Početna strana > Hronika > Branko Pavlović: Američki agenti i dalje kontrolišu finansije Rusije
Hronika

Branko Pavlović: Američki agenti i dalje kontrolišu finansije Rusije

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 30. maj 2016.

Sasvim suprotno onome što možete pročitati u tzv. velikim medijima, glavni razlog ekonomskog posrtanja Brazila i Venecuele nisu neodgovorno vođene finansije radi zadovoljenja populističkih lidera, ni korupcija, niti pad cene nafte. Glavni razlog su katastrofalni ugovori o zaduživanju kod američkih banaka u dugom vremenskom periodu i loše vođena monetarna i finansijska politika u celini.

Čavez je nacionalizovao naftnu industriju, ali je ostavio finansijskom američkom kapitalu takav upliv u Venecueli da su oni u protekle skoro dve decenije izvlačili oko 15 procenata godišnje na plasirana sredstva! Tako je profit od visoke cene nafte u ogromnoj meri opet završavao u Americi. To traje do danas. Pad cene nafte samo je ogolio neodrživu poziciju makroekonomske finansijske politike Venecuele.

Najveći deo brazilskih dugova sa kamatom oko i većom od 10 odsto godišnje dospevao je upravo u periodu 2010–2014 i bilo je sasvim jasno da je recesija neminovna, potpuno nezavisno od drugih okolnosti koje utiču na privredu jedne zemlje. Brazil, pod Lulom, prethodnim harizmatičnim predsednikom ove države, nije na vreme te veoma nepovoljne kredite zamenio povoljnijim (to se zove „svopovanje”), olako smatrajući da će rast brazilske privrede sam po sebi biti dovoljan za bezbrižan nastavak dotadašnje politike. To nije moguće nigde, pa ni u Brazilu, sa takvim kamatama. Sadašnja predsednica Vilma trpi rezultate ranije pogrešno vučenih poteza nje same i njenih prethodnika (bila je šef kabineta Luli).

Nije dovoljno da budete političar dobrih namera, veoma odlučni i harizmatični, tako da uspešno pridobijate poverenje građana. Morate biti sposobni da selektujete sopstvenu finansijsku elitu, koja će parirati vrhu zapadnih finansijera. Ako to ne uradite, opljačkaju vas i kažu: „Ma nije moguća ta populistička levičarska politika.”

Biografija komandanta specijalnih jedinica vojske i sindikalnog lidera odlična je za osvajanje vlasti, ali za održanje odbrane od neoliberalizma mora se pridobiti i znanje. Čak do te mere da nisu ni svesni opasnosti na srednji rok koji dolazi od pogrešno vođene monetarne i finansijske politike.

Rusija, takođe, ima sličan problem u vođenju svoje monetarne i finansijske politike. Nije reč o dugovima, nego o drugim suptilnijim metodama, koje za rezultat imaju ubrzano topljenje deviznih rezervi i recesiju. I ovde je pad cene nafte i posledično gasa samo ogolio stanje. I u ovoj zemlji problem su kadrovi. Tako je, na primer, pomoćnik ministra finansija Biškov, usred Moskve pre neki dan, na panelu koji je organizovala strana banka, javno govorio da „Rusija mora u svojoj ekonomskoj politici da uzme u obzir i moguću recesiju u Kini”! Pošto je strateški odgovor Rusije na sankcije kojima Zapad, između ostalog, pokušava da je slomi, u sveobuhvatnoj saradnji i povezivanju sa Kinom, onda je važno ukazati da to nije nikakvo rešenje nego kamen oko vrata kojeg svi u Rusiji moraju biti svesni. Naročito pred predstojeće parlamentarne izbore ove godine. Jedino ispravno je ne biti u sukobu sa zapadom, to jest SAD, jer je sve drugo mnogo gore.

Gospodin Biškov ne da ne skriva za čije interese radi, nego defiluje otvorenim stavom američkog agenta i u samom je vrhu vlasti.

I to sve kada je Kina u prvom kvartalu ostvarila rast od 6,7 odsto (godina na godinu), a prognoze kineske vlade su da će rast biti u rasponu od 6,5 do sedam procenata. To je za Biškova znak da je recesija moguća. Naravno da bi recesija u Kini bila loša i za Rusiju kao i za ceo svet, ali bi za Rusiju bilo izuzetno loše ako bi meteor prečnika 50 kilometara pao na Moskvu. Te moguće posledice Biškov nije razmatrao, pošto nemaju veze sa otklonom Rusije od zapadnog diktata.

Iskustva Brazila i Venecuele bi morala biti veoma važna i za Rusiju, pošto svako ko potceni finansijski aspekt neokolonizovanja od strane Zapada i ne počisti njihove kadrove, uz oslonac na vrhunske patriotske stručnjake u toj oblasti, rizikuje da ga zadese veće nevolje nego što je pravovremeni otpor i u toj oblasti – a već se kasni.

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner