Божидар Ђелић: Нећу повући оставку

Изгубили смо у ритму европских интеграција и мада је назначено да би следећи моменат одлуке могао да буде већ у фебруару, верујем да то неће бити тако једноставно. Знајући да Европа пролази кроз највећу кризу у својој историји, која није само економска него и институционална, штета је што нисмо направили овај корак и добили статус кандидата - оценио је за „Блиц“ Божидар Ђелић, потпредседник Владе у оставци, задужен за европске интеграције.

Разговор је вођен прексиноћ, у државном авиону Владе Србије у који се улази потпуно савијене кичме и уз ужасну буку мотора на путу из Брисела где је Европски савет управо зауставио Србију пред вратима ЕУ и након што је Божидар Ђелић, који је европске интеграције водио протекле четири године, обзнанио да је поднео оставку на место потпредседника јер нам је статус измакао.

Премијер Мирко Цветковић вас је позвао да повучете оставку, јер она није резултат грешака него лични чин, након изјаве да ћете то урадити ако Србија ове године не добије статус кандидата. Шта је ваш одговор?

- Наравно да нећу повући оставку. То би тек била негација принципа одговорности.

Након што се дали оставку стигло вам је више од 300 СМС порука за два сата. Да ли има понуде за нови посао, шта поручују Немци, шта каже комесар за проширење Штефан Филе?

- То су личне поруке, морате њих да питате. Стигла је подршка од пријатеља, сарадника. Мислим да Штефану Филеу уопште није било пријатно. Ово је само изгубљена битка, а не рат. Европске интеграције остају најповољнији стратешки пут за нашу земљу.

Значи ли неповољна одлука лидера ЕУ да је Хрватска последња која је ушла и да су нама затворена врата?

- Не. Доказ за то је да ће Црна Гора готово сигурно почети преговоре у јуну и ми треба да им честитамо и у томе видимо повољну околност за нас.

Очигледно је да се не разумемо са Немачком и да је одлука лидера ЕУ последица тога?

- Супротно платформи за подношење заједничке резолуције у Генералној скупштини Уједињених нација, када нам је речено да дијалог са Приштином и питање Косова неће бити стриктно везано за наше европске интеграције, један број земаља је пролетос променио политику и сваке недеље све чвршће везивао та два колосека. У овом моменту имамо чињеницу да европске интеграције веома тешко пролазе без решавања питања Косова.

То значи да дефинитивно више није могућа политика и Косово и ЕУ?

- Мислим да је та политика само израз једног нормалног приступа постојећим проблемима и ЕУ као наше највеће развојне шансе, упркос свему.

Али ми управо због Косова нисмо добили статус кандидата?

- Због целокупне кризе спремност на толерисање додатних компликација које би ЕУ увезла је на нултој тачки. Иде се на то да се и у веома раном тренутку интеграција дође до чисте ситуације која не подразумева формално признавање Косова, али подразумева буквално све остало осим тога.

Шта смо изгубили у економском смислу?

- Верујем да чињеница да пре свега америчке и немачке фирме последњих недеља долазе у Србију показује да та веза између политичког сигнала и инвестиција није толико апсолутна и тренутна. Србија која би била трајно заустављена на европском путу била би и мање привлачна за инвеститоре. Нисам од оних који једног дана величају, а дан после, уколико је развој неповољан, минимализују.

Шта даље?

- Мораћемо да се поново одредимо према новим институционалним, економским и безбедносним реалностима ЕУ која се мења муњевитом брзином.

Морамо пронаћи серију нових решења за оне проблеме које бисмо, да је ситуација боља, могли да решимо само кроз европске интеграције.

И сами сте приметили да се услови за Србију мењају у ходу. Који би услови још могли да се промене до марта и да ли ћемо за статус морати да одустанемо од представљања Косова кроз Резолуцију 1244, признамо суд, престанемо да финансирамо српске општине на Косову?

- Нажалост, ово што се одиграло у Бриселу показало је да Европска комисија више не представља мишљење свих земаља чланица. Јер, мишљење је било такво да смо испунили услове за статус и добрано закорачили у испуњавање оних за почетак преговора. Због тога се неминовно поставља питање интегритета тог пута. Сада је већи ризик да нека земља ЕУ у ходу одлучи да услове допуни или промени. Био би ипак преседан да се сада услови промене када су се земље чланице договориле око њих.

Шта смо могли да добијемо из европских фондова, а сад нам је измакло?

- Није толико повећање ИПА фондова у питању, колико могућност да бисмо имали приступ свим секторским политикама. На пример, приступ великом фонду вредном 17 милијарди евра за целу Европу на седам година за образовање током целог живота.

(Блиц)