петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борко Стефановић: Спремни смо да разговарамо и о подели Косова
Хроника

Борко Стефановић: Спремни смо да разговарамо и о подели Косова

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 23. април 2011.

Српски преговарачки тим не бежи од могућности да се разговара о подели Косова, каже у интервјуу за “Блиц” Борко Стефановић, шеф српског тима у преговорима о Косову.

 “Ми смо слободни да причамо о свему и од мене никада неће чути: Не, то је апсолутно неприхватљиво и о томе не може да се говори. Мислим да и друга страна треба да прилагоди свој приступ тражењу решења, а не тражењу наше потврде њиховој такозваној независности, јер њу никада неће добити.”

То практично значи да ће се преговори неминовно дотаћи и питања статуса Косова?

- Мислим да је питање статуса у свакој од тема које су отворене у преговорима. За сада свака од страна поштује своје виђење статуса, али проблем настаје онда када једна од страна, најчешће приштинска, инсистира на томе да ми дамо потврду њиховом виђењу статуса. Наш посао у овом процесу није да кроз решења зидамо структуру њихове такозване независности, већ да решимо конкретне проблеме кроз европске принципе и стандарде. На неки чудан начин се потврђује да они који су се највише плашили разговора о статусу, највише о њему и причају. А поруке из прошлости нас уче да су управо због таквог приступа претходни преговори били неуспешни.

- У реакцији албанске јавности на преговоре преовладава зебња и мишљење да је цео овај процес рађен само због Београда, те да ми извлачимо сву корист. Критике су и да је српски тим далеко припремљенији, односно да тачно знамо шта радимо. Желим зато да пошаљем поруку албанској јавности на Косову да ово није никаква утакмица у којој неко треба да победи. Планирамо да у наредном периоду више боравимо на КиМ, да разговарамо са албанским представницима тамо и да имамо наступе у њиховим медијима.

До сада ниједно од отворених питања није решено. Која су питања најспорнија?
- То су сасвим сигурно царински печати, телекомуникације и електрична енергија. Ради се о сукобу два концепта. Један је приштински који покушава да елиминише Србију са Косова, и кроз присуство компанија и институција. С друге стране је наш приступ да се регуилише садашња ситуација и стави у одговарајући законски оквир. Код електричне енергије смо дали предлог који би нашој компанији правно и формално омогућио да функционише на КиМ, да нормално снабдева и наплаћује утрошену електричну енергију, али и системски уреди снабдевање севера. Код телекомуникација имамо озбиљан проблем, с обзиром на то да Телекомов и Теленоров сигнал не функционише јужно од Ибра. И ту би наш предлог требало да омогући нашој компанији да несметано ради на територији КиМ. Веома нам је жао што око струје и телекомуникација нисмо нашли додирне тачке, јер приштинска страна на функционисање субјеката из Србије гледа као на функционисање нелегалних субјеката.

То практично значи да царински печати остају највећи проблем?

- Они су проблематични због тога што изглед самог печата има у свом називу прејудицирање статуса, али још више јер је пратећа царинска документација урађена на начин да промовише такозвану косовску државност. За нас је неприхватљиво да се атрибути такозване државности појављују било у грбу, називу институције или меморандуму тог пратећег царинског документа. Иако смо ту на врло супротстављеним странама, мислим да постоји простор да и то питање решимо.

Шта очекујете од четврте рунде преговора?

- Пре свега да се не отварају нове теме, већ да покушамо оне ствари које смо отворили да сукцесивно решавамо и затварамо. Нарочито зато што су питања као што су катастар и матичне књиге пред решавањем. Очекујемо и активну улогу ЕУ, нарочито код оних тачака код којих нема приближавања.

Колико ће према вашој процени трајати преговори?

- Није реално да трају предуго, посебно будући да смо и ми и Приштина и ЕУ опредељени и да у што краћем року решимо проблеме. Има их доста, али мислим да бисмо до краја године могли нека у потпуности да затворимо. То свакако не подразумева некакве крупније ствари које се тичу суштинског регулисања односа Приштине и Београда. Овај дијалог је показао да су преговори тешки и резултати мали, али они ипак постоје. Упорним залагањем и новим решењима која на сваком састанку нудимо до краја ове године или половине следеће решимо нека од најзначајнијих питања, а затим у релаксираној атмосфери уђемо у суштину регулисања наших односа.

Хоћемо ли успети у иницијативи да се истрага о трговини органима пребаци у надлежност СБ УН?

- Неопходно је створити контролни механизам Савета безбедности УН јер постоје јасна ограничења у могућности спровођења истраге која би била ограничена на правосудни систем на Косову или искључиво на Еулекс. Обавили смо консултације са чланицама СБ, са свима се консултовали и све их унапред обавестили о томе како ми видимо решење проблема. Процес је сада у иницијалној фази и треба сачекати да се види како ће даље ићи.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер