Борис Тадић: Сви министри у новој влади су мање, или више награђени за неки криминал, дивећи се при том неронским визијама Александра Вучића

Лидер Социјалдемократске странке и бивши председник Србије, за Данас о власти и опозицији. Углавном не делим ниједно Вучићево мишљење, па ни то да би за Србију било боље да је победио Трамп на председничким изборима  у САД.

За Србију је мање више ирелевантно ко је победио, јер политику САД према Србији и косовском питању било која промена на месту председника САД само делимично може кориговати, у једном или другом правцу. Тако и у овом случају то да ли је председник Трамп или Бајден позицију САД према косовском питању може кориговати евентуално само у форми, али не и у суштини – каже у разговору за Данас Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке и бивши председник Србије.

* Други пут заредом председник Србије имао је погрешну процену ко ће победити у Америци. Могу ли нас те лоше процене коштати додатно, с обзиром да нам Бајден и није баш наклоњен?

– Од тога ко је на месту председника Сједињених Америчких Држава, за однос према Србији је много битније то што је Вучић опет учествовао у предизборној кампањи губитника. Вучић је по други пут имао лошу процену, а узео директно учешће у кампањама. Подсећам да се пред прошле председничке изборе у САД хвалио властитом памећу због учешћа у кампањи Хилари Клинтон и самоуверено се бусао да ће се то тек након изборних резултата видети. Ето, видело се и тада и сада. Те лоше процене осим што су по сопственом Вучићевом признању питање „памети“, званичну Србију стављају у позицију да не из нуле, већ из минуса, поново гради односе са новом администрацијом.

* Да ли сте схватили ко су ти „мали мишеви“ који се улизују Бајдену, како тврди председник Вучић, за разлику од њега, који ће, како каже, Србију оставити победничку, а не удворичку?

– Последња слика Вучића у Вашингтону са Трампом свакако није победничка, већ управо понижавајућа и удворичка. Тако да Вучић причом о мишевима само храбри себе, баш због тога што очигледно са храброшћу има базични лични проблем. Једна од његових главних пропагандних техника је замена теза, па тако и све своје слабости свакодневно приписује својим политичким противницима. У том смислу Вучић упућујући увреде опозицији и износећи свакодневно лажи на рачун бивше власти, говори увек о себи и својој власти. И одраз у том изврнутом огледалу је, парадоксално, једино место Вучићеве искрености. Он је једино искрен у својим страховима од губитка власти и свести о томе шта остаје иза те власти.

* Он тврди да се не плаши и позива те „мале мишеве“ да га „убију“ док истовремено премијерка у свом експозеу позива све да чувају живот председника Србије.

– Ера власти Вучића и СНС-а је испуњена трагикомичним инфантилизмима и сликовитим будалаштинама, баш као да живимо сваки дан у Топ листи надреалиста. Мени је страшно што морам да приметим да такве халуцинације о „мишевима који их нападају“ имају углавном људи у посебним психичким стањима, попут делиријум тременса. Кажем да је страшно, јер је то човек који је на челу државе и као њен председник би морао да почне да води рачуна о томе шта говори, имајући у виду да свака реч шефа државе може да затрује и разори јавни простор. Вучић један добар део друштва већ држи у том делиријум тременсу. Он се тим социјалним поремећајем, насталим услед опијања маса лажима и испирањем мозгова, хвали као сопственим „легитимитетом“. И то историјским.

* Зашто кажете да нова влада, коју је председник Србије ограничио на мање од две године, има „нушићевску димензију“?

– Како другачије окарактерисати владу коју води полуусмена Ана Брнабић, у којој заова замени шурњају, а Вулин Стефановића, и у којој су мање више сви министри награђени за по неки криминал? А онда сви углас поруче „најбољи смо у Европи“, и то по свим параметрима – од короне до БДП-а, дивећи се при том неронским визијама Александра Вучића. Због тога би било још битније да и опозиција нема нушићевску димензију и да не личи на Нушићеву „Ожалошћену породицу“, која само закукава над изборним условима, већ да се организује и бори свом снагом и мудрошћу против вучићевске пошасти.

* Колико је лоше што ћемо поново имати спојене председничке и парламентарне изборе и коме је то потребно?

– Спајање избора је одрживо, а често и најрационалније решење, само у демократијама у којима постоје слободни избори. У оваквом ауторитарном систему то је јако опасно и одговара само Вучићу. Ово није спајање демократских избора, већ спајање катастрофалних ефеката и последица бруталне популистичке прапаганде. Сврха спајања у овом случају није смањивање трошкова, већ максимизирање ефеката култа личности и притиска на уцењене бираче.

* Шта очекујете од међустраначког дијалога под покровитељством  ЕУ?

– Поучен искуством, ништа епохално. Док год се Европски савет и Европска комисија са својим извршним надлежностима не усагласе о катастрофалном стању демократије у Србији и слању специјалног изасланика за решавање тог проблема, мала је шанса да дође до промене нормализације изборних услова у Србији.

* Да ли је могуће да парламент модерира међустраначки дијалог, како то тврди председник парламента Ивица Дачић, који истовремено тврди да је опозиција „празна врећа“?

– Елементарне логика нам поручује да не може парламент, који чине само представници власти, да буде модератор у дијалогу те исте власти и опозиције. А поготово не са председником парламента који још није започео свој мандат, а већ је почео да овако примитивно вређа опозицију.

* Да ли сте спремни на дијалог и са Горданом Чомић, новом министарком за друштвени дијалог, и да ли сте изненађени њеном одлуком да уђе у Вучићеву владу?

– Ја не видим о чему би се могао водити дијалог са Горданом Чомић, јер након што је од борца против овог режима постала део режима, њој је очигледно првенствено потребан „унутрашњи дијалог“ друге врсте. И у томе се не слажем са Лечићем, који је поздравио ту могућност. Међутим, опозиција би морала бити јединствена и по овом питању, тако да би то требало продискутовати на нивоу целе опозиције. Уколико до таквих разговора унутар опозиције дође, ово ће бити мој став, али ћу узети у обзир и значај тога шта ће подржати већина.

* Ви сте иницирали дијалог унутар опозиције да би разрадили неке теме о којима ће се разговарати у том међустраначком дијалогу. Међутим, како пролази време, чини се да се осипа број оних који учествују у тим разговорима?

– То су за сада само неформални сусрети представника опозиције, па се у том смислу ни не може говорити о осипању или ојачавању. Број присутних се мењао од састанка до састанка, а у новонасталим епидемиолошким околностима и забранама окупљања, вероватно ће наставак разговора бити организован путем видео-линка.

* Те разговоре које сте покренули готово на старту напустила је Удружена опозиција Србије. Може ли овако разједињена опозиција спремно да дочека април 2020. и нове изборе?

– На првом састанку који сам ја организовао, представници УОС-а су били присутни. Зашто нису долазили на следеће је питање за њих. У сваком случају УОС је добродошао на сваки од тих састанака. А одговорност за окупљање опозиције није и не може бити на онима који се окупљају, већ на онима који то одбијају. У том смислу, чак и уколико би био мали број оних који су спремни да седну за заједнички сто, то није њихов пораз, већ пораз целе опозиције која само заједничким снагама може довести до промене.

* Опозиција често тврди да је Вучић потребан Европској унији због Косова. Колико хапшење Тачија и његових сарадника из ОВК може да успори преговоре Београда и Приштине о свеобухвстном споразуму?

– Наравно да хапшење Тачија и његових сарадника из ОВК може да успори преговоре који суштински зависе и од легитимитета приштинских преговарача. Међутим, сасвим друго питање је да ли би Србија уопште требало да прихвати свеобухватни споразум на начин на који су га предложили немачки парламентарци и до сада преговарали Вучић и Дачић. Увек сам заговарао јасне црвене линије и оне су у време мог мандата увек биле јасно означене и јавно познате. Током ове власти су те моје линије одавно пређене, а шта су њихове линије и да ли их уопште имају није познато, јер од ове власти за осам година нисмо чули ниједан јасан план. И у том случају се Вучић служи поменутом заменом теза оптужујући претходнике да нису имали план, а заправо су он и Николић једини председници од којих смо од планова чули само громогласне најаве и замагљене обмане.

Опроштај од Амфилохија

* На друштвеним мрежама опростили сте се од митрополита Амфилохија ословљавајући га са „драги пријатељу“. Нисте међутим отишли на сахрану, док је то учинио Вучић, који није био баш у најбољим односима са Амфилохијем?

– Са митрополитом сам се неретко разилазио по многим питањима, али смо увек на пријатељски начин говорили и о ономе у чему се нисмо слагали. Вучић је одлазак на сахрану искористио за властиту политичку промоцију, на начин који је често био с оне стране пристојности с обзиром на повод због кога је отишао. Већину времена је давао интервјуе и изјаве за медије, чак и током опела, хвалећи се при том својим „историјским успесима“, а успут је стигао да сврати и на сахрану.

(Данас)