субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Божидар Ђелић: Није тачно да су блокиране европске интеграције
Хроника

Божидар Ђелић: Није тачно да су блокиране европске интеграције

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 02. јун 2009.

БЕОГРАД – Потпредседник владе Божидар Ђелић је одбацио оцене да је европска интеграција Србије блокирана, али и навео да је тај процес сада за све потенцијалне чланице отежан због економске кризе.

Ђелић је у Скупштини рекао да је пред Србијом политички услов који се односи на сарадњу са Хашким трибуналом и истакао да је од 1. јуна званична позиција САД да Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом.

Ђелић је навео да ће 15. јуна на Савету министара ЕУ бити покренуто питање примене Прелазног споразума са Србијом, али и додао да то не значи да ће Холандија одустати од инсистирања у испуњењу услова који се односи на хапшење Ратка Младића.

Потпредседник владе је рекао да Србија има седам пута веће користи од примене Споразума о стабилизацији и придруживању, него што тај споразум кошта Србију.

Ђелић је рекао да је од половине прошле године процес европске интеграције за све земље тежак с обзиром на економску кризу која је стигла из САД а због које испашта Европа, као и због тога што су поједине државе ЕУ „одбиле Лисабонски споразум”.

Поводом визне либерализације, он је подсетио да је Европска комисија поделила извештај о напретку Србије земљама белог шенгена и да се о томе води активан дијалог.

Ђелић је казао да капацитети технички постоје и подсетио да је Србија до сада идала 620.000 биометријских пасоша и да ће до краја године бити подељено више од милион пасоша.

Посланици су указали Ђелићу да је више пута давао рокове како за визну либерализацију тако и за улазак Србије у ЕУ и критиковали га због тога.

Ђелић је одговорио да не говоре званичници Србије тек тако о роковима него на основу изјава више страних званичника који су „очекивали позитиван ефекат”.

Питања о европским интеграцијама поставио је шеф Посланичке групе Либерално демократске партије (ЛДП) Чедомир Јовановић, који је оценио да је тај процес заустављен због неспособности српских власти.

Јовановић је навео да је премијер Мирко Цветковић за годину дана само једном био у Бриселу и да током те посете није проговорио ни реч, да и поред обећања Србија није истакла кандидатуру за ЕУ, није либерализован визни режим, а да је идеја европске Србије компромитована.

Јовановић је указао да Скупштина није црна рупа у европској интеграцији и „параван за неспособност” јер је усвојен низ закона за приближавање ЕУ, али да је проблем у примени тих прописа.

На питање посланика Демохришћанске странке Србије Владана Батића о закону о денационализацији, Ђелић је рекао да тај закон није само услов за европске интеграције него и нешто што Србија жели и хоће да уради.

Ђелић је навео да ће тај закон бити усвојен до краја године и да ће бити сачињен „по финансијском губеру” Србије, а не на нереалним обећањима.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер