Бранко Ружић: Приватним школама глуме, плеса, одузети могућност да се називају школама

 Министар просвете Бранко Ружић изјавио је поводом случаја злостављања у приватној школи глуме Мирослава Алексића да је тема насиља обрађена у јединицама унутар обавезних предмета у школском систему али и у ваннаставним активностима. "Одбијам тезу да у нашем образовном систему немамо те садржаје, имамо", каже Ружић. Он је рекао и да је стање у школама од почетка полугођа што се тиче епидемије коронавируса потврдило да образовни систем није плодно тле за трансмисију ковида 19. Ружић је саопштио и да 2022. године неће бити државне матуре у средњим школама, како је раније најављивано. Говорио је и о препрекама на путу ка остварењу идеје о бесплатним уџбеницима за децу у Србији...

Министар је, у емисији „Прессинг“ ТВ Н1, на констатацију да у реакцијама на случај Алексић недостаје нешто што је кључ борбе против сексуалног злостављања – нека врста едукација деце да од малена буду способна да препознају опасност, предаторе и злостављаче, рекао да одбија тезу да таквих садржаја у школама нема и да већ имамо прегршт таквих тема обрађених код обавезне предмете.

Он је рекао да сматра важнијим да се регулише питање приватних предузећа које се називају школама.

„Школе глеме, фудбала, плеса, салсе…нису део образовног система, то јесу приватни вртићи и приватне школе које морају да имају јасно дефинисане услове и стручни кадар“, рекао је Ружић и нагласио да је то интерресорно питање које мора да се реши, да се сагледа могућност да се тим школама које се региструју као приватна предузећа у АПР-у одузме могућност да се називају школом, академијом итд.

Истакао је и да је важно да интересорно се формира радна група да не буду овакви фрапантни, скандалозни и лоши примери буду иницијална каписла да би дошли до побољшања ситуације.

„Ово јесте позив на аларм и морамо се тиме позабавити озбиљно и са формално правног и суштинског аспекта у промени законодавног оквира“, каже.

„Нема бојазни за децу у школама због короне“

Што се стања у српским школама тиче по питању епоидемије коронавируса, рекао је да се од почетка полугођа као најважније потврдило и искуство из претходног периода да образовни систем није плодно тле за трансмисију ковида 19.

„У претходној недељи све бројке говоре да нема било чега што би изазивало бојазан ни код родитеља, ни код деце, ни код нас у Министарству“, рекао је Ружић и изнео податке према којима је, „што се тиче епидемиолошке слике и здравља деце све је у најбољем могућем реду“.

Каже да је прошле недеље у предшколским установама корона утврђена код 17 деце и 110 васпитача на територији целе Србије, што би значило 0,015 укупног броја деце којих има 224.000, а код васпитача тај проценат је 0,76. У Основним школама вирус је регистрован код 340 ученика и 322 запослена, што је 0.13 одсто међу ученицима и 0.20 међу наставницима. У средњим школама протекле недеље инфекција је портврђена код 360 ученика и 147 запослених, па је то један проценат ученика и 0,9 одсто запослених.

Упитан ко врши мониторинг стања у школама, Ружић је одговорио да је Батут референтна институција која даје податке, а да Министарство прикупља и податке од школских управа, јавних завода за јавно здравље и од школа. „Постоји могућност да када дође до заражавања да ви аутоматски улазите у систем. Укрштањем тих података добијамо ово што сам прочитао“, каже.

На интервенцију водитеља да у јавности има сумњи везаних за те податке, нагласио је да мисли да није могуће да има већих дискрепанци у бројкама које се објављују.

„Очигледно је да образовни систем није место где је дошло до трансмисије ковида 19“, нагласио је министар.

Поводом одлуке да ђаци буду подељени у групе и оцене Ане Димиитријевић из Форума београдских гимназија да је тешко функционисати када су наставници инфицирани и нема ко да их мења, Ружић каже да је наравно систем у овој ванредној, а не редовној ситуацији пренапрегнут, али додаје да није тачно да није могуће обезбедити континуитет васпитно-образовног процеса или да нека наставна јединица неће бити надокнађена.

На примедбу водитеља да има информација да нема довољно техничке опреме за одређене облике онлајн наставе, да је систем те наставе препуштен иницијативи наставника и родитеља, њиховим лаптоповима и камерама, као и да саме школе оскудевају са опремом, министар каже да му је прихтватљива свака критика која може бити утемељена, али да мора да истакне да је када је уведено ванредно стање, пројектом Министарства просвете, са министарством трговине, Уницефом и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, омогућено да се крене у процес да свака основна и средња школа има интернет и да ће до 2022. године тај посао бити готов.

Истакао је и да што се онлајн наставе тиче, није догодио дисконтинуитет у образовном процесу, да су се брзо прилагодили на тај модел захваљујући преданости наставника који су наснимавали садржаје који су се емитовали и даље се емитују на јавном сервису.

Додао је и да је већ опремљено 10. 000 дигиталних учионица, да ће их у другом полугодишту бити опремљено још 10. 000 и с почетка идуће школске године још 11.000.

Најавио је и да ће бити реализована и набавка лаптова за наставнике и професоре. „Што се тиче васпитно образовног процеса који тече наравно не постоји идеално решење. Није само српски образовни систем у проблему, многи други су у проблему и сналазе се путем штапа и канапа“, рекао је Ружић али је додао да сматра да смо се ми показали способним да не угрозимо васпитно образовни процес.

Зашто ђаци у Србији не добијају бесплатне уџбенике?

Упитан због чега ђаци у Србији не добијају бесплатне ученике, а добијали су их сва деца пре 2012. године, Ружић каже да му није намера да овај веома важан сегмент сваког друштва – образовање, „сведе на политичку раван“.

На констатацију да према информацијама професора Александра Кавчића који је остварио пројекат бесплатних уџбеника на интернету, тек свако шесто дете у Србији има бесплатне уџбенике, Ружић каже да би прецизније било да их добија свако четврто и по дете.

„Данас се у Србији издваја 700 милиона динара за уџбенике који су бесплатни за категорије ученика који су лошијег имовног стања“, рекао је Ружић и оценио да је ранији систем, када су сва деца од првог до четвртог разреда добијала бесплатне уџбенике, био дискриминаторски према деци од 5. до 8. разреда, као и оној у средњим школама.

„Није све у уџбеницима који коштају од 5.800 до 13. 000 или 11.000 динара…Али ко обнавља школе, реконструише школе, гради обданишта? Ко обезбеђује дидактичка средства, уџбенике, дигиталне уџбенике? Да ли то ради држава – да, да ли је то бесплатно – јесте. Идеално би било да имамо сви бесплатне уџбенике и подржавам сваку идеју која је нормирана и може бити уоквирена у законска решења која имамо“, нагласио је Ружић.

Он је додао да не стаје на страну било ког издавача, као и да је свакако идеја о којој Кавчић говори атрактивна. „Али, хајде да видимо шта се дешава с ауторским правима…да ли је то пдф формат или не?“, рекао је Ружић.

Каже и да можемо само да разговарамо о моделу који би био у оквирима постојећег закона. „Може да се разговара и о промени закона, али сви који су главни актери треба да буду укључени“, рекао је Ружић и поново истакао да се 700 милиона динара издваја за уџбенике и 790 милиона за дигиталне уџбенике, да се школе граде и реконструишу…

Да ли су просветни радници у продужецима ушли у приоритете за вакцинисање?

На питање како иде процес вакцинације просветних радника и да су они „некако у продужецима ушли у категорије примарних прималаца“ вакцине против коронавируса, Ружић каже да „ради истине нико није у продужецима убацивао просветне раднике“, да су они одређени као приоритет од стране референтних институција.

„На данашњи дан имамо око 27.000 просветних радника који су вакцинисали, и уз податак да је до данас 320.000 људи укупно вакцинисано – то говори колика је заинтересованост просветних радника и колико се успешно спроводи процес имунизације“, рекао је Ружић, који је инситирао на томе да је Кризни штаб од почетка уврстио просвету на листу приоритета.

Казао је и да ће мала матура бити одржана и ове године, али да су у току консултације са Заводом и да можда може да дође до одређеног нијансирања везаних за тестове, будући да сада постоје српски, математика и комбиновани тест.

„Али готово извесно, мала матура остаје“, рекао је.

Што се велике матуре, такозване државне матуре тиче, каже да је план био да она отпочне  2022. године, али да је имајућу и виду коронавирус – готово извесно да ће она бити одложена.

Одбацио је наводе да што се тиче државне матуре готово ништа није уређено и додао да се предано ради на том пројекту.

(Н1)