Burna rasprava o KiM u nemačkom Bundestagu: Noj - Kosovo je nemačka kolonija; Frizen - Nemačka da podrži razmenu teritorija Srbije i Kosova; Sarazin - SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, odbaciti ideju o razmeni teritorije

 BERLIN - U nemačkom Bundestagu je, povodom odluke o produženju mandata nemačkim vojnicima pri Kforu, došlo do rasprave o Kosovu, pre svega uloge Nemačke, tokom koje su pojedini poslanici kritikovali protivljenje Berlina rešenju kroz razmenu teritorija.

Poslanik levice „Di Linke“ Aleksander Noj ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija, da je to naišlo na podršku SAD, kao i pojedinih članica EU, a da se žestoko usprotivila Nemačka.

„Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu“, kazao je on.

Noj je podsetio da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.

On je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom.

Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja.

Frizen je, u svom obraćanju, kazao da niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu i da bi trebalo da nemačka vlada podrži razmenu teritorija.

Poslanik Zelenih Manuel Sarazin je ukazao da SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, te je naglasio da se mora odbaciti ideja razmene teritorije protiv koje su navodno građani na Kosovu i u Srbiji.

Renate Alt, poslanica Slobodarske partije Nemačke (FDP) je upozorila na rastući uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu, dodajući da bi zbog toga EU trebalo da insistira na evropskoj perspektivi kako bi zemlje regiona nastavili putem reformi i evropske integracije.

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas je, obrazlažući zahtev nemačke vlade o nastavku učešća u Kforu, rekao da je bezbednosno stanje na Balkanu stabilno, što je omogućilo smanjenje nemačkog kontingenta sa više od 6.000 vojnika na počeku misije, na 1.300 pre četiri godine i sada na manje od 70.

„To govori samo o sebi da Kfor poslednjih godina nije morao nijednom da interveniše u jednoj situaciji koja bi ugrozila bezbednost na Kosovu“,objasnio je on.

Mas je kazao da se i karakter misije protekle dve godine promenio i da je Bundesver trenutno prisutan samo u Prištini, sa težištem savetovanja kosovskih bezbednosnih snaga.

Međutim Mas je kazao da se politički, i pored svih napredaka, odnos Beograda i Prištine u poslednjih 16 meseci značajno pogoršao.

Rekao je da je dijalog praktično stao, što izaziva nemire i to sve češće zbog najmanjih događaja na obe strane.

To je, prema njegovim rečima, imalo psoledice po ceo kontinent, kako na zastoj u procesu evropskog približavanja, pa sve do fluktuacija u naporu u evropskoj energetskoj mreži.

„Tenzije na Balkanu smo osetili širom Evrope. Balkan se nalazi ne samo geografski, već i politički i istorijski u srcu Evrope”, naglasio je Mas.

Najavio je da će Nemačkoj, tokom svog predsedavanaj EU, jedan od prioriteta biti Zapadni Balkan.

Kazao je da Berlin radi na obnovi dijaloga Beograda i Prištine, koji je potrebnij nego ikada.

„Kao prvi korak bio je samit koji su Nemačka i Francuska organizovale u okviru Berlinskog procesa. Ako tu bude napretka onda ćemo zajedno sa Francuskom organizovati nastavak. Takođe i imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog je dobar podsticaj za pokretanje dijaloga“, smatra Mas.

Kazao je da treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj.

Prema njegovim rečima takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorsokak.

Mas smatra da je jedini put koji vodi ka napretku pregovarački proces koji bi bio transparentan, kao što ga predlaže EU.

Na tome će, kako je najavio, insistirati Nemačka, a na kraju mora biti dogovoren sveobuhvatni sporazum koji bi mogao politički biti podržana u Beogradu i Prištini, a koji će doprineti regionalnoj stabilnosti.

Do tada, kaže, Kfor je garant za bezbednost i faktor stabilnosti u regionu.

Frizen: Kosovo pseudo država, Nemačka da ne veruje lažima

Razlog za intervenciju na Kosovu počeo je jednom laži tadašnjeg saveznog ministra odbrane Rudolfa Šarpinga o srpskim koncentracionim logorima i iscrpljenim Albancima, što se nije desilo i zato bi odmah trebalo zaustaviti angažovanje kosovske misije, rekao je predstavnik Alternative za Nemačku Anton Frizen na redovnoj sednici nemačke skupštine na kojoj se raspravljalo o produženju misije Kfora na Kosovu.

„Operacija Potkovica, genocidna ludačka teorija o srpskim koncentracionim logorima i iscrpljenim kosovskim Albancima - sve to, naime, nikada nije postojalo. Rat na Kosovu zato nije bio ništa potrebniji od mera protiv korona virusa koje ograničavaju osnovna prava, a pritom i ugrožavaju ljudski život. Oba su zasnovana na lažnim vestima, s tim da lažne vesti na Kosovu traju već 21 godinu“, rekao je Frizen.

Prema njegovim rečima, u bajku mirnog, multikulturalnog, demokratskog Kosova ne veruju ni oni koji to u Bundestagu propagiraju.

„Kosovo je sada de fakto monoetnička država kojom vladaju ratni zločinci pod uticajem organizovanog kriminala, trgovine ljudima, organima i drogom. Građani Kosova drugi su najsiromašniji u Evropi. Zvanična stopa nezaposlenosti prošle godine je bila gotovo 26 posto, nezaposlenost mladih čak 50 odsto. O ovom NATO-EU protektoratu trenutno se priča isključivo zbog krize vlade. Ova novorođena pseudo-država trebalo bi da bude multietnička i multikulturna, ali to je samo san briselskih i berlinskih moćnih elita“, prenosi Kosovo onlajn reči nemačkog poslanika.

Prema njegovim rečima, realnost je takva da je od 1999. uništeno oko 150 crkava, manastira i drugih svetilišta, više od 10.000 ikona je oskrnavljeno i ukradeno, a Srpska pravoslavna crkva mora da se izbori za opstanak na prostoru svoje istorijske kolevke.

On je naveo i da su „21 godinu nakon početka operacije na Kosovu nemački poreski obveznici potrošili više od 464 miliona evra za propalu mafijašku državu“ ne računajući tu troškove nemačkog Ministarstva odbrane, koji se, kako je naveo, čuvaju u tajnosti.

Frizen smatra da bi Berlin, umesto da se upušta u laži, „trebalo da radi na razmeni teritorija između Srbije i Kosova, kako bi Srbi na severu Kosova bili zaštićeni unutar srpske države, a neka nestabilna albanska područja na jugu Srbije, bila stabilizovana integracijom u Kosovo“.

„Fejk njuz i bajke ovde ne pomažu. Naši građani mogu da podnesu istinu. Zato sam za to da se odmah obustavi misija na Kosovu“, zaključio je Frizen.

 Žaklin Nastić: CDU priznala da je Kosovo NATO projekat

BERLIN - Poslanica nemačke levice "Di Linke" Žaklin Nastić izjavila je da je vladajuća CDU, tokom debate u Bundestagu o produženju mandata nemačkim vojnicima pri Kforu, priznala da je Kosovo NATO projekat.

"Na raspravi u nemačkom Bundestagu poslanici iz vladajućih partija dopustili su da se navedu na razotkrivajuća i skandalozna priznanja. Tako je poslanica CDU, zadužena za spoljnu politiku, Gizela Manderla, Kosovo nazvala 'transatlantskim projektom', odnosno projektom NATO", prenela je Nastić na svom fejsbuk profilu.

Ona je navela da su drugi poslanici okarakterisali Kosovo kao "svoje čedo".

"Time su zagovornici vojne misije na Kosovu potvrdili da Kosovo nije suverena država", podvukla je Nastić.

Poslanica levice naglasila je da Kosovo jeste ilegalno otcepljena pokrajina i protektorat zapada.

Napadi na bivšu Jugoslaviju 1999. godine su bili zločinački i kršenje međunarodnog prava, a to što Bundesver ostaje nakon 21 godine i dalje na Kosovu je sramota, ocenila je Nastić.

 (Tanjug)