петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Божидар Ђелић: Визна либерализација не значи индиректно признавање Косова
Хроника

Божидар Ђелић: Визна либерализација не значи индиректно признавање Косова

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. јул 2009.

Београд, Нови Сад, Брисел -- Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је за Б92 да визна либерализација са ЕУ не значи индиректно признавање независности Косова.

Високи представник Уније за спољну политику и безбедност долази у Београд дан пре него што Европска комисија, према најавама Жака Бароа, треба да усвоји препоруке о визној либерализацији за Србију, Македонију и Црну Гору, рекао је гостујући у емисији “Утисак недеље” потпредседник Владе за европске интеграције.

"Он долази сигурно да нам најави оно што ће се десити у среду 15. јула, а што ми је рекао господин Баро, који је потпредседник Европске комисије, када смо се срели у Бриселу пре три недеље, а то је да ће та ‘визна Бастиља’ пасти за грађане Србије један дан после оне француске Бастиље, дакле 15. јула”, најавио је Ђелић.

“Изаћи ће и цела Европска комисија ће подржати законски предлог да за грађане Србије, Македоније и Црне Горе 1. јануара 2010. године буду укинуте визе”, каже он.

Очекује се да ће Европске уније дати препоруку да сви грађани Србије, па и они са пребивалиштем на Косову, могу да добију српске пасоше, али ће грађанима са Косова и даље бити потребне шенгенске визе.

Овакво одвајање не значи индиректно признање независности Косова, оценио је Ђелић.

"Ми смо две стране - шенгенски простор и Србија. Одлука о додељивању белог шенгена није наша, него је одлука тих земаља”, указао је Ђелић.

“Да вас подсетим, и Словачка, и Грчка, и Шпанија су чланице шенгенског простора. Ова одлука не може да се донесе без тих чланица, тако да било каква одлука, а те земље не признају, нису признале и неће признати Косово, неће бити ни на који начин нешто што може да наруши наш територијални интегритет, јер би се онда кршило са њиховим принципијелним ставом око Косова и Метохије и целовитости наше земље”, каже он.

“И у том смислу нема никакве бојазни да Европа покуша нама да одузме Косово”, навео је Ђелић.

Божидар Ђелић најавио је да би на јесен у Београд требало да стигне још једна делегација Европске комисије која ће поново утврдити ток српских реформи.

Високи функционер Демократске странке Србије Ненад Поповић рекао је да та опозициона странка сматра да не треба прихватити делимичну либерализацију, већ наставити преговоре са Европом.

“Додатних 15 дана преговора, додатних 30 дана, да убеди да сви грађани морају да буду на белој шенгенској листи. Нико не сме у Србији да буде дискриминисан”, навео је Поповић.

Горан Свилановић, бивши шеф дипломатије, а сада координатор ОЕБС-а, сматра да прихватање визне либерализације у форми коју предлаже Европска комисија не значи ни да би тиме Србија признала независност Косова.

Он, међутим, наводи да су у том смислу много значајнији будући планови Европске уније у контактима са Приштином.

“То значи да ће и они који живе на Косову моћи у једној процедури да добију пасош Републике Србије. Каква ће процедура бити, у то ја не могу да улазим”, каже Свилановић.

“Колико је мени познато, тражи се начин да се не догоди да сада одједном хиљаде људи са Косова, захваљујући српским ‘црвеним’ пасошима, преплаве Европу”, сматра он.

“Мислим да се Европска комисија спрема да започне рад на студији изводљивости придруживања Косова. Ако је то тако, то је посебан поступак придруживања, што је много значајније него цела ова прича о визама”, рекао је Свилановић.

Божидар Ђелић је најавио да би на јесен у Београд требало да стигне још једна делегација Европске комисије која ће поново утврдити ток српских реформи.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер