петак, 28. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Шансе на Косову нам нису велике, али не смемо да одустанемо
Хроника

Борис Тадић: Шансе на Косову нам нису велике, али не смемо да одустанемо

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. јануар 2012.

Интервју с председником Србије Борисом Тадићем водимо у манастиру Високи Дечани, где је пре тачно 100 година упаљена свећа која је означавала ослобођење Косова. Било је то 1912, када је српска војска после пет векова ропства ослободила задужбину Стефана Дечанског.

Сто година касније, у Високе Дечане српски председник на Бадње вече долази у пратњи италијанских војника и европских полицајаца који га штите од каменица албанских екстремиста који су опколили манастир.

И зато у библиотеци Високих Дечана на почетку двочасовног интервјуа, којем су желели да присуствују владика Теодосије и отац Сава, питамо председника Србије „да ли може да каже да та свећа и даље гори".

„Волео бих да је тако", одговара Борис Тадић.

Да ли ни ви више нисте сигурни у свећу Високих Дечана, који симболизују српско Косово?

- Ми се налазимо у једном историјском процесу који је више него тежак и у којем смо из године у годину смањивали своје шансе да се изборимо за легитимитет на Косову и Метохији. У последњих двадесет година то смо покушали два пута; једном када је Зоран Ђинђић изашао са предлогом у зиму 2002. и сада, десет година касније, када покушавамо да решимо овај тежак конфликт између нас и Албанаца. Ђинђић је рекао нешто чега се држим: „Треба кренути с активним предлогом решавања проблема Косова и Метохије како нас време не би прегазило."

Да ли то значи да предлажете поделу Косова?

- Не, предлог који је изнео Ђинђић данас није делотворан, јер поделу Косова и Метохије не прихватају велике силе: ни Кина, ни Русија, ни САД, ни Немачка, ни Велика Британија, ни Француска. Значи, треба нам друго креативно решење које подразумева поштовање интереса и великих сила, а не само Срба и Албанаца.

Има доста симболике у свему томе. Зашто мислите да је ова 2012. идеална за дефинитивно решење?

Не бих се држао симболичког. Ми морамо да пронађемо савезнике у овом процесу. Овај проблем је интернационализован и ми на међународном пољу морамо да нађемо решење. О Косову суштински одлучују велике силе, чланице Савета безбедности, плус Немачка, која још није чланица СБ.

Да ли за њих имате јасно формулисан предлог?

- Имам основне идеје које су настале временом. Прихватио сам Коштуничин предлог о суштинској аутономији док смо нас двојица преговарали о Косову, јер није постојала спремност коалиционог партнера да га проширимо. Али, тај план очигледно није прихваћен. Баш као што ми нисмо прихватили Ахтисаријев план. И сада морамо да узмемо у обзир друга решења: модел Северне Ирске, Јужног Тирола, Оландских острва; неких решења са простора бивше Југославије.

Да ли на унутрашњем плану имате подршку за промену идеје суштинске аутономије?

- Предлог суштинске аутономије је остао у ваздуху и више није делотворан. Још је мање делотворан предлог да се конфликт заледи. Они који одлучују о Косову не желе никакво залеђивање конфликта, нити то нама одговара. Ми морамо да идемо с нашим решењима према онима који о томе одлучују у међународној арени. О томе сам причао са свим кључним странкама у Србији и имали смо висок ниво сагласности, осим са СРС-ом и ДСС-ом. Али, сада није тренутак за унутрашњу дебату, већ да се код кључних чинилаца међународне заједнице провери колико је одрживо решење које имамо на уму.

Шта нам је на уму? И када ћемо с тим пред међународну заједницу?

- Ја сам основне ствари већ рекао у УН. Србија не признаје независност Косова и Србија прихвата чињеницу да велике силе не прихватају поделу Косова. Четири тачке које су посебно битне и које план мора да садржи јесу - посебно решење за наше манастире и администрирање манастирским комплексима, затим посебне гаранције за Србе у енклавама, питање имовине наших грађана и државе и посебно решење за север Косова.

Карактерологија Срба 

Борис Тадић нам је на питање како нас представља странцима испричао виц који је чуо од председника једне земље:

- У Бриселу праве експеримент с мишевима: како реагују кад пију вотку, виски, коњак и шљивовицу. Ови који су пили коњак одали су се раскалашности у кавезу, јурили су мишице, плесали. Ови који су се напили вискија били су мамурни и агресивни, ови с вотком су били равни као патос и нису могли да се макну даље. А ови што су се напили шљивовице изазвали су велико изненађење међу научницима. Они су се ухватили за решетке кавеза и почели да вичу: „Мац-мац!"

И ја сам тај виц рекао да ћу испричати негде у јавности као најбољу карактерологију нашег народа. И шта мислите како ће реаговати ваши читаоци? Деведесет одсто ће бити срећно, што ме највише брине. То је 27. март, то је 1999, то је и сад ово с ЕУ. Све време је „мац-мац!" - каже Борис Тадић.

Да ли о Косову причате и с људима ван политике? Да ли се консултујете са својим оцем, Добрицом Ћосићем...

- Консултујем се са најширим кругом интелектуалаца и стручњака. Када је Косово у питању, постоји велики број приступа и контрадикторних решења у којима свако мисли да је једино његов приступ добар. И не говоре баш сви о Косову у јавности оно што мисле. Годинама разговарам с интелектуалцима и прочитао сам, претпостављам, све што су озбиљни људи рекли о том питању. На крају, узимам у обзир и реалност на терену, а оно што могу много делотворније да саберем јесте ситуација у међународној заједници, с чијим сам кључним актерима у сталној комуникацији.

У каквим се историјским околностима тренутно налазимо? С чим бисте могли да упоредите овај период?

- Ово је изузетно тежак моменат. Једина добра околност је што нема рата. С друге стране, политички процес везан за Косово приводи се крају, што смањује маневарске могућности. И наши грађани добро знају да су оне веома стешњене и да нам је на располагању остало само неколико политичких инструмената.

Којих?

- Србија без савезништва на међународном плану не може да оствари своје интересе на Косову, а наши интереси су након деведесетих били суспендовани у међународној арени. Због грешака и злочина у којима су актери били наши сународници, наша земља је годинама била на стубу срама и морала је да се бори за легитимизацију националних интереса. Таман када смо подигли своје економске капацитете, светска економска криза је неке ствари вратила на почетак. 

И сада, у новим отежаним околностима, већ исцрпљени у рату деведесетих, још једном са избијеним ваздухом у домену економије, ми бранимо своје интересе у међународној арени, у којој нема ни фер односа ни правде, већ само вечних интереса.

Па нису нам баш неке шансе?

- Ако ме питате колике су нам шансе, нису велике. Али ако питате да ли треба да одустанемо - не треба! То не могу да прихватим. Спремност да одустанемо видим као системску грешку у нашој политици. Иво Андрић је бриљантно рекао: „Таква енергија у започињању историјског процеса, па напуштање процеса и појављивање на крају у улози најстрожег судије у тим процесима."

Такву деструктивну енергију ви немате код Немаца. И зато они праве „мерцедес", а ми смо правили „заставу". То је та разлика. И зато наш политички пројекат готово никад не успева. И зато смо ми, као што је говорио Зоран, недовршена нација. Зато код нас људи кад зидају куће не ураде фасаду. Све те куће по Србији су вам у ствари симбол нашег погрешног кода, непостојања воље да се ствари доврше како ваља.

Зоран Ђинђић је био најдаровитији човек српске политике

А како би Зоран Ђинђић сада водио политику?

- Сад ћу вас изненадити, о томе сам често разговарао са Зораном, који није одустајао од легитимизације наших националних интереса, иако многи мисле да јесте. Подсећам вас, нисам ја увео веронауку у школе, него Зоран Ђинђић. Нисам ја покренуо решење за Косово и Метохију, него Зоран Ђинђић. То је, у ствари, иницијатива Демократске странке, модернизујуће проевропске странке која је увек водила рачуна о основним националним интересима.

То је методологија мишљења људи које сте поменули. Он је разговарао и са Добрицом Ћосићем и са мојим оцем. Ја сам био непосредни сведок тих разговора, одрастао сам уз њих. Постао сам и учесник, када сам мало ојачао.

То је практично почело формирањем часописа „Јавност" 1973, у чијем су креирању учествовали Добрица Ћосић, Љубомир Тадић и Зоран Ђинђић. То има континуитет до данас. И није случајно Добрица Ћосић био председник Југославије, па Зоран Ђинђић први демократски председник владе, па нисам ни ја сад случајно председник Републике Србије.

Значи, ипак признајете да има доста симболике у свему овоме?

- Има. Посебно када разговарамо у Високим Дечанима. Али свако од нас има индивидуалне особине и ставове. Пошто сам био сведок тога како се Зоран Ђинђић удаљавао од идеолошког мишљења свог професора, мог оца, био сам сведок и како се спорио с Добрицом Ћосићем око одређених битних питања.

Са ким бисте се ви сада спорили? И око чега?

- Са Зораном, Добрицом или са својим оцем.

Са свом тројицом?

- Имам врло високу сагласност с оцем. Имао сам врло високу несагласност с Добрицом Ћосићем и са оцем када је Милошевић успоставио власт у Србији. Сматрао сам да они морају да створе нову странку. Пре свега, сматрао сам да то треба да учини Добрица Ћосић. Они су сматрали да је много важније извршити уставне промене, па тек онда ући у демократизацију. Мислим да је то била велика грешка, јер су они тада имали шансе да направе преокрет, хајде да употребим тај израз. Могло се наћи рационално решење у расформирању Југославије, могли смо да се сачувамо од свега оног зла. Али, то се једноставно није догодило.

Ђинђић?

- Зоран Ђинђић? То је био најдаровитији човек српске политике. Нема никакве дилеме.

Да се вратимо на Милошевића, који је на прослави 600 година Косовске битке понудио програм који нас је коштао највећег пропадања у историји. Који то програм данас може да направи преокрет у том процесу?

- Преокрет свакако није наметање Ахтисаријевог плана Србима на северу јер једино силом можете некој етничкој заједници да наметнете мање права него што их сада има. И ако неко предлаже Ахтисаријев план, мора само да објасни којим средствима.

У ком сегменту нам наруку иду нове међународне околности?

- Евидентно је да велике силе приступ решавању проблема Косова и Метохије употребљавају једни против других, односно баждаре га за неки спор који ће се у будућности појавити у њиховим међусобним односима. Друго, економски процес у условима садашње кризе мења архитектуру савременог света и међународних институција, које су непромењене од Другог светског рата. Постоје намере да се промени структура СБ УН и то морамо пажљиво да пратимо.

Економске промене су на неки начин живо блато. Зато је тешко предвидети и како ће изгледати евро у будућности, а камоли међународни економски односи. Да ли ће Кина са оваквим високим растом бити у стању да издржи унутрашње тензије које су последица стварања средње класе у држави? Да ли ће земље БРИК-а имати довољно брзи и одржив развој и у годинама које долазе? И оно што је озбиљан проблем: у којој мери велики економски проблеми данас могу да произведу ново насиље и рат ограничених или, не дај боже, глобалних размера? Дакле, све ово морамо да узимамо у обзир када доносимо одлуке не само о Косову, него о свему што се тиче живота наших грађана.

Не могу да замислим Србију у којој ЕПС није у већинском власништву државе

Дошли смо до економије о којој стално причамо као највећем приоритету иако 20 година историјске проблеме решавамо док се налазимо на економском дну. Сигурно знате Де Голову реченицу, коју је изговорио на првој седници владе: „За почетак ћемо радити на јачању франка." Шта би ми требало да урадимо за почетак?

- Покушао сам то да поновим када сам постао председник Србије јер је у основи сваке националне политике економија. Свет је те 2005. доживљавао кулминацију, која је заустављена 2008. Поред финансијске, избила је и економска криза, која је сад произвела кризу евра, да бисмо данас стигли до кризе дужништва на европском континенту која прети да угрози глобалне економије.

У том времену, подсећам вас на календар, 2008. године, Косово је прогласило такозвану независност. И сад, шта мислите како нас велике силе третирају када им поново отварамо питање Косова и Метохије, док оне не знају шта да кажу својим грађанима о економским проблемима?

Тесла и Руђер Бошковић су највећи Срби

Ко су највеће историјске личности у српском народу?

- Никола Тесла, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Пупин, Миланковић и Руђер Бошковић. Надам се да ме моји хрватски пријатељи неће погрешно разумети, али Руђер Бошковић је био Србин католик.

Иву Андрића највише ценим од наших писаца, а посебно сам везан за Црњанског и Киша.

Немамо жену?

- То јесте проблем. И сад би сви рекли Исидора Секулић, а ја бих рекао Милена Павловић Барили. Она је једна изузетна жена, баш као и Надежда Петровић.

Да ли је за вас важно да се открије гроб Драже Михаиловића?

- Веома важно! Припадам партизанској породици, али сматрам да је, историјски гледано, то важно. Мој стриц је био четник, тако да разумем трагичне поделе и антагонизам у српском народу. Али, мислим да то није најважније национално питање и било би лоше уколико би се то претворило у најважније национално питање. Али, наравно да кад предлажем да се реше конфликти с другим народима, желим и да се реше унутарнационални конфликти.

Шта мислите о рехабилитацији кнеза Павла?

- Кнез Павле је личност коју сам изучавао и која је неправедно запостављена у нашој историји. Могу да кажем да сам јако срећан што је рехабилитован и мислим да заслужује неки трг у Београду.

Ми смо покренули иницијативу да му се додели Пионирски парк, где се налазио његов музеј. Да ли бисте подржали тај предлог?

- Мислим да је то јако добра идеја.

Зашто онда сада отварамо косовски проблем?

- Зато што, нажалост, нисмо у ситуацији да изаберемо моменат као друге земље. Ми нисмо решили своје стратешко опредељење као Словачка или Словенија. Или Хрватска. Она је решила свој стратешки проблем. Она је ушла у НАТО и ЕУ. Србија евидентно не може да уђе у НАТО, а у Европској унији има озбиљних тешкоћа. Али, Србија и поред свега мора да решава историјски проблем, уместо да га гура под тепих. Зато што би нерешавањем проблема највише штете имала сама Србија, али и регион у целини. Ми просто не можемо да чекамо. Морамо сад да кренемо.

Али где је ту онда наше „јачање франка"?

- Ниједна земља на европском континенту не може сама да реши светску економску кризу. Па тако ни Србија. Ми 60 одсто својих производа продајемо на европском тржишту, што значи да је наша привреда макар 60 одсто зависна од евра. Да ли ми утичемо на решење проблема евра? Не. На решење проблема евра не утичу само земље ЕУ, већ и Кина, која има три и по хиљаде милијарди евра девизних резерви и без чијег новца не може да дође до стабилизације и решавања кризе дугова.

Шта ми онда можемо да урадимо?

- Ми треба да урадимо што је до нас. Требало би да смањимо унутрашње издатке, рационализујемо државну управу, користимо унутрашње ресурсе, изградимо електрану где год постоје енергетски ресурси. Не смемо више да пуштамо да нам протиче вода или таворе угаљ и уљни шкриљци. Треба да завршимо путеве и изградимо нове. Решили смо све техничке проблеме, пројектовање и експропријацију, сада је потребно пронаћи финансирање и градњу. А градња је најмањи проблем. То би грађани требало да знају. И мислим да ова земља за неколико година може да изгледа другачије. Морамо додатно да инвестирамо у науку и образовање. И, нарочито, да искористимо огроман ресурс пољопривреде.

Али ништа од тога не можемо да урадимо уколико не обезбедимо економску стабилност и не решимо проблем који се зове „прекомерно задужење". То је двосекли мач. Без задужења није могуће инвестирати, а с прекомерним задужењем реализација ових пројеката може да доведе до стања „шока" као у Грчкој. Они су изградили путеве, али имају дуг од 160 одсто БДП-а. Ми се налазимо на 45 одсто, и то је црвена линија коју не смемо да пређемо јер свако следеће задуживање једино може да се дозволи уз раст друштвеног производа. И на крају морамо да обезбедимо подршку грађана, јер без њихове воље и активног учешћа нема успеха. Грци су, рецимо, усред туристичке сезоне блокирали путеве, што је као да су сами себи пуцали у колена.

Који то пројекат од Србије може да направи тигра на Балкану? Ево, Турска је банкротирала пре осам година, а данас је земља са најдинамичнијом привредом!

- Инфраструктура, имајући у виду релативно повољан геостратешки положај. Изградњом инфраструктуре приближавамо зоне од посебног интереса за Србију, то су јужна Немачка, пре свега Баварска, читава Аустрија и делови Италије. То нам отвара врата за нове инвестиције. А нове инвестиције повољно утичу на друге потенцијалне инвеститоре. Погледајте „Фијат", који са собом доводи и читав низ компанија из области производње ауто-делова. Добра је околност што поред ЕУ имамо још три стуба спољне политике који нам служе као одступница.

Шта имамо од тих одступница?

- Након потписивања споразума о стратешком партнерству с Кином добили смо пројекат изградње моста Бешка и ремонт термоелектране у Костолцу с три одсто фиксне камате, што је за нас врло повољно. Овог тренутка с Кинезима преговарамо о инвестирању у енергетику, телекомуникације, о изградњи фабрике соларних панела. С Кином имамо разговоре у свим областима.

САД су један од највећих инвеститора, од којих очекујемо нове озбиљне инвестиције у области енергетике. С Русима тражимо решење за производњу азотних ђубрива, као и за „Петрохемију" и „Метанолско-сирћетни комплекс" у Кикинди.

Ми смо данас највећа инвестициона дестинација на простору југоисточне Европе. Имамо више инвестиција него Словенија, Мађарска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Хрватска прошле године заједно. То није било лако постићи, али треба наставити и доћи ће боље време. И на крају, треба да искористимо неповољне услове у другим државама, као што су оне чиниле деведесетих, кад смо ми били у блокади и у кризи. То су једноставни закони тржишне утакмице.

На нашим границама буде се два џина - Турска и Немачка. Зар Коридор 10 онда није опет наша највећа шанса?

- Слажем се. Ми покушавамо да у источној Европи придобијемо партнере који би покренули изградњу пруге од Беча до Истанбула. То је пројекат од европско-азијског интереса, и он би само кроз Србију вредео пет милијарди евра.

Кризу смо дочекали с највише економиста у политици. Како су они урадили посао?

- Ми обично примећујемо оно чега нема, а не оно чега има, како каже Душко Радовић. Ми смо једна од ретких земаља које су одржале политичку стабилност, ако хоћете и економску стабилност у немогућим околностима. Неки економски параметри бољи су него у другим земљама, на пример, курс с којим смо у прошлости имали највише проблема. Макроекономска стабилност је израженија него у региону. Погледајте Хрватску, која се суочава са драматичном кризом јавних задужења.

А сви су се дивили хрватским путевима, само су заборавили на који начин је то финансирано. Економска криза у Мађарској долази због начина на који је грађен аутопут кроз такозвано „јавно приватно партнерство". Ми смо у тешким околностима изградили два спектакуларна моста, завршили 88 километара аутопута и радимо пројекте на свим путним правцима. Овог тренутка затварамо финансијску конструкцију и могуће је да у овој години први пут почнемо да градимо Ибарску магистралу као аутопут.

Чиме сте незадовољни?

- Има много тога. Незапосленост је највећи проблем, то је оно што ме изузетно брине. Даље, не постоји квалитетна социјална карта, недовољна је ефикасност у изградњи инфраструктуре. Постоји читав низ закона и агенција које су потпуно непотребне. Дакле, да ли сам задовољан економистима у Влади? Можда у датим околностима и нисмо могли боље. Неки које смо питали да уђу у Владу нису хтели. Тако вам је то. Политиком се баве они који то желе. Увек је више оних који не желе да помогну и прихвате одговорност, а желе да критикују, и кад има и кад нема разлога за то.

Баш као у јавним предузећима?

- У Србији влада лажно уверење да се у свету директори великих корпорација бирају на конкурсу. Ако неко мисли да се директор „Франс телекома" поставља противно вољи француског председника, онда тај живи у илузији. У Србији се чак не примењује толико политичка воља као у неким земљама ЕУ. Да ли је неко имао примедбу на избор директора „Електропривреде Србије"? То је зато што је одлука о постављењу била последица широких консултација. Ја просто не могу да замислим будућност српске економије без „Електропривреде" која би увек била већинско државно власништво. Као што, на пример, инфраструктура увек мора да буде у рукама српске државе.

Једна од грешака је што нисам довољно енергично смењивао тамо где сам могао

Шта је то по чему бисте волели да будете упамћени, шта је Тадићева епоха?

- Не постоји Тадићева епоха. Не верујем да ће постојати на крају мог мандата.

Зар не бисте волели да постоји тако нешто?

- Не бих. Та врста симболике код нас је обично везана за нешто негативно. Ако бих нешто стварно волео, то је да се измени код у српској политици. И да се симболичко замени делањем. Мене више занима да се изгради мост и доврши аутопут него да се било шта зове по мени.

Шта је то што свакако желите да учините?

- Желим да будућем председнику наметнем једну врсту понашања да се мање буса у груди патриотске, а више ради у корист националне ствари. Желим да учествујем у креирању и стабилизовању демократских институција, обезбеђивању функционисања система и успостављању политике развођења притисака. То је политика. То вам је као кров куће. Када би притисак снега био на једној тачки, кућа би се срушила. И зато постоји систем на кровној конструкцији који разводи притиске. Тако и политика треба да разводи притиске. И због тога мене у политици занима промена кода. Србија је сва у симболичком. Србија је сва у историјском. Србија је сва у конфликтима. У политици има јако мало људи који би хтели да учествују у конкретним стварима, који желе да помогну у решавању проблема и прихвате одговорност. То треба да се промени.

Али мора да постоји неки печат по којем бисте волели да вас памтимо?

- Ја бих волео када бих након времена у којем сам био председник остали мостови, путеви, железница, термоелектране и велике стране компаније које су пристале да буду српске. Не само „Фијат", волео бих да „Мерцедес" и „Фолксваген" постану српски, једна од највећих челичана света „Данијели", па „Самсунг" из електронике. И да решимо конфликте Срба и Хрвата, Срба и Бошњака, Срба и Албанаца. Онда више нико и не мора да помиње ни Тадића, ни његову епоху, већ да води један миран, просперитетан живот бринући о напретку своје породице.

Да ли сте намерно или случајно у овом набрајању заборавили Европску унију?

- Она је део свега тога. Она је природна последица промене кода о коме говорим, промена услова у којима наши грађани живе боље. Нама је ЕУ средство, а не циљ, иако ми је тешко да то објасним неким политичким опонентима. ЕУ вам је као диплома, студент неће да учи уколико испред себе нема циљ.

Када очекујете да Србија оствари свој циљ и уђе у ЕУ?

- Како сад ствари стоје, најраније 2018. Грешили смо у процени, али се и ЕУ удаљила од процеса проширења.

У чему сте још погрешили? Своју моћ сте формирали на афери „Бодрум"...

- Нисам то урадио због моћи, већ зато што сам сматрао да је немогуће водити политику а не рећи истину о томе.

Шта је то што бисте данас имали да признате као своју грешку?

- Једна од грешака коју сам учинио је да нисам довољно енергично смењивао тамо где сам могао. Зато нисам идеалан за ову функцију, имам недостатака, али имам и неке добре особине. И борим се са недостацима.

Никад не знате кад ће да експлодира та направа, политичка направа Српска напредна странка

Кад кажете да нећете дозволити да ДС изгуби изборе јер би Србија остала у несигурним рукама, да ли само храбрите своје чланство или стварно мислите да нас чекају још једни „судбински избори"?

- Како да не! Ми живимо у судбоносним временима. Народи који су у једној деценији учинили такве стратешке грешке и у следећој деценији налазе се пред судбоносним изборима, јер сваки пут постоји могућност да на изборима направе грешку и врате се у време у које се више никада не смеју вратити. Код нас још није постигнут неповратан процес. Он ће бити неповратан када добијемо датум за преговоре. Тек тада ће бити јасно да ће Србија на крају бити потпуно другачија од оне коју су нам наговештавале деведесете.

Мислите да СНС сада није другачији?

- Свако има право да се мења, али за то морате да покажете и неки доказ. Када је у питању СНС, ту нема ниједног доказа. Неколико изјава нису никакав доказ. То је странка која се чак ни на симболичком нивоу није изменила. Она је и даље антисистемска странка која оптужује демократски изабране органе грађана, дакле председника и владу, да су режим. Пазите само то. Они не могу да изађу из те терминолошке матрице.

А зашто не могу? Па зато што и даље мисле на исти начин, колико год се трудили да нас вербално опонашају. Мени је некад и симпатично шта прича та странка, пошто употребљава читаве конструкције које сам некад сам изговарао. Сад нико није већи евроентузијаста од људи који су само до пре неколико месеци били заклети непријатељи Европе.

Да ли то значи да је немогућа сарадња с напредњацима?

- Некад ми је чудно да то морам уопште да аргументујем! Довољно је само отворити странице новина од пре годину-две, па чак и од пре неколико месеци и сабрати све то што је речено и учињено с њихове стране. И видети зашто је то немогуће.

Ја сам увек спреман да помогнем људима, па и људима који су креирали ту странку, због тога што је то корисно за наше друштво. Систем каква је била Српска радикална странка и оне претње типа „за једног убијеног Србина убићемо сто муслимана" јако су лоши за Србију. Ту застрашујућу претњу ми имамо у свом историјском памћењу - сто Срба за једног Немца. Тај ко је то изговорио није способан да влада собом, а камоли земљом. Шта је данас гаранција да се ту нешто променило?

Причате о Томиславу Николићу?

- Причам о томе да је бити члан те странке и изговарати те морбидне ствари била чиста агресија. Сумњам да је дошло до суштинске промене и да је она могућа у тако кратком року. Ако сте 10 или 15 година били припадник једне идеологије и тврдили да сте то свом снагом, а сада очекујете да неко поверује да сте преко ноћи променили своју менталну структуру и да сте сада свом снагом за оно против чега сте се 20 година борили, па дозволите да свако има сумњу.

Након хапшења Караџића организовали су демонстрације с људским жртвама, а након хапшења Младића било је знатно другачије. То је несумњив напредак, али ви никад не знате кад ће да експлодира та направа, политичка направа Српска напредна странка. Погледајте само састав људи који је воде.

Значи, можемо сада први пут да кажемо да ни под којим условима нећете правити коалицију са СНС-ом?

- Дозволите ми да то објасним Зорановим речима. Деведесетих година су га питали: „Да ли бисте с Милошевићем направили коалицију?" И он је одговорио: „Зашто да не, ако бисмо знали да нешто делотворно може да израсте из те сарадње. Једини разлог зашто нећемо јесте што знамо да из тога ништа делотворно не може да изађе." И данас управо употребљавам Зоранове речи: „Зато што ништа делотворно не може да настане у наредне четири године из те сарадње, неће ни бити коалиције између ДС-а и СНС-а."

А састанак око Косова на који вас зове Томислав Николић?

- Састанак ради састанка не значи ништа. Ми смо о Косову већ говорили и зато нема потребе да се виђамо из фолклорних разлога. Ако ме Томислав Николић обавести да то што смо говорили о Косову не важи, онда морам да разговарам с њим и о том питању.

Најавили сте и председничке изборе 2012.

- Нисам их најавио, него просто нико није приметио да у складу са законом они морају да се десе 2012.

Наставите низ...

Лаушевић је... невероватан глумац.

Патриотизам је... изборити се за свог сународника који живи у непријатељском окружењу и не повредити друге.

Партизан је... клуб за који навијам и неке спортове сам тренирао у Партизану.

Звезда је клуб... у којем сам играо неке спортове.

Меркелова је... колегиница код које ценим отвореност. Она ми каже: „Многи се скривају иза Немачке и не смеју отворено да вам кажу шта мисле, ево, ја вам кажем." То поштујем. И ја њој отворено кажем и надам се да она то поштује.

Клуни је... не знам. Мислим да је одличан глумац.

5. октобар... велики дан у српској историји зато што није произвео жртве.

Косово је... питање нашег идентитета, али проблем који Србија мора да реши на праведан и фер начин.

А да ли размишљате о спајању председничких и парламентарних избора и изласку на црту, како сте то својевремено рекли?

- То сам рекао сликовито. То је просто сленг из мог краја, нисам хтео да претим. То је било на прошлим изборима и Николић је изашао на црту, нису била потребна велика убеђивања. Ни сада нема никакве претње јер иде један нормалан изборни циклус. Имаћемо парламентарне, па председничке изборе.

Никако заједно?

- Не видим да има захтева за тако нешто.

А да ли можда планирате да се пребаците на неко оперативније место, на пример, на место премијера?

- Покушавам да будем практичан и делотворан. Много је важније постигнуће него постануће, надам се да сада нисам измислио нову реч.

За премијера сте прошли пут понудили Мирка Цветковића, поредећи га с Николом Пашићем. Кога нам сада спремате? У историји су после Пашића дошли министар полиције Корошец и успешни бизнисмен Стојадиновић?

- Ха, ха... Ово вам је добро. Стојадиновић је био врло интелигентан човек. Треба нам неко интелигентан, лукав, али не баш као Стојадиновић, надам се да нећемо бити у тим историјским опасностима.

Кога бирате - Корошеца или Стојадиновића?

- Нама је потребан оперативан човек на месту премијера. Потребан нам је храбар човек, неко ко разуме политички процес, а истовремено је спреман да употреби неконвенционалне методе, јер само на тај начин можемо да се извучемо из кризе. 

Вељко Лалић

(Недељник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер