или отклонити досадашње тешкоће грађана Косова и Србије, али они не прејудицирају да ће Тадићев следећи корак ићи ка признању Косова. Мислим да је госпођа Тахири рекла оно што грађани, косовски Албанци, желе да чују. Дакле, то што је изјавила намењено је за домаћу је употребу, како би се драматично нагласио значај онога што је постигла. У најкраћем, споразуми су корак у правцу грађења поверења између Косова и Србије, али они ничим не повећавају вероватноћу да ће Србија признати Косово.

RSE: Да ли прихватање ових споразума од стране Србије може да се упореди са односом Кине према Тајвану и да ли би за Србију такав модел био препоручљив?

Инграо: Могуће је да кад су ови споразуми у питању управо такав модел гледамо на далу. Као што Србија не признаје Косово, ни Кина не признаје Тајван, али је ипак успоставила трговачке и друге односе са Тајваном, као и са Сједињеним Државама и другим земљама које Тајван признају. Рекао бих да иако није перманентно решење, сличан модалитет односа између Србије и Косова може да функционише неко време јер ситуацију чини прихватљивијом, али да би проналажење коначног решења било у интересу обеју страна јер би тако постале привлачнија места за инвестиције.

RSE: Одговарајући на новинарско питање може ли се пут Србије у чланство ЕУ условити признавањем независности Косова, Висока представница Европске уније Кетрин Ештон изјавила је у Бриселу да ће на путу Србије ка чланству у ЕУ "доћи до разматрања политичких питања" и да ће државе чланице ЕУ одлучити "када ће и да ли ће" Србија ући у чланство" Уније. Како ви “читате” њен одговор?

Инграо: Иако је њена формулација веома лабава, она је рекла нешто што Србија треба да има на уму, а то је да свака земља чланица Европске уније има право вета на пријем било које државе-кандидата за Унију. Све док Косово не буде признато од стране Србије, ја сам готово уверен да постоји велика вероватноћа да ће бар једна од двадесет плус чланица Европске уније признање Косова Србији поставити као услов за чланство у ЕУ.

Аутор: Бранка Тривић

(RSE)