Britanski "Ekonomist": Crnogorski monarh - zašto je Milo Đukanović lider sa najdužim stažom u Evropi

 Te 1989. godine bio je jedan od najmlađih lidera u Evropi. Trideset godina kasnije Milo Đukanović, predsednik Crne Gore i dalje mlad sa samo 57 godina, na vlasti je bilo kao predsednik, premijer ili šef vladajuće stranke, duže nego bilo ko u Evropi, prenosi u svom tekstu "Crnogorski monarh-zašto je Milo Đukanović lider sa najdužim stažom u Evropi", britanski magazin "Ekonomist".

Ostali evropski lideri žele da znaju koja je tajna njegovog uspeha, ali on poručuje da nema jednostavnog objašnjenja. Na njegovom zidu nalazi se portret Kralja Nikole koji je 1918. godine svrgnut nakon 58 godina. Đukanović ne želi da se poredi s njim, mada možda nema izbora.

Poslednjih devet nedelja na hiljade ljudi je izašlo na ulice Podgorice tražeći Đukanovićevu ostavku. Predsednik Crne Gore ipak nije uznemiren. On je 2016. godine, kako je sam rekao, bio meta zavere, koju je finansirala Rusija, u želji da ga ubiju, i sada Rusi ponovo po njemu prave probleme.

- To su obične gluposti - kroz smeh je rekao Dejan Mijović opozicioni političar - Demokratija u Crnoj Gori je lažna i Đukanović drži sve poluge vlasti, i sad mora da ide.

Crnogorska razjedinjena opozicija dobila je dodatnu energiju zahvaljujući optužbama bivšeg tajkuna koji danas stanuje u Londonu. Od januara, Duško Knežević, nekada blizak prijatelj Đukanovića, objavljuje informacije koje će, kako se nada, oboriti predsednika Crne Gore.

Međutim, afera Duška Kneževića i demonstracije opozicije se odigravaju, Đukanovićevo političko preživljavanje je izvanredno.

U 1989. godini Đukanović je bio štićenik Slobodana Miloševića, tada lidera Srba. Ali kako se Milošević suočio sa porazom u ratu oko Kosova, Đukanović se okrenuo ka zagovaranju obnove nezavisnosti Crne Gore, izgubljene 1918. godine kada je Jugoslavija stvorena. To mu polazi za rukom 2006. godine, kada je uspeo da stvori raritet na Balkanu - multietničku državu.

Đukanović je pričao da pokušava da se povuče sa vlasti, ali da mu uvek iskoči neki novi zadatak.

Crna Gora se priključila NATO alijansi 2017. godine. U Crnoj Gori nikad nije došlo do promene vlasti na izborima.

Plašeći se uticaja Rusije, zapadni lideri izgleda nisu raspoloženi da pokušaju da ubede "lukavog" Đukanovića da se povuče.

Između 1696. i 1918. godine Crna Gora je imala sedam lidera, koji su u proseku vladali po 32 godine. Jedna od tajni njihovog uspeha je bilo dobro balansiranje između suprostavljenih klanova. Upitan da li je danas situacija u crnogorskom društvu ista, Đukanović je žustro odgovorio da je za razliku od prethodnih lidera, on izabran od strane građana.

Nedavno istraživanje je pokazalo da čak 71 odsto građana Crne Gore želi da im lider bude "snažan i odlučan".

Tajna Đukanovićvog uspeha je klijentelizam.

Jedan zvaničnik vladajuće partije je 2012. godine tvrdio u snimku koji je procurio da je na svakog jednog zaposlenog u javnom sektoru obezbeđeno četiri glasa na izborima za vladajuću stranku. Ipak, poslednje demonstracije pokazuju da je mnogo ljudi zasićeno Đukanovićem.

- Poslednjih godina došlo je do promene političke atmosfere - kazala je analitičarka Daliborka Uljarević.

Svako ko se usudi da kritikuje rad Vlade, rizikuje da bude obeležen kao neprijatelj države od strane pro-vladinih medija, baš kao što je bio slučaj isa Uljarevićkom.

Politička atmosfera je otrovna, a vladajuća partija i njeni saveznici kontrolišu samo 42 od 81 mesta u parlamentu.

Tajkuni iz Azerbejdžana, Rusije, Malezije, i UAE su kupili imovinu i razvili luksuzna primorska odmarališta na primorju, ali mnogi u zemlji osjećaju da se obogatila samo mala grupa ljudi oko Đukanovića, dok ostatak živi sa malim primanjima i lošim javnim uslugama.

Pisac Somerset Mogam je jednom nazvao francuski rivijeru "sunčanim mestom za sumnjive ljude". Ovo bi se moglo reći i za Crnu Goru, navodi "Ekonomist".

(Vjesti-Blic)