Божидар Ђелић: Запад није дао очекивану подршку Србији после 5. октобра

“Ја сам очекивао веома јаку подршку Америке налик оној коју су најављивали кроз ону реторику коју су имали пре демократских промена. И наравно да сам био на моменте не само изнервиран, него и разочаран и бесан”, присећа се он.

Ђелић се, како каже, после демократских промена 2000. године, после 25 година вратио у Србију управо из Сједињених Држава, где је у Силиконској долини радио као сарадник одређених технолошких фирми.

“Октобар се десио, у новембру месецу Конгрес изглашава закон којим већ условљава Србију, тј. у то време Савезну Републику Југославију, кроз одређене услове да би могли да добијемо било какву форму помоћи, подршку Америке”, подсећа он.

Ђелић, који је био министар финансија у Влади Зорана Ђинђића, био је, како каже, сапутник тадашњег премијера током свих његових посета Сједињеним Државама. Резултати посета Вашингтону, међутим, нису давали очекиване резултате.

“Ја сам констатовао да смо долазили ретко до сенатора, имали смо њихове стафере (чланове особља), да су нам говорили да они уопште нису убеђени да смо ми демократска земља, ставили су нам под нос неке папире за које смо по први пут ми уопште сазнавали да постоје, неки затвореници у неком нишком затвору, као да смо ми одговорни за њих већ 10 година и да се већ дуго опиремо њиховом суђењу”, присећа се он.

На млак пријем нису наилазили само код сенатора, већ и код високих званичника Стејт департмента.

“Прва ствар коју сам чуо од Колина Пауела, за којег сам очекивао да ће да честита Зорану Ђинђићу, је: ‘Ми смо уморни од вас’, а Зоран какав је био рекао је: ‘Добра вест је да ми нисмо уморни од вас и радићемо даље заједно’”, наводи Ђелић.

Ђелић каже и да је Ђинђић у то време имао одређене разумне сугестије попут оне да хашки оптуженици прво одговарају за евентуалне злочине у Србији, као и друге ствари које би припремиле јавно мњење у Србији и дале времена целом друштву да апсорбује, како каже, велике историјске промене.

“То је време које Америка и остатак Запада није дао Србији, није дао Зорану Ђинђићу. Ја данас не могу да будем бесан и изнервиран због тога, али сигурно мислим да је то била грешка”, оцењује он.

Са данашње позиције потпредседника Владе Србије, Ђелић сматра да односи Београда и Вашингтона иду узлазном путањом.

“Мање емоција, али су конкретно бољи. Могу рећи да недавна посета госпође Клинтон и пре ње, наравно, посета потпредседника Бајдена су квалитет више”, оцењује он.

(Б92)