Боривој Ердељан: Квадратура саудијског круга

 У Вашингтону је и званично објављено – оно што је свима, у Америци и свету одавно познато – да је саудијски крунски принц Мохамед бин Салман (36) организовао убиство новинара Џамала Кашогија 2018, али су уз најаву нових аршина (дипломатски формулисано као „рекалибрисање“) у односима САД са краљевином, брзопотезне казне Беле куће дотакле „ситније јато“, не и престолонаследника, стварног наредбодавца злочина.

Одмах је и у Америци уследио бараж провере довољне ваљаности овакве формуле, после претходних, одлучнијих обећања председника.

Адам Смит, демократа, председавајући Обавештајног комитета у Представничком дому Конгреса, поручује да Бајден треба да „осигура да ће последице осетити онај ко је наредио брутално убиство Кашогија, а не само они који су то обавили: крунски принц има крв на својим рукама, а амерички председник треба да га се одрекне“. Сенатор Роберт Менендез, такође демократа, извештај пуштен у јавност назива само „првим кораком“, надајући се правим мерама против Салмана. Из републиканских редова допире да свако умешан у злочин мора да одговара, што по речима Мајкла Мекола, укључује Мохамеда бин Салмана, „чија улога је потврђена“.

Најугледнији амерички медији су подједнако строги оцењивачи и саудијског двора и нове Беле куће. Вашингтон пост – у коме је Кашоги био стални сарадник – поздравља Бајденове почетне акције да ресетује „удобно“ стање односа, које је Саудијска Арабија уживала са Трампом, али да по свим законима САД крунском принцу Салману треба пре свега забранити путовања у Америку, а његове рачуне (и посед) у Сједињеним Државама замрзнути. Принца види као семе зла и незапамћене репресије.

Колумниста у Њујорк тајмсу Мохамада бин Салмана, без околишања, назива убицом коме је, како изгледа, Бајден спреман да дозволи да слободно шета. Чини се, пише овај лист позивајући се на поуздане изворе, да је председник – после дуге расправе у врху нове администрације – одлучио да је директно кажњавање престолонаследника „превисока дипломатска цена за Америку, пошто би то тешко пореметило односе са једним од кључних арапских савезника и ослонца у лавиринту Залива и Блиског истока, а посебно партнера у обрачунима са тероризмом и конфронтацији са Ираном“.

Краљ Салман (85) је у поодмаклом животном добу и крхког је здравља, што свакако налаже да Бела кућа опрезније прилази већ познатом престолонаследнику, ма колико да зна његове особине. Има једноставно на уму да ће Мохамед једног дана и формално постати владар, мада се још – истина ретко – наилази на мишљења да остарели монарх још једном, како је и Мохамед формално приближен трону одстрањивањем првоизабраног Мохамеда бин Назефа, може да промени одлуку коме намењује да преузме кућу Сауда.

Сам Џо Бајден – који ће одсад саудијску везу одржавати само директно са краљем Салманом, како председнику и доликује, не и са сином престолонаследником као „филтером“ – уверава да је промена правила јасна и да ће Ријаду, „ако жели везе са нама“, бити мерена одговорност у поштовању људских права. Одговорност Мохамеда поименце не изговара.

Упућени верују да принц Мохамед једноставно неће у догледно време бити позиван да посећује Вашингтон, па ће то бити приказ бриге за светињу људских права, у читавом клупку дугорочних потреба и интереса Сједињених Држава. Стејт департмент ће, разумљиво, у редовни годишњи извештај о кршењу људских права, уз друге (Русија, Кина, Турска) свакако сместити и Саудијску Арабију.

Денис Рос, искусни изасланик у америчким блискоисточним мисијама, налази да се председник Џо Бајден провлачи кроз теснац, помажући се сликовитим изразом „као кад се конац удева у иглу“: „Ово је класични пример кад треба да нађете равнотежу између признатих вредности и интереса.“

Зналци, коначно, не очекују драматичну промену у америчко-саудијским односима, али су склони да истиче међудржавна романса, коју су заједничким именитељем амбиција вешто подстицали Трампов зет Кушнер и Салманов син Мохамед.

Ријад одбацује сва лоша предсказања, тврдњом да су за осам деценија међусобног поштовања две земље утврдиле темеље односа у свим аспектима. Краљевина, како је саопштила, „одбија све негативне налазе, који садрже нетачне налазе и закључке“.

Двојица новинара Волстрит журнала, искусних извештача са Блиског истока, управо су објавили обимну књигу „Крв и нафта“ – портрет метеорског успона Мохамеда бин Салмана и немилосрдног освајања моћи, прикриване плаштом реформатора, репутације стечене у почетку, а у срцу аутократе, коме се мора признати да је и те како свестан неопходности модернизације Саудијске Арабије, којој нису довољне само петролејске бушотине и да жене добију право на возачку дозволу.

Бредли Хоуп и Џастин Шек представљају одрастање Мохамеда, седмог Салмановог сина, од дебељушкастог дечака, љубитеља Мекдоналдс понуда, који је пореметио традицију и већ нагомилао огромну моћ и врло вероватно ће владати Саудијском Арабијом још пола века.

(Данас)