Бранко Радун и Милан Антонијевић: Коштуница између сумњи и одбране

Антонијевић: Дајете алиби сваком кривичном поступку да започне речима – ово је политички поступак; Радун: Није ово петиција против саслушања, већ против кампање којом се човек осуђује и пре саслушања

После најаве у медијима специјалног тужиоца да ће, у оквиру истраге о политичкој позадини убиства премијера Зорана Ђинђића, бити саслушан и лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница, у његову одбрану стало је око 34.000 грађана. Толико је бар потписника петиције коју је иницирала група интелектуалаца и јавних личности.

О мотивима за овакву акцију и њеним ефектима, као и томе да ли и ко у овом случају води политичку кампању, за „Политику“ су говорили политички аналитичар и један од потписника петиције Бранко Радун и директор Комитета правника за људска права (Јуком) Милан Антонијевић.

Радун: Као потписник петиције, могу да кажем да се, по мени, води нека врста медијске и судске хајке на једног опозиционог лидера. Није много битно да ли је то овај човек или неки други, али у принципу ми делује као припрема за изборе. Па, ако власт нема неке аргументе у прилог свог деловања, онда бар да оцрни опозицију. Ја сам то тако видео, а у таквим случајевима проради неки инат, па се људи често идентификују с неким ко је под таквом врстом притиска, без обзира на то да ли се с њим слажете у свим ставовима.

Политика: Дакле, Ваш мотив да потпишете је био инат.

Радун: Па да, један српски инат. Ја бих то урадио и за неке друге људе за које мислим да треба.

Антонијевић: Очигледно је да петиција служи томе да Војислав Коштуница не да исказ који тражи тужилац, а не видим који би мотиви били за то. Не видим због чега би се требало противити саслушању у једном преткривичном поступку које није јавно, нити би на било који начин могло да га угрози. Погледао сам кривична дела која се могу ставити на терет некима који ометају правду – не бих да квалификујем да ли оваква петиција јесте или није ово кривично дело, међутим, ако прочитате члан у коме се каже „Ко увредом, силом, претњом или на други начин омета судију, јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца у вршењу судијске и тужилачке дужности...”, па се онда прописује одређена казна.

Радун: По мени, уопште није толико битно то саслушање, није мени ту проблем да ли ће Војислав Коштуница отићи да буде саслушан или не, већ је проблем у томе што се то толико медијски потенцирало да је испало да је он већ крив, да је умешан у убиство премијера и уопште није ни битно шта ће он тамо рећи. Једноставно, власт води хајку против опозиције.

Политика: Има ли хајке?

Антонијевић: Наравно да је тешко обезбедити поштовање претпоставке невиности када се овако крене. Али то би требало да буде мотивација за давање исказа. Не видим зашто тај неко, ако има нека сазнања, не би рекао то што има и да онда изађе из тог зачараног круга. То су и други радили, давали су изјаве на полиграфима...

Радун: Немам ја ништа против тога. Ја уопште нисам ни размишљао о томе да ли он треба да да исказ или не. Ако добије позив, то је његова ствар како ће то да регулише. Као политички аналитичар не улазим у судски део приче, него у тај медијско-политички део, где неког прозовете, нагласите да ће он бити саслушан и на неки начин већ доносите и пресуду. Једноставно, цела прича је таква да је судство, ако не инструментализовано у политичке сврхе, а оно сигурно злоупотребљено од политичких центара моћи. И, по мени, то ће бити примењено и према другим људима из опозиције. Власти пада рејтинг и пошто не могу да се похвале својим успесима покушавају да опозицију направе смешном, да је представе као деструктивну, да створе утисак да је она гора од власти.

Политика: А да ли мислите да и Коштуница покушава да политички профитира из овога, да и он води кампању?

Радун: Они су му набацили лопту и он је политички реаговао. И он је политичар и нормално је да као и сваки политичар покушава да из сваке ситуације изађе са што мање штете или чак с неком коришћу.

Антонијевић: Овде се стварно слажемо. Коштуничина позиција је прилично реанимирана.

Радун: Управо то, они су њега оживели.

Антонијевић: Да, међутим, не верујем да је мотивација за покретање поступка било то. Ја бих поново, као неко ко се бави људским правима, указао на то које су обавезе некога ко би требало да сведочи у једном поступку. И, ако постоји налог тужилаштва, не видим због чега не би отишао и рекао то што има о тим дешавањима.

Политика: А да ли је у реду то што је тужилац у медијима најавио да ће га саслушати?

Антонијевић: Тужилаштво је веома често правило грешке с медијским наступима и очигледни је да је и у овом случају то урађено веома неспретно.

Радун: Ја не мислим да је то било неспретно, него да је то део једне медијско политичке приче. И мислим да би, као неко ко заступа људска права, требало да будете на страни онога ко је угрожен, а не на страни режима. Или бар да будете неутрални.

Антонијевић: Јесмо неутрални.

Политика: Мислите ли и Ви да постоји политичка позадина наступа тужиоца?

Антонијевић: Мислим да свакако постоје политичке последице тог наступа тужилаштава. Политичка сцена се променила и, с те стране, поступак тужилаштва је погрешан. С друге стране, то штети и самом поступку, али оно на чему треба инсистирати јесте саслушање и мени је петиција против саслушања неприхватљива.

Радун: Ја то нисам доживео као петицију против саслушања, већ против кампање којом се човек осуђује и пре саслушања.

Антонијевић: Ја уопште немам представу да је то, као што Ви говорите, против политичког прогона. То је онда требало тако формулисати.

Радун: Па то је сад ствар како ко интерпретира. Али, ако погледате текст петиције, видећете. Ја сам бар тако схватио. Можда нисам разумео шта сам потписао. Али мислим да је већина ту петицију потписала руковођена осећајем да се води нека врста медијске и политичке хајке и да се судством ту манипулише.

Политика: О свему овоме се говори још од Ђинђићевог убиства. Шта мислите зашто је тужилац баш сада реаговао?

Антонијевић: Можете то да питате када тужилаштво одмах реагује, као и када реагује после седам-осам година. Оставио бих по страни тренутак који је тужилаштво изабрало. Избор можда јесте био лош да се на дан Ђинђићевог убиства изађе с тим, али ако има разлога, тужилаштво мора да реагује. Тачно је да постоје случајеви који се држе у фиокама и стварно их треба већ једном истрести. Иначе, ово у чему живимо, где нема никакве правне сигурности, служи само томе да се ти предмети користе за неке ствари које немају никакве везе с правосуђем. Ја бих, да сам на месту оних који треба да буду саслушани, отишао и рекао све што имам, иначе ћете и 2015. имати питање политичке позадине, које може да се извлачи за годишњицу било ког догађаја.

Радун: Мени смета што се то десило баш у овом моменту. И сумњиво ми је, јер не можемо да будемо наивни и да верујемо да је овде судство независно, кад није и никад није било, и зна се да политички актери у мањој или већој мери утичу на судство. Мислим да је тај контекст врло битан и да је он политички пре свега. И зато не треба да аболирамо власт која често користи судство за политичке обрачуне.

Антонијевић: Ви сад дајете алиби сваком кривичном поступку да започне речима „ово је политички поступак”.

Радун: Али кад погледате контекст, морате размишљати и политички. Не можете рећи – било кад је добро. „Нагазе” неког три дана пред изборе и то, као, нема везе с политиком.

Антонијевић: И зато је решење  да се тај поступак коначно заврши, као и сви други, који васкрсавају с времена на време. При томе је битно и какву поруку шаљете грађанима. Ако не желите, зато што сте у једном тренутку били премијер или на некој другој функцији, да дате исказ пред судом као и сваки други грађанин, онда сваки грађанин може да каже – па што бих ја ишао када онај у кога смо гледали три-четири године као некога кога треба следити неће. То су финесе које су нас довеле дотле да грађани немају никакво поверење у суд. Уосталом, Коштуница није ни позван да даје исказ као неко ко је у некој фази поступка, већ као сведок. То што медији пишу, то је до медија и до оних који их контролишу.

Радун: Да, али проблем је у томе што се неко појави у медијима и каже „он је умешан”, а обичан читалац стекне утисак да је оптужен.

Антонијевић: Добро, атмосферу линча смо сви преживели…

Радун: Наравно и зато би требало да будемо осетљиви на такву ствар, јер знамо да то не доноси добро политичком животу.

Антонијевић: У таквим случајевима смо одлазили на суд. Кад је било оптужби за клевету или слично, због чега су прогањане организације попут Јукома, ми смо ишли на суд. Нисмо правили кампању чак и кад нисмо позивани само у својству сведока.

Радун: Али сасвим је други ниво кад вас неко прозива за убиство премијера. Није то, као, прошао сам кроз црвено, па сад првим политички проблем.

Политика: Ви, као неко ко се бави заштитом људских права, немате никакву дилему да Коштуници нису угрожена права у целом оваквом поступку?

Антонијевић: Сигурно је да постоје права која могу бити неком јаком кампањом угрожена и сада треба гледати у којој мери се он осећа угрожено. Међутим, када иза ваше одлуке да не изађете и не сведочите стане цела Академија наука итд., ваша права нису угрожена. Ви ту наступате из позиција моћи, поново конституишете сву своју моћ и показујете колико људи ће стати иза вас.

Радун: Молим вас, немојте. Ако сте у опозицији и неко вас медијски оптужи да сте повезани са убиством премијера, не можете да кажете – идете с позиција моћи. Власт иде с позиције моћи.

Антонијевић: Али овде смо дошли до тога да се одустане од тог сведочења. На списку људи који ће бити позвани на сведочење више немате име Војислава Коштунице, које је било најављено раније.

Радун: Они су заправо видели да су се ту преиграли, да је Коштуница на неки начин у јавности доживљен као жртва прогона и схватили су да није паметно да му и даље дају материјал за подизање политичког рејтинга. Ви можете да браните ову власт или режим колико год желите, али мени је глупо да неко ко заступа људска права и ко је председник НВО-а буде на страни режима који прогони опозиционог лидера.

Антонијевић: Овде причамо о судском поступку. Стварно покушавам да одвојим судски поступак од свега осталог.

Политика: Како можемо да будемо сигурни да ли је било ко умешан или није, ако се не спроведе истрага?

Антонијевић: То је оно где морамо да дођемо до рационалног, а то је право. Јер ће се тако изаћи из политике и доћи на правни терен.

Радун: Нажалост, неће. Јер ово је ипак Србија и овде се на крају ипак договоре у зависности од односа политичких снага.

Политика: Да ли очекујете да ће икад бити разјашњена политичка позадина убиства премијера?

Радун: Мислим да је то врло тешко, зато што је очигледно да су они који су на неки начин учествовали у убиству, или су знали шта ће се десити, и даље врло моћни.

Антонијевић: Слажем се да многе ствари нису реформисане и да зато не можемо ићи даље у истрагама везаним за убиство, али не бих ишао дотле да кажем да никада неће о томе бити отворен судски поступак.

(Политика)