Čak Šumer: U ponedeljak u Senatu počinje proces suđenja o opozivu Donalda Trampa, na kojem bi moglo da mu bude zabranjeno da se ponovo kandiduje za predsednika

Vašington — Predstavnički dom američkog Kongresa će u ponedeljak proslediti Senatu rezoluciju o opozivu bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je optužen za podsticanje pobune 6. januara u kompleksu Kapitola.

To bi označilo početak proces suđenja u gornjem domu Kongresa na kojem bi Trampu moglo da bude zabranjeno da se ponovo kandiduje za predsednički položaj, rekao je u petak lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer.

"Predstavnički dom će proslediti optužnicu Senatu koji će održati suđenje o opozivu Donaldu Trampu. To će biti puno i fer suđenje", rekao je Šumer tokom obraćanja u Senatu.

Tramp je prvi predsednik koji je opozvan dva puta i prvi kojem će biti suđeno nakon što je napustio položaj. Iako prosleđivanje optužnice označava formalan početak suđenja, detalji tog procesa još nisu poznati.

Lider republikanaca u Senatu, Mič Mekonel, prethodno je predložio da se početak suđenja za opoziv bivšem predsedniku Donaldu Trampu pomeri za nedelju dana ili više, kako bi Tramp imao vremena da pripremi odbranu.

Saslušanje o impičmentu Donalda Trampa zbog njegove uloge u nasilju u Kapitolu početkom meseca trebalo bi da počne sledeće nedelje u Senatu, najavile su danas demokrate.

Predstavnički dom, koji je već opozvao Trampa, poslaće Senatu predlog optužnice impičmenta i tako pokrenuti suđenje u Senatu. Republikanci, koji više nemaju većinu, zatražili su više vremena za pripremu.

Tramp je uoči inauguracije DŽoa Bajdena otputovao na Floridu. Ukoliko bude osuđen, Tramp neće više moći da drži neku javnu funkciju.

Vođa demokrata u Senatu Čak Šumer rekao je danas da će Predstavnički dom optužnicu poslati u ponedeljak, a to znači da bi suđenje Trampu trebalo da krene u utorak.

“Senat će suditi Donaldu Trampu. Biće to fer suđenje”, rekao je Šumer.

Donji dom američkog Kongresa izglasao je prošle sedmice opoziv Trampa – drugi put u njegovom mandatu i prvi put u američkoj istoriji – sa 232 naprema 197. Deset republikanaca pridružilo se demokratama u glasanju za impičment.

Impičment

Tramp je optužen za “podsticanje na pobunu” u debati o impičmentu koja je juče ceo dan trajala u Kongresu. Debata i opoziv su zaista neverovatan kraj Trampovog mandata budući da su ga demokrate i sve više republikanaca proglasili nesposobnim za predsednikovanje, ali i opasnog po javnost jer se strahuje da bi njegove pristalice mogle opet da krenu na Vašington ali i druge gradove po SAD.

“Predsednik Tramp teško je ugrozio bezbednost Sjedinjenih Država, institucija i vlade”, navodi se u tekstu impičmenta na četiri strane. “Ako ostane na vlasti, predstavljaće pretnju po nacionalnu bezbednost, demokratiju i demokratiju”, dodaje se.

Kako će izgledati saslušanje u Senatu

Prvi dan podrazumeva dolazak vrhovnog sudije i polaganje zakletve u Senatu. Drugi dan je posvećen utvrđivanju pravila suđenja. Posle toga sledi iznošenje argumenata sa obe strane i to bi moglo da potraje nekoliko dana. Postoji i opcija skraćenog saslušanja sa kratkim predstavljanjima ili ćak i suđenja od svega pola dana, što bi omogućilo Senatu da nastavi da radi i druge stvari.

Koliko je glasova potrebno da bi Senat opozvao Trampa

Za impičment je potrebna dvotrećinska većina u Senatu, odnosno 67 glasova. Posle uspeha demokrata u ponovljenom glasanju u DŽordžiji, Senat će biti podeljen pola-pola između demokrata i republikanaca, a Kamala Haris, izabrana predsednica će imati odlučujuć glas. To znači da bi 17 republikanskih Senatora moralo da glasa za osudu Trampa. Odlazeći predsednik je glatko prošao prošlo glasanje o impičmentu kada je samo jedan republikanac glasao za njegov opoziv i ti po samo jednoj od dve optužnice.

Šta ako Tramp bude proglašen krivim

Presuda da je kriv ne znači automatski da Tramp više neće moći da se kandiduje za predsednika. Međutim, Senat bi mogao da održi još jedno glasanje kako bi ga blokirali da se ponovo kandiduje i za to im je potrebna prosta večina. Osnova za to glasanje bilo bi pozivanje na 14. amandman koji zabranjuje federalnim i državnim zvaničnicima koji su učestvovali u pobuni da se ponovo bave nekom javnom funkcijom.Usvojen posle građanskog rata, amandman navodi da niko ko je prethodno bio “umešan u pobunu” protiv SAD dok je bio izabrani zvaničnik, ne može ponovo da drži javnu funkciju.

(Glas Amerike, Nova.rs)