Branko M. Žujović: Kokanovi trikolori

Neprijatno mi je što su nam nacionalne boje srozane na ulični kič i novogodišnju rasvetu, a ne da hodam ispod njih

Kažu da je izreka „đavo je u detaljima“, koja se pripisuje arhitekti Ludvigu Misu van der Roeu, prvobitno glasila: „Bog je u detaljima“.

Van der Roe nije mogao da pročita ovonedeljnu izjavu Kokana Mladenovića, da mu je neprijatno da hoda Suboticom okićenom u bojama srpske zastave, ali je uvaženi režiser, koji radi u našem gradu, mogao da sagleda sve političke finese pitanja kog se dotakao.

Notorna upotreba zastava na svakom mestu i koraku, kao da su lampioni, krpare ili zavese, svojstvena je nedovršenim i klimavim identitetima koji, stoga, moraju da se prenaglase, da bi se samopotvrdili.

Neko ko je naknadno utvrdio da je Srbin vrlo teško će zadenuti dovoljno badnjačića za hladnjak ili felne svog automobila i teško da će ikada utišati muziku na slavi. To je ona vrsta ljudi koja ne razlikuje panaiju od amajlije i brka Svetog Vasilija Velikog sa Vasilijem Ostroškim.

Više Srpstva unutar ličnosti podrazumeva manje „Srpstva“ spolja i obratno, to je zakonomerno.

Ali, ta vrsta nacionalne adolescencije i (ciljanog) primitivizma koji je prati, niti lokalna stranačka politika koja živi u simbiozi sa njima, a pre svega od njih, nema nikakve veze sa našom lepom i slavnom zastavom.

Nikome zbog toga ne treba da bude neprijatno zbog nacionalnih boja, već zbog toga što su one jednom petparačkom zloupotrebom srozane na ulični dnevnopolitički kič i novogodišnju rasvetu.

Pretpostavljam da bi se Kokan Mladenović složio sa ovim i da bi ono što je, verujem, pokušao da nam kaže naknadno rekao znatno preciznije, uz više takta, isterujući đavola iz detalja.

Ušli smo u referendumsku i izbornu godinu. Većina građana provlačiće se u njoj između političke Scile i političke Haribde.

Prva je oličenje unutrašnjeg bombardovanja.

Nju čini priroda režima sa svojim korumpiranim pipcima koji, direktno ili indirektno, parazitiraju na grbači države, zaklinjući se u nju i preteći „izdajnicima“ uokolo u njeno ime, u silikonsko-prostačkom maniru rijalitija i Jovane Jeremić.

Ona Srbiju ne vidi drugačije nego kao valov za svoje stranačke prasiće.

Druga je personifikacija spoljnog bombardovanja, upravo onoga što smo preživeli 1999. godine i kasnije. Ta Haribda „elite“ Srbiju, budući da je „divlja“ i „neokupana“, vidi jedino kao večni remetilački faktor koji treba ućutkati, po mogućnosti uz pomoć stranih „civilizatora“.

Politička Scila i politička Haribda međusobno se hrane mržnjom, a u stvari su jedna drugoj uslov za postojanje. Obe su samo naličja koncepta u kom jedino možemo da postojimo kao kolonija koju eksploatišu strane kompanije i njihove vlade.

Bog je verovatno u spasonosnom detalju koji treba uočiti kako bi se prošlo između između njih. Jednako tako treba pročitati i nijanse Kokanovih trikolora.

(suboticke.rs)

Videti još: Kokan Mladenović: Neprijatno je ići Suboticom okićenom u bojama srpske zastave