Бранислав Недимовић: Србија нема довољно прасица за потребе страних тржишта, зато долази "Тенис"

 БЕОГРАД - Увек сам мислио да пољопривредно земљиште као ресурс треба да се користи у функцији развоја, а ви ћете видети ко ће у Србији бити највећи инвеститор у пољопривреди - то ће бити домаће компаније и домаћа пољопривредна газдинства, изјавио је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Он је истакао да Србија нема довољно прасица за потребе страних тржишта, попут руског, и да је то суштина инвестиције коју немачки гигант Тенис реализује у Србији.

Недимовић је, гостујући у емисији Прави угао Радио-телевизије Војводине, рекао да је до сада у министарству разговарао са 26 српских пољопривредних произвођача, који имају готове бизнис планове које желе да имплементирају кроз државно пољопривредно земљиште, када годишњим програмом буде расписан позив да конкуришу.

"Први резултати ће показати да ће српски произвођачи, који у овом тренутку производе само сировину, моћи да напредују и да праве вертикалну интеграцију, а не само да продају квалитетну и јефтину сировину, него да могу да праве додатну вредност на свом пољопривредном производу", објашњава он.

Министар је, коментаришући једно истраживање о укрупњавању власништва над земљом, по којем три одсто компанија-газдинстава из Европске уније контролише 50 одсто земље, рекао да ми морамо неке ствари "догматски да премостимо" и да погледамо колико је концентрисано власништво над земљом, на пример, у Сједињеним Америчким Државама, истичући да ова тема у Србији још увек није у толикој мери актуелна.

"Пољопривредно земљиште је један од најважнијих државних ресурса и оно мора да се користи у функцији развоја земље, њене пољопривреде и прерађивачке индустрије. Код нас је тај проценат ограничен на максимално 30 одсто, од 470.000 хектара које држава даје у закуп, и то уз контролне механизме који постоје", наводи он.

Недимовић додаје да Србија има рок до јесени 2017. да усклади законодавство са Европском унијом, када је у питању продаја земље странцима, те да ће држава да одреагује у том року и да донесе неку одлуку.

"Прасе мора да буде рођено у Србији"

Говорећи о инвестицији Тениса у српско сточарство, министар напомиње да нема спорних ствари са немачким инвеститором, да се чекају дозволе за почетак рада, те да људи не схватају да суштина посла са Тенисом није пољопривредно земљиште које ће бити дато у закуп.

"Ми немамо довољно прасица да можемо да товимо свиње за потребе само српског тржишта, да не причамо о извозу. Имамо невероватне капацитете које би могли да ставимо у функцију на основу споразума о трговини са Руском федерацијом, али их не користимо... немамо довољно генетских ресурса, него морамо да увозимо. Зар није боље да производимо прасице у Србији и да их продајемо у Русији", истиче он и објашњава да по споразуму са Русима "прасе мора да буде рођено у Србији".

Држава мора да заштити српске произвођаче млека

Говорећи о сукобу са Европском унијом око увоза млека у Србију, о чему ће се 10. новембра разговарати у Бриселу, министар Недимовић објашњава да ће се о свему разговарати и преговарати, али да држава мора да заштити српске произвођаче.

"Наше млекарство је сконцентрисано на произвођаче са 1-4 краве, и отварање тржишта Европске уније, које је презасићено млеком због санкција Русији, било би превелик удар на мале произвођаче. Са друге стране, трендови у ЕУ су добри, па тако видимо инвестиције од 350 милиона евра да се смањи производња млека", указује он.

Недимовић додаје да ће се држава трудити да заштити млекаре, пре административним методама, него новцем, којег тренутно нема.

Србији ће почети да користи 175 милиона евра из ЕУ

Коментаришући чињеницу да се Србија одриче донације ЕУ од 175 милиона евра из фондова за пољопривреду јер не може да састави агенцију која би била одговорна за финансијски део тог посла, због чега не добија акредитацију ЕУ, министар пољопривреде објашњава да прича о томе да је изгубљен новац из IPARD фондова једноставно не стоји.

"То је процес који траје од 2009. године и који није окончан до краја, али ја сам сигуран да ћемо га већ у првој години ове владе завршити. Ту су три врсте посла или препрека које нам стоје на путу до акредитације - прописи, који припремљени и чекају да уђу у скупштинску процедуру. Друго је запошљавање, а расписани су конкурси за Управу за аграрна плаћања, и имаћемо заокружене људске капацитете. Трећа препрека се тиче ИТ сектора и то је логистичка ствар", наводи он и истиче да ће тих 175 милиона евра пољопривреда у Србији почети да користи већ 2017. године.

Шабац ће бити један од мини-центара Управе за аграрна плаћања

Одговарајући на оптужбе градоначелника Шапца, да је Управа за аграрна плаћања премештена из тог града у Београд јер ту на власти опозиција, Недимовић каже да је то замајавање јавности и стицање јефтиних политичких поена.

"За ту управу нам, по правилима ЕУ, треба бар 1.000 стручних људи, а у Шапцу можемо да нађемо само 100, што би довело да гушења других мера. То што се изградило у Шапцу биће у функцији Управе за аграрна плаћања јер имамо обавезу да дисперзоване мини-центре раширимо по читавој територији Србије, а Шабац ће бити један од њих", објашњава он.

Он додаје да ће министарство поново тражити акредитацију од ЕУ када буду испуњени сви услови, што верује да ће бити у року од два до три месеца.

Усмерити се на традиционалне културе које успевају у Србији

Осврћући се на чињеницу да смо дали 12 милиона евра за увоз пасуља, министар указује да не можемо све да произведемо, а да наше мере аграрне политике да усмеримо на културе које могу да успевају у Србији, за које постоји традиција производње.

"Предлажем да имамо циљане мере, да подстакнемо развој оних култура која имају добра очекивања на средњи и дуги рок, као што су малина, краставац или паприка", сматра он.

(РТВ)