БРИКС ће помоћи Европи преко ММФ и Г20

Земље БРИКС су спремне да пруже помоћ државама еврозоне, које су запале у финансијску невољу. Ово су потврдили министри финансија и руководиоци централних банака Бразила, Русије, Индије, Кине и ЈАР након сусрета у Вашингтону који је одржан уочи отварања седнице руководећих органа Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке 23-25. септембра.

На заједничкој конференцији за штампу министар финансија Индије Пранаб Мукерџи је изјавио да је консензус за помоћ Европској унији постигнут. Земље БРИКС ће учествовати у овом раду по линији ММФ и Г20.

Пружање помоћи у оквиру неке заједничке иницијативе технички није могуће. Ово је изјавио заменик министра финансија Русије Сергеј Сторчак. А то није ни нарочито потребно, изјавио је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак Центра за макроекономску анализу и прогнозе Александар Апокин:

- Позицију Русије јасно је изразио господин Сторчак. Русија то сматра технички компликованим и несврсисходним. Зашто стварати неке додатне инструменте за помоћ кад постоје већ два инструмента која функционишу? Прво је био само ММФ, затим су Европљани основали свој стабилизациони фонд који практично дуплира функције ММФ у оквиру Европе. Истина, он ће позајмљивати средства углавном на отвореним тржиштима, од приватних инвеститора, а не директно од држава, као што то чини ММФ. Зашто стварати и трећи инструмент – финансијску организацију земаља БРИКС за пружање помоћи Европској унији? То није баш јасно.

Судећи по новим информацијама, ниједна од земаља БРИКС у Вашингтону није навела конкретне износе које је спремна да обезбеди као помоћ европским партнерима. Индиректно је ову околност објаснио представник Русије Сергеј Сторчак. Тачније: приликом доношења одлуке о пружању помоћи било којој земљи главни услов је да земља сама предузима одређене напоре.

Генерални директор инвестиционо-финансијске компаније „Опцион“ Евгеније Аврахов је овако објаснио наизглед уздржану позицију министара финансија и председника централних банака земаља БРИКС:

- Земље БРИКС имају своје циљеве, желе да зараде, а инвестиције у земљама Јужне Европе представљају велик ризик. Кад Кина улаже средства у Африку она из ње добија сировине, односно има директну корист од тога. А по свему судећи, од јужноевропских земаља нема шта да се узме. Осим тога, њихова позиција је климава, прилично су велики ризици да се може изгубити део средстава уложених у њих или чак можда и све. Банкрот Грчке се практично већ десио, на реду су Португалија, Шпанија и Италија.

Уједно, након сусрета у Вашингтону, земље БРИКС су изјавиле да инсистирају на активизацији спровођења реформи органа управе ММФ. Између осталог, оне сматрају да је неопходно да се изврши нова прерасподела квота до јануара 2014. године. „То је неопходно ради јачања угледа и ефикасности фонда,“ – каже се у закључном документу са састанка министар финансија и председника глава централних банака земаља БРИКС.

(Глас Русије)