понедељак, 03. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бошко Обрадовић за „Нова.рс“: Србији није потребан грађански рат, већ унутрашњи дијалог како би се превазишла актуелна политичка криза, aко власт то неће – нема нам друге него поново на улицу
Хроника

Бошко Обрадовић за „Нова.рс“: Србији није потребан грађански рат, већ унутрашњи дијалог како би се превазишла актуелна политичка криза, aко власт то неће – нема нам друге него поново на улицу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 01. август 2020.

"Александар Вучић је доказао да је спреман на све како би се одржао на власти, стога сам апсолутно убеђен да је спреман да потпише независност Косова. Он тренутно тражи неку компензацију са којом би изашао пред грађане Србије, са намером им објасни како предаја Косова и Метохије није кршење Устава и нешто за шта би морао кривично да одговара", наводи у интервјуу за Нова.рс лидер покрета Двери Бошко Обрадовић.

Говорећи о учешћу Двери у јединственом опозиционом корпусу, Обрадовић је рекао да ће органи тог покрета тек донети одлуку о томе, те да ће његова политичка организација у наредном периоду свакако деловати самосталније него што је то био случај у прошлости кад је била члан Савеза за Србију. Он истиче да би, упркос томе, за опозицију било најбоље да уједињена изађе на београдске и изборе за председника државе, јер само тако могу срушити актуелну власт оличену у лику Александра Вучића.

У последњих неколико дана, интензивирала се прича око решавања статуса Косова. Мислите ли да је Вучич спреман да стави потпис на независност?

Он је за време своје досадашње власти доказао да је спреман на све што може да му помогне да се одржи на месту на којем се налази, како би продужио своју диктаторску владавину. Што се тиче Косова и Метохије, он је већ 2013. године показао да је спреман да се одрекне дела наше државне територије, што је учинио и потписивањем неуставних споразума у Бриселу. То је само половина обећања које је дао својим западним менторима, истим онима који су Томиславу Николићу три сата пре затварања биралишта, у другом кругу председничких избора 2012. године, честитали победу. Вучићу је сада остало да испуни онај други део обећања који је дао пре доласка на власт – формално признање лажне државе Косово.

Сигуран сам да се иза сцене већ две године одвијају тајни преговори у вези са тим и да су се они у последњих неколико недеља убрзали. Све иде у том правцу, а Вучић тренутно тражи неку компензацију са којом би изашао пред грађане Србије, како би им објаснио да предаја Косова и Метохије није кршење Устава и нешто за шта би морао кривично да одговара. Он ће, уз подршку режимских медија, покушати да увери грађане како је опет победио као Марко Ђурић некад са 5:0 или недавно проглашавајући предизборну победу над короном.

Значи, уверени сте да је Вучић спреман да стави потпис на документ на којем пише да је Косово независна држава?

Апсолутно. Он зарад опстанка на власти одавно тргује и националним и економским интересима наше земље.

Како бисте ви решавали питање Косова? Да ли бисте сели за исти сто са Хотијем, Тачијем, Харадинајем…?

Немам никакав проблем да разговарам са представницима албанске националне мањине која живи у Србији. То је нормална демократска процедура. Поента је да се ти разговори не могу више водити у Бриселу, јер је Европска унија већински на страни косовске независности. Преговоре треба вратити тамо где им је место –  у Савет безбедности УН. Важно је истаћи да се ти будући разговори о Косову и Метохији не могу водити без учешћа представника Руске Федерације. Само се на тај начин може постићи неопходни међународни геополитички баланс. Ми инсистирамо на поштовању Устава Србије и Резолуције 12 44 и да се разговори о статусу албанске националне мањине воде у оквиру нашег Устава. Сматрамо да  све оно што припада националним мањинама у савременим демократијама и корпусу људских права треба да припадне и Албанцима у Србији.

Иза нас је период који су, поред још увек присутног корона вируса и поменуте теме Косова, обележили ваш штрајк глађу и бојкот избора. Кад подвучете црту, јесте ли задовољни сопственим политичким потезима?

С једне стране, могу да кажем да сам учинио све што је било у мојој моћи да, као народни посланик и политичар, у претходне четири године укажем на погубност урушавања српске демократије, институција, слободе медија и нормалног живота у Србији. У том смислу, заиста сам пробао све. Нема протеста који је одржан у Београду, а да на њему нисам учествовао, а био сам и говорио на више десетина протеста и широм Србије. Пробао сам да се супротставим режиму и парламентарним и ванпарламентарним методама политичке борбе. Поднео сам низ кривичних пријава против Александра Вучића, Небојше Стафановића, Загорке Доловац, Александра Вулина, чиме сам желео да своју борбу пренесем и на правни терен. Прешао сам пут од једног борбеног посланичког мандата до поменутог штрајка глађу који вам једино остаје када су сви други инструменти недоступни, у коме сам желео да дам допринос како би се ова набујала атмосфера грађанских тензија и сукоба зауставила и како би се ствари вратиле на један демократски разговор између власти и опозиције.

Дакле, кад све саберете, задовољни сте политичким потезима које сте вукли?

Дао сам свој максимум као опозициони народни посланик. Да ли је сваки од мојих потеза био успешан или паметан, сасвим сигурно није. Ипак, свој посланички мандат завршавам са чистом савешћу и могу да кажем да сам заиста пробао и учинио све у намери да зауставим овај криминални и штеточински режим. То ћу, наравно, наставити да радим и у свом сада ванпарламентарном политичком деловању.

Након штрајка глађу, истакли сте да сте имали довољно времена да размислите о свему и да је време за неке нове Двери. Да ли је то била и најава разлаза са Савезом за Србију?

То се односило на мој став који сам у више наврата поновио – није довољно бити само против Вучића и ове власти. Неопходно је указати грађанима каква је то алтернатива која долази након политичких промена. О овој власти, њеном недемократском карактеру, криминалу и корупцији, гушењу медија и демократије, знамо све. Грађане сада интересује шта је то што долази после Вучића и чиме то будућа власт може да гарантује нормализацију политичких прилика. У том смислу, ја сам већ започео низ нових и конкретних активности како бих представио нову верзију програма Двери, као и људе који могу да носе ту политику, јер се она у много чему разликује и од власти и од осталих у опозицији.

А да ли то онда значи да ће Двери убудуће наступати самостално?

То зависи од тога шта је идеја формирања удружене опозиције Србије, са којом очито престаје да постоји Савез за Србију на начин како је постојао до сада. Руководећи органи Двери ће се у наредним данима свакако изјаснити по том питању. Моје лично мишљење је да је неопходна техничка сарадња унутар опозиције у борби за смену власти и обезбеђивање ванредних избора на свим нивоима. Истовремено, Двери у будућности треба да делују много самосталније, управо да бисмо могли да представимо своју аутентичну политику. То не искљуцује једно друго, већ се управо допуњава на један политички принципијалан и практичан демократски начин.

Дакле, ви не искључујете могућност да Двери наступају као самостална политичка групација?

Ми ћемо свакако у наступајућем периоду деловати знатно самосталније. Сматрамо да је то прилика да представимо наше кључне програмске мере по којима смо дефинитивно јединствени у опозицији: уставобранитељска политика у одбрани Косова и Метохије, борба против криминала и корупције, ту је и породична политика, која је наша најважнија тема. Такође, залажемо се обнову српске демократије, а то подразумева промену комплетног изборног система, увођење обавезног гласања, укључивање наших грађана из иностранства у Скупштину и олакшано бирачко право за њих. Све наведено, уз низ нових тема које ћемо ускоро отворити, јесте позив на један озбиљан дијалог у српском друштву са циљем да изађемо из блокаде институција и смрти демократије у којој данас живимо. Мислим да те нове Двери, које никада нису биле на власти и једна су од ретких националних политичких опција у опозицији која се није продала Вучићу, са тим новим политичким идејама могу много да допринесу на српској опозиционој сцени и да то треба да буде правац нашег будућег деловања.

Недавно се говорило о вашем сукобу са лидером ССП Драганом Ђиласом због апела упућеном Европској комисији да и Србију укључи у набавку вакцина. У чему сте видели проблем и због чега сте се томе успротивили?

Није било никаквог сукоба, осим ако се под тим не мисли на сукоб мишљења, што је нормална и уобичајена ствар у демократији. Ми, као што је познато, делимо бројне заједничке ставове са удруженом српском опозицијом. С друге стране, постоје теме око којих се разликујемо, а једна од њих је набавка нових вакцина против коронавируса. Ми ту имамо један знатно уздржанији став од власти и остатка опозиције. Сматрамо да грађани Србије не би смели да буду заморчићи било каквих нових вакцина, без обзира да ли оне долазе из Кине или Европске уније. Због тога треба отворити једну широку јавну расправу о томе какве су нам вакцине потребне, као и да ли имамо националну референтну лабораторију која може да провери њихову исправност и здравствену безбедност. Огроман је број непознаница са овим вирусом, а посебно нас брине искуство од пре 10 година кад је доктор Предраг Кон такође био на челу једног Кризног штаба који је тада извршио набавку више милиона вакцина, због чега је дошло до истраге, а већина тих вакцина на крају није ни употребљено.

Много је контроверзних питања који траже одговоре у вези са овом новом епидемијом. Сматрам да грађани морају да имају слободу избора и да нико не би смео да буде присилно вакцинисан, нити кажњаван уколико то не жели. Посебно пошто немамо домаћу вакцину и ону која је на одговарајући начин здравствено безбедна и проверена. Морам да нагласим да Двери нису против вакцинације, те да ми сматрамо да је имунизација цивилизацијска здравствена тековина која је итекако помогла у борби против заразних болести. Међутим, последњих година смо од неколико обавезних вакцина убрзано дошли до двадесет и једне. Многе од њих су непознатог порекла и квалитета, што је изазвало озбиљне сумње код грађана Србије, које кроз јавну расправу треба разјаснити. Мислим да о томе не треба да одлучују политичари, већ медицинска струка, мимо овог компромитованог и режимског Кризног штаба.

Да ли ћете, поред ове приче о самосталнијем наступу Двери и другачијих ставова у односу на остатак опозиције, ипак заједно наступити на београдским изборима и трагати за заједничким председничким кандидатом?

У складу са мојим старим ставом да нико од нас самостално не може да победи овај режим и да је потребна техничка сарадња унутар опозиције управо на смени власти, свакако ћемо учествовати у разговорима за формирање јединствене опозиционе листе за градске изборе у Београду, као и у разговорима за тражење јединственог председничког кандидата.

Верујете ли да имате шансу да победите?

Мислим да на оба поменута нивоа уједињена српска опозиција има велике шансе да победи актуелну власт. Томе морају да претходе озбиљни договори и избор правог кандидата и за градоначелника Београда и за председника Србије. Али, до тада има много времена и сада би се требало посветити борби за поништавање недавних лажних и недемократских избора и ванредне парламентарне изборе.

“Морам да будем миран и ненасилан”

У јавности сте често критиковани због ваших соло активности и неретко сте описивани као особа која својим гестовима нарушава репутацију опозиције. Како коментаришете ове наводе?

Сматрам да нисам имао соло активности, већ непрестане активности у борби против ове власти. Некада су оне биле мање или више успешне и паметне. Себе видим као једног опозиционог борца који се никада није предавао и који је стално био активан. Углавном ми замерају они који су мање активни и који мисле да се овај режим може срушити твитовањем или издавањем саопштења. Увек сам био присталица оне старе српске пословице – “ко зна боље, широко му поље”.

А да ли се кајете због нечега што сте радили у прошлости?

Док сам штрајковао глађу имао сам довољно времена да размислим о свом досадашњем политичком раду. У свему томе сам нашао доста позитивних, али и одређене негативне ствари. Желећи да урадим све што је до мене како би се што пре сменила актуелна власт у појединим наступима и потезима сам претерао. Ипак, мислим да је моја намера била добра. Свакако да убудуће треба да поведем рачуна о свему томе и да сваки од мојих будућих потеза буде још промишљенији, миран и ненасилан иако одлучан. Сматрам да Србији није потребан грађански рат, већ унутрашњи дијалог како би се превазишла актуелна политичка криза и како бисмо дошли до ванредних избора на свим нивоима. Ако власт то неће – нема нам друге него поново на улицу, демонстрације и у све облике градјанске непослушности јер су све то дозвољене демократске методе борбе против једног недемократског режима.

(Нова.рс)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер