Британски "Дејли мејл": Трамп био спреман да нападне Иран, али је одустао када је упозорен да би војна интервенција могла довести до дуготрајног рата

 Британски лист Дејли мејл данас пише да је председник САД Доналд Трамп одустао од напада на Иран пошто је упозорен да би војна интервенција могла довести до још једног дуготрајног, исцрпљујућег рата на Блиском истоку, кажу извори.

Под насловом „Трамп ‘откочио и репетирао’ да би покренуо смртоносни напад на Иран, а повукао се у последњем тренутку због нових информација те критичари кажу да је ‘издао’ „, лист подсећа да је председник САД ове недеље претходно упозорио Иран да је „спреман“ за акцију и да је напад неизбежан, а грађане Ирана је позвао да наставе демонстрације јер „помоц́ стиже“.

Кратко затварање иранског ваздушног простора у среду навело је многе да очекују да ц́е САД тада напасти, а портпаролка Беле куц́е Каролина Ливит тврдила је да „све опције остају на столу“.

Инсајдери су наводно рекли да су саветници Трампа убедили да не напада Иран упркос томе што су војни званичници у уторак отишли на спавање уверени да ц́е следец́ег дана бити напада.

Мада је Трамп у петак рекао новинарима да је „сам себе убедио“ да не изведе напад јер су отказана погубљења демонстраната у Ирану, Волстрит џорнал је известио да је председник тражио мишљење широког спектра саветника.

Док је Трамп у уторак још рачунао на напад на Техеран, званичници су му наводно рекли да нису сигурни да ц́е само напад успешно срушити ирански режим.

Амерички званичници такође нису били сигурни да ли ц́е стратегија напада на иранске војне локације помоц́и побуњеницима и били су забринути да немају потребан арсенал за организовање одрживог напада, рекли су извори.

Очигледан заокрет оставио је демонстранте у Ирану без подршке коју је Трамп обец́ао, како је Сузан Малони, стручњакиња за Иран и потпредседница за спољну политику у Брукингс институту, рекла за Волстрит џорнал, те је тиме Трамп „ставио амерички кредибилитет на коцку“.

„Постојац́е, а и вец́ је постојао, осец́ај Иранаца да су издани и постојац́е много после краја Трамповог председничког мандата“, рекла је она.

Могуц́ност још једне дуге, неизвесне битке у нестабилном делу Блиског истока је одвела Доналда Трампа од „спремног и још спремнијег“ за напад на Иран, до тога да то стави у други план.

Док је Трамп размењивао увреде са Ираном, Белу куц́у су саветовали и званичници из Израела и из арапских земаља на Блиском истоку.

Ти саветници су наводно упозорили САД да су догађаји у Техерану превише нестабилни да би се могао предвидети исход напада и да је режим вец́ обуздао велики део протеста.

Такође су се бојали да нема очигледне замене за садашњу власт ако САД свргну режим врховног вође Алија Хамнеија, упркос томе што је ирански престолонаследник Реза Пахлави у егзилу у Вашингтону рекао да ц́е моц́и да преузме власт.

Део информација је била могуц́ност да се регионални савезници САД – Катар, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, суоче с негативним реакцијама на америчке војне базе у тим земљама.

Група иранских лидера, укључујуц́и саветника за националну безбедност Алија Лариџанија, наводно је учествовала у томе да се њихове колеге у Ираку и Турској одврате од Трамповог плана.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху такође је саветовао против напада, рекавши Трампу да сматра да је можда прекасно да помогне устанку у Техерану.

У петак је Трамп поновио да га је изостанак највљених погубљења спречио да покрене напад, али је задржао право да то учини у будуц́ности.

„Нико ме није убедио. Убедио сам себе. Јуче су заказали преко 800 вешања. Никога нису обесили. Отказали су вешања. То је имало велики утицај“, рекао је он.

САД су у четвртак послале војску ка Ирану, што оставља Трампу опције уколико одлучи да нападне.

Трамп је, међутим, заузео помиритељски став, захваливши иранским лидерима што нису погубили стотине притворених демонстраната, што је додатни знак да можда одустаје од војног напада.

Председник није рекао с ким је разговарао у Ирану да би потврдио какав је став о планираним погубљењима.

Док се Иран врац́ао у неизвестан мир после таласа протеста који су изазвали крвави обрачун власти с грађанима, један високи свештеник је у петак тражио смртну казну за притворене демонстранте и директно претио Трампу.

Погубљења, као и убијање мирних демонстраната, две су од „црвених линија“ које је Трамп поставио за могуц́е акције против Ирана, наводи британски лист.

Оштра репресија, у којој је погинуло неколико хиљада људи, изгледа да је успела да угуши демонстрације које су почеле 28. децембра због посрнуле иранске привреде и финансија и претвориле се у протесте који директно доводе у питање теократску власт.

Данима нема знака протеста у Техерану, где су се куповина и улични живот вратили у нормалу бар како изгледа, а прекид интернета траје недељу дана те се много не може ни сазнати. Власти нису пријавиле никакве немире у другим деловима земље.

Америчка агенција Хуман Ригхтс Ацтивистс у петак је проценила број жртава на 3.090.

Овај број, који премашује број било којих ранијих протеста или немира у Ирану у последњих неколико деценија и подсец́а на хаос током „Исламске револуције“ 1979. године, наставља да расте.

Агенција је била тачна током година демонстрација, ослањајуц́и се на мрежу активиста унутар Ирана која потврђује све пријављене смртне случајеве.

Немири, изазвани тешким економским условима, представљају највец́и унутрашњи изазов за иранске владаре у последње најмање три године и дошли су у време јачања међународног притиска после израелских и америчких напада на Иран прошлог лета.

Престолонаследник Пахлави позвао је САД да испуне своје обец́ање о интервенцији. Пахлави, чији је отац свргнут у „Иранској исламској револуцији“ 1979. године, рекао је да и даље верује у Трампово обец́ање помоц́и.

„Верујем да је председник човек од речи“, рекао је Пахлави новинарима у Вашингтону. Додао је да „без обзира на то да ли се предузимају акције или не, ми као Иранци немамо избора сем да наставимо борбу“.

„Вратиц́у се у Иран!“, заклео се он. Сатима касније, позвао је демонстранте да поново изађу на улице од суботе до понедељка.

Упркос подршци тврдокорних монархиста у дијаспори, Пахлави се бори да стекне ширу привлачност у Ирану. Али то га није спречило да се представи као прелазни лидер Ирана ако влада падне.

Трамп је међутим ове недеље изразио несигурност у вези са Пахлавијевом способношц́у да прикупи подршку унутар Ирана.

Пахлави се прошлог викенда састао са изаслаником Беле куц́е Стивом Виткофом, објавио је Аксиос, позивајуц́и се на неименованог високог америчког званичника.

С друге стране, власти Ирана су прихватиле двоструки приступ: с једне стране сузбијајуц́и протесте, а истовремено с друге називајуц́и легитимним протесте због економских проблема и за сада нема знакова слома у безбедносној елити који би могли да сруше клерикални систем на власти од 1979. године, закључује Дејли мејл.