Бруно Векарић: Разговараћемо и са црним ђаволом да бисмо дошли до података о трговини органима

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић јуче је, на трибини „Знали смо” Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији одржаној у Београду, изјавио да постоји знатан напредак у расветљавању случаја трговине органима отетих Срба током ратног сукоба 1999. године и непосредно после њега.

– У овом случају правде нема. И сам се осећам делимично одговорним за то. Сваки ваш поглед питање је за Тужилаштво за ратне злочине. Желим да знате да се бавимо овим случајем, ако треба разговараћемо и са црним ђаволом да бисмо дошли до нових података – поручио је Векарић породицама несталих.

Он је присутне замолио за разумевање што не може да детаљније говори о овом предмету.

– Ускоро ћете видети зашто – наговестио је Векарић да постоји значајан помак у овој истрази.

Он је рекао да су недавно идентификоване руске жртве трговине органима у случају клинике „Медикус” у Приштини, да пристижу подаци из Украјине, а да је у Канади је пронађен човек коме је пресађен бубрег на Косову.

– Да ли су се ти исти људи бавили илегалном трговином органима 1999. и 2000. године? Полако се тај мозаик злочина склапа, појављују се и ликови одговорних, додуше још у сенци – истакао је Векарић.

Он је подсетио на полемику бивше хашке тужитељке Карле дел Понте и њеног наследника Сержа Брамерца око тога ко је одговоран због тога што су у Хагу уништени материјални докази из такозване жуте куће у Албанији, важне локације у случају трговине органима. Векарић је нагласио да су на овом случају ангажовани Тужилаштво за ратне злочине и Министарство спољних послова, да би се ова тема што боље „позиционирала” у свету. Идеално би било када би Савет безбедности УН прихватио оно што предлаже Србија, да се именује посредник између овог тела светске организације и специјалног тима Еулекса који ради на случају трговине органима.

Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић нагласио је да се овај злочин догодио у присуству међународне заједнице, по доласку Кфора на Косово у јуну 1999. године.

– Сви трагови у овом случају су из тог периода – рекао је Одаловић.

Он је изразио бојазан да је чињеница да постоји сумња у одговорност представника међународне заједнице, који упркос расположивим подацима ништа нису предузели на расветљавању злочина који се дешавао у њиховом присуству, отежавајућа околност у овом случају. Ипак, он се нада да ће и међународна заједница у једном тренутку имати интерес да помогне у расветљавању овог злочина и да ће појединцима прорадити савест, као што је то било и у случају Карле дел Понте која је у својој књизи аргументовано писала о трговини органима, додуше тек када је напустила хашко тужилаштво и када је Косово прогласило независност.

На трибини су усвојени закључци у којима се тражи да се истрага овог злочина води под покровитељством Савета безбедности УН.

М. Галовић

(Политика)