субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бранко Ружић: Покренут пројекат подршке интеграцији сакупљача рециклажних сировина у тржиште рада
Хроника

Бранко Ружић: Покренут пројекат подршке интеграцији сакупљача рециклажних сировина у тржиште рада

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 15. децембар 2017.

Састанак Националне платформе за социјалну инклузију неформалних сакупљача отпада одржан је данас у Нишу поводом почетка реализације једногодишњег пројекта "Подршка интеграцији у тржиште рада и формално управљање отпадом Рома, миграната и других рањивих група".

Пројекат се спроводи у сарадњи министарстава управе, и заштите животне средине, Привредне коморе Србије и Градске управе Ниша, под покровитељством министарке Славице Ђукић Дејановић, председнице Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2020. године.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић рекао је данас у Нишу да 30.000 до 50.000 индивидуалних сакупљача отпада у Србији представља кључан фактор за рециклажну индустрију и значајно доприноси остварењу циљева Владе у заштити животне средине и достизању ЕУ стандарда.

"Уколико на њих додамо и чланове њихових породица, долазимо до прилично великог броја људи који живи од овог посла. Управо ти сакупљачи отпада за рециклажу немају решен статус, нити право на пензионо или социјално, такву законску регулативу нисмо до сада средили", рекао је Ружић.

"Просечан сакупљач препешачи око 20 километара дневно, радни дан им траје и до 11 сати, немају плаћене викенде, боловања, одморе, а притом не зараде више од 15.000 динара месечно", навео је министар.

Ружић је рекао да се ради о рањивим групама људи који живе и раде у крајње нерегуларним условима, а притом немају ни финансијске, образовне и друге потенцијале да се укључе у нормално пословање.

"Питање њиховог укључивања у формално тржиште рада неодвојиво је повезано са њиховом еманципацијом у смислу образовања, стамбених услова и учешћа у јавним пословима", рекао је Ружић и додао да кроз легислативу и учешће у пројектима Влада помаже у решавању конкретних проблема са којима се мањинске групе суочавају.

Министар је за помоћ захвалио немачкој влади и њеној агенцији ГИЗ.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер