Борислав Стефановић: Север Космета враћен у порески систем Србије

Влада Србије одлучила је,на телефонској седници протеклог петка,да север Космета врати у порески систем земље. На седници је договорено да се укине Уредба која се односи на царински поступак преко контролних пунктова, што практично значи ће се поново убирати приходи од пореза на додату вредност (ПДВ). Као последицу,осим економског значаја, одлука би могла да има далеко већи политички ефекат – а то је побијање аргумента косовских званичника да је „север у рукама криминалаца ишверцера”.

Борислав Стефановић, шеф преговарачког тима,рекао је јуче за „Политику” да суштина поновног увођења ПДВ-ауправо доказивање да „север није у рукама криминалаца”.

– Овим ипоказујемо да држава Србија има капацитет да омогући грађанима са севера Космета да буду изједначени са својим суграђанима у централној Србији. Уједно, на тај потез утицали су ипредседници општина са севера, као исами грађани који су то препознали као проблем итражили од Владе Србије да поново уведе ПДВ – казао је Стефановић.

Владимир Јовичић, заменик шефа преговарачког тима у преговорима с Приштином, каже за „Политику” да је неплаћањe ПДВ-ана северу Космета у последње три године било главни извор богаћења појединаца.

–Истовремено, то је био иглавни аргумент да је север Косова легло криминала – казао је Јовичић за наш лист.

Прва последица ове одлуке Владе Србије већ је узроковала уједначавање цене бензина с ценама у Србији. Безоловни бензин сада кошта 132 динара, док је прекјуче коштао свега 120 динара. Евро дизел кошта 135 динара, уместо досадашњих 116 динара.

Парадокс је да од стотинак пумпи на северу Космета на ретко којој има горива. Још већи је парадокс да на три пумпе „НИС Југопетрола” горива нема већ две године. На тим пумпама се налазе само залихе моторног уља, арадници који седе унутра не знају разлог зашто већ две године не долазе цистерне с горивом.

Пумпаџије на северу Космета углавном не желе да говоре о најновијим потезима Владе Србије. Ипак, један од власника пумпи на северу,који није желео да открива свој идентитет,нема ништа против увођења ПДВ-а.

–Народ хоће да плаћа порез својој држави и то је то. Јер, ипак, много људи се овде плаћа из буџета Србије, па нико нема ништа против да поново пуни тај исти буџет – каже овај власник једне од бензинских пумпи на путу Рашка – Косовска Митровица.

На северу Косова иначе јавна је тајна да због нерешених пореских односа с јужном покрајином на простору између Рашке и Новог Пазара и Косовске Митровице цветају нелегални финансијски послови. Шверц функционише тако што се роба која се званично пријави за извоз у јужну покрајину уопште не напусти територију Србије, при чему се она у нашем пореском систему аутоматски ослобађа буџетских намета. На тај начин „извезена” роба нелегалним каналима може да заврши на тржишту централне Србије, при чему купац плаћа цену у коју су урачунате и обавезе према држави, иако оне нису наплаћене. Наравно, разлика између основне и продајне цене робе не иде у буџет, већ остаје шверцерима и продавцима.

Пример за то су допуне за мобилне телефоне које су прошле године донеле шверцерима око 500.000 евра, каже наш саговорник који није хтео да открива свој идентитет.

Шеф преговарачког тима у дијалогу са Приштином Борко Стефановић изјавио је данас да још није стигао одговор на предлог за решење проблема на прелазима Јариње и Брњак који је Србија доставила Европској унији.

„Имамо комнуникацију са представницима ЕУ и о нашој иницијативи се размишља, одговор очекујемо што пре”, казао је Стефановић агенцији Бета.

Он је прецизирао да је у тој иницијативи Србије, упућеној 16. септембра, изнет став да „на прелазима Јариње и Брњак не би требало да буде такозваних косовских цариника, а све остало је предмет договора”.

Шеф преговарачког тима истакао је спремност Србије да о прелазима Јариње и Брњак преговара било када и било где.

„Не постављамо било какве предуслове у том смислу и ти разговори би се водили са представницима међународне заједнице”, казао је Стефановић.

Он је напоменуо да одговор Европске уније неће нужно бити достављен формалним депешама, већ ће, можда, стићи у оквиру разних састанака и контаката са представницима ЕУ.

Стефановић је подсетио да Косово као јединствена царинска територија функционише од 2000. године, али да су прелази Јариње и Брњак увек имали посебан статус.

„Постојали су Еулекс царински службеници и у једном врло кратком периоду било је покушаја да тамо буде службеник косовске царине албанске националности. То је био један кратак период и затим је то било онемогућено”, навео је Стефановић.

Он је поручио да су прелази Јариње и Брњак увек имали своју посебност, а имају је и сада, кроз план о шест тачака генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Мунуна, који је прихватио и Савет безбедности.

„Косовски цариници на северу не могу да буду зато што је планом од шест тачака, који је потврдио и Савет безбедности УН подвучено да на та два прелаза треба да постоје - цитирам : само међународни царински службеници”, прецизирао је Стефановић.

Он је нагласио да је тиме потврђена посебност прелаза Јариње и Брњак због посебности ситуације на северу Косова.

„Приштина сада покушава да ту ситуацију промени у правцу свог интереса”, закључио је Стефановић.

(Политика)