Божидар Ђелић: Поднећу оставку ако ипак не добијемо статус кандидата

Београд - Посета немачке канцеларке Ангеле Меркел била је успешна у смислу да су на врло отворен начин размењени ставови две земље према свим најважнијим питањима.

Немачка је, међутим, тражила уклањање такозваних паралелних структура на северу Косова, а ми смо рекли да су то једине институције које су на том простору демократски изабране. Ипак, верујем да смо данас ближи чланству у ЕУ, с тим да морамо радити на дијалогу с Приштином. Да подсетим, ми смо тај дијалог и иницирали - каже у интервјуу за Данас Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције.

Какав извештај Европске комисије очекујете и може ли се десити да и питање косовског печата буде постављено као услов за добијање статуса кандидата?

- Сигуран сам да ће ЕК позитивно оценити степен реформи које су до сада спроведене у Србији. Верујем и да ћемо у децембру добити статус кандидата. Што се тиче косовског печата, то није нов услов, он постоји у Акционом плану и ми ћемо дати максимум да до решења дође, али не по сваку цену.

Да ли смо пуном сарадњом с Хагом обезбедили и да до краја 2011. добијемо датум почетка преговора о чланству у ЕУ?

- Уз испуњење Акционог плана, хапшењем Хаџића отклоњен је и последњи аргумент појединих земаља да нас зауставе на европском путу.

Које земље ће највише затезати?

- Иако сама ЕУ има статусно неутралан став око питања статуса КиМ, најтврђе су по овом питању, логично, оне земље које су признале једнострано проглашену независност косовских Албанаца. Подсећам, међутим, да је улога ЕУ да у дијалогу Београда и Приштине допринесе и већој спремности обе стране на постизање компромиса око одрживих и дугорочних решења, која су од користи за све грађане на КиМ.

Остајете ли при томе да ћете поднети оставку ако до краја године не добијемо статус кандидата?

- Наравно, као одговоран човек стојим иза сваке своје речи. Тај став сам изразио и пре него што је Младић лоциран.

Зашто се са доношењем закона о јавној својини и реституцији толико чекало, па смо принуђени да их усвајамо у последњем тренутку пред извештај ЕК?

- Што се тиче закона о реституцији, још пре десет година сам, као министар финансија, предложио његово усвајање на Влади Србије, али до тога није дошло. Највећи проблем су били сувише удаљени различити интереси. Једни су говорили да све треба вратити, независно од правног статуса имовине, а други да је одузимање имовине производ историје и да нација не треба више да се тиме оптерећује. Закон о јавној својини је био доста дуго предмет политичких консултација. Ми смо, а не ЕК, убацили у Акциони план доношење ових закона, јер смо знали да је тиме вероватноћа њихове реализације већа.

Да ли ће ти закони бити усвојени на време?

- Да. Оба закона биће усвојена на седници Владе Србије почетком септембра, а у Народној скупштини средином истог месеца. ЕК ће оба закона уврстити у свој извештај.

Како ће у закону о јавној својини бити регулисано питање војвођанске имовине и да ли ће Војводини припасти имовина коју је имала по Уставу из 1974?

- Приликом израде Нацрта закона о јавној својини, није се пошло од Устава из 1974. или било ког другог датума, јер се закон прави за будућа времена. Пошло се од ствари којима Покрајина сада располаже у својству корисника, у складу са законским надлежностима.

Да ли ће Војводини бити дат Коридор 10 на управљање и убирање путарине, као што траже Војвођани?

- Национална инфраструктура биће у власништву Републике Србије. Конкуренција је на европском нивоу, то не смемо заборавити.

Шта са ситуацијом унутар ДС? Војвођански премијер Бојан Пајтић, али и остали званичници из Покрајине, оштро су реаговали на Нацрт закона?

- Данас ћемо у Новом Саду с представницима војвођанске владе одржати јавну расправу о том документу. И ту ћемо, надам се, све разјаснити.

Да ли ће се законом о реституцији, тамо где није могуће враћање одузетог објекта, обезбедити алтернативна некретнина исте вредности?

- Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу даје приоритет враћању имовине у натури. Обештећење за имовину која не може бити враћена вршиће се државним обвезницама и у новцу. Није предвиђено обештећење давањем друге одговарајуће имовине, јер би то био правни поступак без јасног исхода.

Како ће држава пронаћи две милијарде евра за враћање национализоване имовине?

- До сада је обезбеђено и 110 милиона евра из средстава добијених кроз приватизацију и конверзију права коришћења грађевинског земљишта у својину и управо та средства биће искоришћена за исплату аконтација обештећења.

Колико је реалан рок који сте дали да се прва решења о враћању имовине у натури донесу већ 2012?

- Рок је реалан за сва она решења која се односе на имовину за коју постоје одговарајући докази и нема никаквих спорова.

СПО је најавио да неће гласати за закон о реституцији ако остане решење да имовина неће бити враћена онима који нису политички рехабилитовани?

- У складу с нашим правним системом, једини валидни документ за враћање имовине је правоснажна судска одлука о рехабилитацији. Иначе, из СПО смо недавно чули и умереније ставове.

(Данас)