понедељак, 22. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бугарска тражи хитну помоћ Русије у решавању економских проблема
Хроника

Бугарска тражи хитну помоћ Русије у решавању економских проблема

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. септембар 2010.

Телефонски позив бугарског премијера Бојка Борисова руском колеги Владимиру Путину без посебног натезања може се протумачити као сигнал СОС. Званична Софија замолила је одједном да се пошаље високи изасланик ради решавања економских проблема. Хитних, нагомиланих за годину дана боравка на власти актуелне бугарске владе, која брижљиво култивише непријатељску политику према Москви, пре свега у енергетској сарадњи. У Софију је делегиран први потпредседник владе Виктор Зубков, он је истовремено и председник Савета директора Гаспрома.

Чај једно, час друго одговорно лице у Бугарској коментарисало је три раније склопљена енергетска пројекта са Русијом као неповољне. Није остао по страни ни сам премијер Борисов, који је претио да ће одустати од реализације заједничког нафтовода Бургас-Александруполис и атомске централе Белане. А гасовод Јужни ток, за који је Бугарска кључна транзитна земља, постао је одједном незанимљив. Симпатије Софије су се преместиле на страну Набука, о коме још није донета коначна одлука. А сада одједном у рикверц.

Бугарска опозиција је много пута оптуживала владајућу странку за русофобију. При чему, на штету националних интереса земље, коју је власт лишила инвестиција од много милијарди и прихода од транзита нафте и гаса. Нова влада је објаснила: они само желе да добију од Русије повољније услове за Бугарску по већ склопљеним уговорима. Став заснован на популизму, али шта можемо... У међувремену цене гаса на велико, које нису у власти политичара, скочиле су за 25%, погоршавши и тако постојећу социјалну напетост међу бугарским становништвом.

Стратегија бугарског руководства, типична за низ бивших савезника СССР, састоји се у тражењу наклоности САД и ЕУ на рачун конфронтације са Москвом. И економски - она се није оправдала. Очекивана „златна киша“ из Вашингтона и Брисела над Софијом се тако и није пролила. Експерт Европског института за енергетику Николај Кавешников потврђује:

Заиста, нова власт је прво давала оштре изјаве поводом ревидирања односа са Русијом у сфери енергетике. Мени се чини да је то била искључиво исполитизована позиција. Провевши годину дана на власти, и искористивши је само за извесно цењкање са Русијом, како би се ревидирали услови неких уговора у своју корист, бугарско руководство је сада, сматрам, стекло адекватнији поглед на ситуацију. Нафтовод Бругас-Александруполис Бугарској је потребан. Нико у истом том Бриселу нема ништа против овог пројекта. Што се тиче Јужног тока, прилично је тешко наћи у самом Бриселу људе који би се оштро противили. Оба пројекта се међусобно допуњују и нису конкурентни. Ако погледамо састав учесника пројеката, они се у многоме пресецају. И ту је Бугаска у последњих година дана испала из општих токова.

У јуну је изјаву дао председник Гаспрома Алексеј Милер. Смисао је био да свет не почива на Бугарској. Копнена транзитна деоница Јужног тока може да прође и преко Румуније. На јесен концерн планира да започне одговарајуће преговоре са Букурешком, који је сигнализирао да је спреман. Није ли то такође натерало тврдоглаве бугарске лидере да се тргну? Мишљење Николаја Кавешникова.

Мислим да, мада је та изјава такође из реда оних: да кажемо и видимо како ће реаговати... Градити преко Румуније значило би значајно увећати цену и мењати читав низ већ постојећих споразума. Мислим да је управо сада сазрео тренутак да се оконча са оштрим изјавама и да се још једном начини покушај реалног договора.

Време заиста притиска бугарско руководство. 2011. године престају да важе два основна уговора за извоз руског гаса у Бугарску. А то је 3,2 милијарде кубних метара годишње. Софија покушава да нађе алтернативни извор, договара се о годишњим испорукама једне милијарде кубних метара азарбејџанског гаса транзитом преко Турске. Али овде постоје специфични проблеми. Између осталог, нема транспортне инфраструктуре. А на гас из Бакуа чека велики ред заинтересованих. Међу претендентима је руски Гаспром. Уз то једна милијарда ипак није у стању да компензује губитке од три милијарде.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер