четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић у "Утиску недеље": Србија током преговора у Вашингтону имплицитно признала независност „Косова“, Вучић их је третирао као независну државу
Хроника

Борис Тадић у "Утиску недеље": Србија током преговора у Вашингтону имплицитно признала независност „Косова“, Вучић их је третирао као независну државу

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 13. септембар 2020.

Гостујући у емисији "Утисак недеље" бивши председник Србије и лидер СДС Борис Тадић, истакао је да је Србија током преговора имплицитно признала независност Косова, те да је читав догађај у Вашингтону скандалозан. С друге стране, редовни професор међународног јавног права на Универзитету у Нотингему Марко Милановић и доцент Факултета политичких наука Милош Хрњаз, наводе да наша држава није признала независност Косова, а сви се слажу да није ни у потпуности јасно какву врсту споразума је Србија потписала у Вашингтону.

Одговарајући на питање какав су то споразум потписале српска и албанска страна у Белој кући, Милановић је напоменуо да нико од преговарача није рекао да се ради о правнообавезујућем, већ да је реч о политичком споразуму.

“Правнообавезујући споразум долази на крају овог процеса. То је оно што тражи Европска унија од Србије – да на крају преговора Београда и Приштине дође до правнообавезујућег споразума двеју страна”, навео је Милановић, додајући да је суштина договора Вучићево обећање Хотију и Трампу да ће нешто да уради.

С друге стране Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке и бивши председник Србије, истиче да је споразум између Београда и Приштине скандалозан, те да је Вучић током преговора третирао Косово као независну државу.

“Ово није мали акт имплицитног признања Косова. Сваки акт овакве врсте је приближавање свеобухватном правнообавезујућем споразуму. Да бисте дошли до њега, морате да изведете читав систем имплицитног признања, а онда ћете лако бити уведени у ту ‘хладну воду’. Други акт имплицитног признања је Вучићево учешће у догађају, где је Израел себе обавезао да призна независност Косова. Он је то прихватио и то је скандал”, рекао је Тадић.

Међутим, Тадићу је реплицирао Милош Хрњаз, који сматра да није дошло до имплицитног пирзнања Косова током преговора у Белој кући.

“Са становишта наше државе то су били преговори Београда и Приштине”, објашњава Хрњаз, док његов колега Милановић сматра да је термин “имплицитно признање” небулозан.

“Србија није правно признала Косово као државу. Не може да вам се омакне да признате државу један милиметар по милитетар. Ово није имплицитно признање Косова”, сматра он.

Наглашавајући своје политичко искуство, Тадић је, реагујући на Милановићеву опаску, рекао да се у међународним односима сваки акт третира као признање новог стања на терену.

 “Кад долазите на међународни скуп на коме Косово није издвојено на одређени начин у односу на све друге државе, тог тренутка сте га имплицитно признали као независну државу са становишта међународне комуникације”, одговара Тадић.

“Не знамо много о споразуму”

Хрњаз каже да и даље недостоју конкретне информације о споразуму који је потписан у Белој кући.

“Доста је еволуирало тумачење. У почетку смо добили објашњење да је реч о билатералном споразуму са САД и да је то велики успех. Међутим, након тога смо добили тумачење од Ричарда Гренела да САД нису потписнице споразума, па смо добили објашњење да је у питању размена писама. Онда смо добили тумачење од Сузане Васиљевић да је реч о писму које је обавезујуће, што је такође ново”, навео је он.

Коментаришући гостовање Вучића на РТС и питање које му је постављено – о каквом је споразуму реч, Хрњаз је рекао да је током тог гостовања наведено да можда писма нису правно обавезујућа, али да свако ко држи до себе мора да поштује своје међународне обавезе:

“Делује да се ради о необавезујућем документу”.

Према речима бившег председника Србије Бориса Тадића, Вучић није у Вашингтону признао независност Косова, јер то није била ни тема састанка.

“Поменута ‘Тачка 10 се односила на питање мањина. Он је то представио као неко његово невероватно историјско ‘не’, попут оног Титовог Стаљину или мог Ангели Меркел. Сад је и Вучићу требало неко своје’не’. Тога није било, већ више пута је рекао ‘да’. Све је то скандал само по себи. Идеја имплицитног признања није суштински скандал, тај документ је све заједно скандалозан документ”, наводи некадашњи шеф државе и додаје да је Вучић са причом о премаштању амбасаде из Тел Авива у Јерусалим показао да је спреман да игра игру са САД.

 “Та игра може страховито да кошта Србију и то нико не би требало да ради. Ми смо слабија страна, јер смо у некој врсти процеса са највећом силом света. Председник Србије треба да има у виду ту чињеницу”, рекао је Тадић.

На питање Оље Бећковић, због чега се Кина није побунила због споразума у Вашингтону, Тадић је одговорио да би се евентуалном реакцијом та држава понизила.

“Они би се на тај начин снизили на ниво циркуса. Шта Кина стварно мисли то је нешто потпуно друго. Ни Кини, а ни Русији, није битна Србија. Она је само један инструмент у њиховим односима са Америком. Русији је Косово било потребно да би ‘обарала руке’ са САД у Уједињеним нацијама, а Кини више због принципијелних односа њене политике”, сматра Тадић.

На питање водитељке зашто му је било испод нивоа да раније прокоментарише снимак на Твитеру, који приказује реакцију председника Вучића док је читао део споразума који се односи на премештање српске амбасаде у Јерусалим, Хрњаз је одговорио да снимак може да се тумачи на различите начине.

“Оно што се заправо налази иза снимка јесте, с једне стране, потреба да се господин који се налази на снимку исмеје. Мени је испод нивоа да ја исмевам некога”, објашњава Хрњаз.

Додаје и да ако је поента тог твита пак да покаже да је господин био неприпремљен, постоје други индикатори који могу да се користе.

“Мени је довољно да они који су директно учествовали у преговорима седам дана не знају да ли је то правно-обавезујући споразум или није”, оцењује Хрњаз.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер