Борис Тадић: Нико у власти не сме примити већу плату

Председник Србије Борис Тадић: Србија би признала Косово тек када би донела акт на седници Владе. Део Владе не ради добро, неко ће морати да одговара

Извештај Европске комисије није изненадио председника Србије. Каже да је био очекиван. Србија је направила напредак, али је у одређеним областима та динамика била недовољна. Политичка стабилност, привредни амбијент, односи у региону, добро су оцењени. Са реформом правосуђа ствари не стоје тако добро. Првенствено зато што процес верификације сваког изабраног судије није завршен до краја. Борис Тадић, у интервјуу ”Вечерњим новостима” каже да је процедура успостављена и да очекује и на том плану напредак у најскорије време.

- Важно је поновити да се не ради ни о каквом диктату, него о нечему што је корисно за све нас, јер од европских правила, немамо бољих.

* Даљи напредак зависиће од извештаја тужиоца Брамерца. Он долази у понедељак, имате ли нешто ново да му кажете?

- Серж Брамерц има на дневном нивоу информације, јер представници Хашког трибунала учествују у читавом процесу. Дакле, не постоји ништа ново што би он могао да добије. Мислим да је и последњи његов извештај био позитиван, са одређеним сугестијама. Зато и јесмо добили трансфер наше апликације према Европској комисији и мислим да можемо и даље бити оптимисти. Право питање је да ли је Младић у Србији. Ја се надам да јесте и верујем да се приближавамо завршетку сарадње са Трибуналом.

* Шта очекујете после прослеђивања наше кандидатуре Европској комисији? Статус кандидата догодине?

- У последњих десет година имали смо неколико великих успоравања процеса. Да их није било, одавно бисмо били у преговорима о чланству. Овако се тек боримо за статус кандидата. Велики успех ове владе, па и мој, јесте што смо откочили процес интеграције. Потписали смо ССП, а сада чекамо мишљење Европске комисије. То су два веома значајна успеха јер се ради о критичним тачкама у овом процесу. Следећа критична тачка је отпочињање преговора. Јер, када они почну, то је неповратан процес.

* Скоро ниједан извештај, нити изјава страног званичника, не прође без похвала односа Србије са суседима. Очекујете ли да се и суседи поведу тим примером: да признају злочине, усвоје декларације, извине се...

- Не чинимо ми оно што чинимо да бисмо добили нешто заузврат. Сваки етички чин је нешто што човек чини због мира у себи. То је у складу са нашим вредностима, традицијом, па и религијом. Не бих се мешао у посао других. Нико ни нас, ни мене, није терао да чинимо било шта. Урадио сам оно што је моје увререње и за такву политику добио сам поверење грађана на изборима, у два наврата. Мислим да смо близу тога да затворимо једну страницу историје која ће заиста бити иза нас тек онда када одгонетнемо истину о несталима. То је тај практични чин који нас чека и наш следећи корак.

* Може ли бити помирења док се срећемо са суседима пред међународним судовима? Је ли Хрватска, после ваше посете, ближа одустајању од тужбе у Хагу којом Србију терети за геноцид?

БОГАТАШИ ВИШЕ ЦЕНЕ ДРЖАВНУ СИЛУ ОД ЉУДСКОГ ПОЗИВА

Позивали сте богате људе да уложе у земљу, направе мост, врате послове из оф-шор зона и плате порезе. Да ли се ико одазвао и да ли држава има механизме да их на то натера? - Разговарајући са богатим људима, једном сам им рекао да је веома тешко ући у порекло њиховог капитала, али да постоји начин да они, и пре него што то држава испита, оправдају тај капитал тиме што би нешто оставили свом народу. Попут, рецимо некадашњих задужбинара, Мише Анастасијевића и других. Међутим, то није имало довољног ефекта јер је очигледно да наши богаташи од једног људског позива више цене фактор државне силе. Када Обама позове богате људе у САД, они се одазову, неки чак и пола своје имовине дају у добротворне сврхе. Немам илузију да ће се наши богати одрећи дела капитала у име бољитка друштва, зато треба комбиновати овај пристојан позив председника републике са инструментима охрабрења које држава има на располагању.

- Србија је спремна за тај чин. Али, за њега је потребно двоје. У овом тренутку нисам сигуран да је Хрватска спремна. У сваком случају, ЕУ подржава повлачење тужби, али наглашавам да повлачење тужби не значи да се одустаје од кажњавања злочинаца. Напротив, кривци треба да одговарају у редовном судском поступку.

* Резолуција коју је Србија у УН усвојила заједно са ЕУ очигледно је многе ствари покренула са мртве тачке. Зашто је она била толико важна?

- Ефекте одређених политичких одлука треба мерити према последицама, а не према томе како оне изгледају у том тренутку. Подношењем заједничке Резолуције Србије и ЕУ постали смо предвидљив и поштован фактор. И то не само од земаља које нису признале КиМ, већ и од оних које то јесу учиниле. Србија је истог тренутка добила позитиван одговор ЕУ о трансферу наше апликације ЕК. Најзад, отворена је могућност дијалога са Приштином. А, то је оно што желимо од самог почетка и сви који имају добре намере знају да без тог дијалога не можемо да решимо историјски конфликт, нити наша права на КиМ. Без дијалога, политички процес био би блокиран и у практичном животу Србија би била ампутирана од Косова. Само кроз дијалог, Србија ће избећи такав сценарио.

* Тврдите да је остало довољно простора да се боримо за Косово и после негативне одлуке међународног суда и усвајања те резолуције?

- Од Кумановског споразума 1999. године простора је врло мало. Наставићемо да се боримо за наше националне интересе, на један миран, трезвен и планиран начин. Без конфронтације са великим силама, јер без њих, сасвим сигурно, нема решења за КиМ. Није решење да Албанци добију све, а да Србија изгуби све. Решење је компромис. Али, никада се проблеми на Балкану нису решавали без великих сила. Србија је губила увек кад их није имала уз себе, а добијала када су биле уз њу. Након великог удара који смо доживели од Међународног суда правде, мислим да смо успели да останемо у једној активној позицији када су у питању наши интереси, а да тиме нисмо показали непријатељство према било коме, а понајмање према ЕУ. И ја сам задовољан због тога.

* Дијалог је требало да крене одмах по усвајању Резолуције. Још га, међутим, нема. Покушава ли Приштина да га по сваку цену одложи и зашто?

- Чињеница је да албанска страна избегава дијалог и да га практично одлаже јер јој он очигледно не одговара. То је више него видљиво, иначе би дијалог већ почео.

* Део јавности који се противи актуелној политици према Косову највише замера то што дијалог неће третирати статус. Може ли се он, ипак, наћи на столу?

- Мене уопште не занима форма разговора. Нити наслов. Занима ме будуће решење. А желим да решимо историјски конфликт Срба и Албанаца. Да ставимо тачку на убиства, протеривања и паљевину. У потрази за компромисом спремни смо да разговарамо са Албанцима о свим проблемима који нас тиште на Косову. Сачекајмо да дијалог да резултате, па ћемо онда да судимо да ли смо добро или лоше радили.

* Којим бисте ви резултатом лично били задовољни?

- Када бих то сада рекао, спречио бих позитивне ефекте. Тако да морам да будем одговоран и да то не учиним.

* Да ли бисмо гајењем ”добрих суседских односа” са Косовом, посредно признали независност?

- Не, има начина да гајимо добре односе са Приштином, а да не признамо Косово. Сам дијалог у који улазимо је једна форма добрих односа. Чим разговарамо значи да се не тучемо. Србија би признала Косово тек онда када би донела акт на седници Владе о признавању Косова. А то се неће десити, и они који свако мало измишљају да је Србија овим или оним гестом наводно признала Косово, заправо обмањују и намерно узнемиравају јавност. Тиме директно ометају одбрану наших легитимних интереса.

* Овај пут власт је јединствена - нећете позвати Србе са КиМ да изађу на изборе?

- Исто као и Влада, стојим на становишту да се нису стекли услови да Србија позове косовске Србе да изађу на предстојеће изборе.

* Пре тачно годину, причали смо о могућности промене Устава. Сада су ваши партнери из власти покренули ту тему, а зарад регионализације. Је ли право време за то?

- Нема никакве дилеме да морамо да завршимо процес регионализације и децентрализације на начин који ничим неће угрозити ни интегритет земље, нити развој било ког њеног дела. Међутим, регионализацију не можемо вршити тако што ће Србија на крају имати хиљаду регионалних посланика. То су илузије које не кореспондирају са економском ситуацијом у нашој земљи. Видим ових дана много решења која се пресликавају из ЕУ. А ЕУ нема једнозначан модел регионализације, свака земља је нашла решење за себе, па и ми морамо наћи свој модел. Међутим, данас то није најважније питање. Питање свих питања у овом тренутку је економски развој, стварање нових радних места, и то мора бити фокус свих напора Владе.

АКО МОРАЈУ ГРАЂАНИ, ВАЛА ЋЕ И ДРЖАВА

 После писања ”Новости” да држава не плаћа дугове за комуналије, одговорили сте да то не чини зато што нема пара. Ни грађани их немају, па морају да плате...

Истина је да су и дугови нешто што се нагомилавало дуго уназад и истина је да многи не измирују своје обавезе према држави и да зато нема пара, али ако Миодраг Петровић из Кнића има обавезу да своје обавезе плаћа држави, вала ће и држава морати да измири све своје обавезе.

- Истина је да су и дугови нешто што се нагомилавало дуго уназад и истина је да многи не измирују своје обавезе према држави и да зато нема пара, али ако Миодраг Петровић из Кнића има обавезу да своје обавезе плаћа држави, вала ће и држава морати да измири све своје обавезе. И зато очекујем да влада изађе под хитно и каже како ће то бити решено. Као што је на један добар начин решила како да обезбеди кров над главом Краљевчанима којима су куће срушене или постале неупотребљиве. Задовољан сам због чињенице да ће тим људима бити обезбеђено да бесплатно добију монтажне куће које су дуготрајне, топле и отпорне на евентуалне потресе. То је пример ефикасног решавања једног озбиљног проблема изазваног елементарном непогодом.

* Јесте ли задовољни како се ова влада бори са економском кризом? Сваки дан неки од министара обавести јавност да смо изашли из рецесије, а грађанима се баш и не чини да је тако...

- Нисам задовољан у потпуности. С друге стране, нема никакве дилеме да је Влада у једном тренутку спречила економски слом какав су многе земље и доживеле. То је онај тренутак када једна земља саопштава да није у стању да испуњава своје међународне финансијске обавезе. То су доживеле Грчка, Мађарска... Људи данас тешко живе, али зарађујемо онолико колико производимо. То раније није био случај и ми данас плаћамо цену тога.

* Дотле власт најављује подизање својих плата...

- У кризи која још траје и коју сваки грађанин осећа на својој кожи сви морамо бити солидарни. Зато док траје криза и док сам ја председник, ни ја, ни премијер, ни министри неће примати веће плате, а мере штедње у свим државним институцијама биће још ригорозније. Што се тиче свих других запослених грађана Србије потпуно се залажем да им се плате повећавају у складу са могућностима.

* Ви сте отворено поручили неким члановима Владе да нису радили добро. Нико се, међутим, не осећа прозваним, а очигледно је да постоје проблеми који нису изазвани само кризом, него лошим учинком дела кабинета?

- Влада је могла да уради много више, слажем се. Ово време је требало да буде искоришћено за значајна побољшања у пољопривредној производњи. Много више учинка требало је да буде у инфраструктури, и не помажу објашњења да су каснили пројекти јер је очигледно да неће бити изграђени правци на северном краку Коридора 10. Несташица млека и уља су посебно узнемирујуће јер уносе неспокој подсећајући грађане на недавну прошлост, а то је апсолутно недопустиво. Инспекцијске службе, борба против корупције, такође су пример да се не ради довољно добро.

* Зашто неко не одговара?

- Неко ће морати да одговара, када се заврши ова година и усвоји буџет.

* То значи реконструкцију Владе. Има ли међу коалиционим партнерима консензуса о томе?

- Па, сви коалициони партнери морају да преузму одговорност. Просто, не постоји сектор у којем нема проблема и очигледно је да се они недовољно брзо решавају. Зато сви заједно треба да се договоримо како ствари да поправимо.

* Данима трају полемике зашто држава продаје ”Телеком” и како ће потрошити новац. Шта бисте ви рекли?

- Одговор је више него једноставан: не постоји држава у свету која може да се извуче из економске кризе и финансијских недаћа, а да не обезбеди новац. Има два начина - да се задужи или да прода део оног што поседује. Ми покушавамо да се не задужујемо прекомерно као већина наших суседа, него да крајње рационално продамо оно што неће угрозити функционисање система. ”Телеком” је ресурс који је најчешћи предмет продаје у свим државама региона. Коштуничина влада је продала ”Мобтел”. Није то проблем, проблем је да ли се новац добијен продајом потроши на погрешан начини или се инвестира у нешто од чега сви грађани имају дугорочну корист.

* Тома Николић вас је прозвао за период када је ПТТ био акционар у ”Мобтелу”, а ви на челу УО ПТТ...

- Као председник УО ПТТ добио сам задатак од премијера Зорана Ђинђића да обезбедим да држава први пут преузме своје надлежности у ”Мобтелу”. И ја сам то учинио. Тада су, подсећам, уведене привремене мере у тој фирми. До тада држава уопште није имала приступ ”Мобтелу”. Након тога смо сагледали стање у тој компанији први пут и после тога су продате акције. Урадила је то Влада Војислава Коштунице. То је била добра приватизација, али новац, нажалост, није уложен како је требало, у инфраструктуру. Тај новац је проћердан у предизборне активности и асфалтирање локалних путева тамо где је било потребно добити неколико гласова.

* Шта је гаранција да овог пута неће бити тако?

- До те мере је око продаје ”Телекома” подигнута пажња, да је постигнута једна добра ствар - нико неће моћи да проћерда новац. Уколико дође до продаје ”Телекома”, а то ће се догодити само ако се постигне висока цена, тај новац ће отићи на сређивање макроекономске ситуације, на намиривање дуговања која долазе на наплату, а која су направљена у претходном периоду. Није их направила ова влада. Део тог новца ће отићи у развој - путеве, железнице и енергетику. Новац, дакле, неће ићи у потрошњу и предизборне активности. Преузимамо ризик да учинимо живот бољим, и нећу дозволити да се новац потроши, ја ћу контролисати Владу колико је у мојим уставним надлежностима, као што ће је контролисати и регулаторна тела, невладине институције, медији.

* Тврдите да новац неће отићи на изборе?

- Тренутак који је изабран за продају говори да неће бити тако. Ово није предвечерје избора, него средина мандата. Процес је почео прошле године. Они који прижељкују превремене изборе понашају се у стилу: ”Што је баби мило, то јој се и снило”.

* Хоће ли се и остали велики системи наћи на тендеру?

Сматрам да ”Електропривреда Србије” никад не сме да се приватизује на нивоу изнад 50 процената. То је црвена линија.

- Сматрам да ”Електропривреда Србије” никад не сме да се приватизује на нивоу изнад 50 процената. То је црвена линија. Централна тачка нашег привредног развоја. Планирамо пет милијарди евра инвестиција у енергетику само у наредне четири године. Завршавамо тендер за два термоенергетска блока - у Лазаревцу и Обреновцу. Идемо према термоелектранама на Ибру. Постоји могућност да са страним партнерима и РС градимо серију хидроелектрана на Дрини. Треба да одговоримо позиву бугарског премијера о инвестицијама у нуклеарну електрану ”Белане”. Можемо имати најмоћнији електроенергетски систем у региону

ЗА САРАДЊУ СА НИКОЛИЋЕМ ПОТРЕБНО ВИШЕ ОД РЕТОРИКЕ

* Верујете ли да је Тома Николић променио политички курс у мери да би вам у будућности могао бити партнер?

- Да би ДС икад могла да сарађује са СНС, потребно је више од реторике. А и њихова реторика је збуњујућа. За њих, у понедељак ЕУ нема алтернативу. Онда је у уторак има. То је сад већ више тешко похватати. Као ђаво од крста беже од изјашњавања о свим темама које суштински дефинишу политику. Да ли би Николић, да је власт, хапсио Младића и да ли ће када се то деси подржати хапшење? Или ће поново да прави митинг против хапшења и рушилачке демонстрације? Нема одговора на то питање. Вуковар, па недавно насиље у Београду и Ђенови, о томе СНС такође нема став. Избегавање одговора на суштинска питања којима се Србија данас бави није препорука за странку која жели да буде озбиљан фактор.

* Плаши ли вас раст популарности те странке?

- Главни савезник тој и другим опозиционим странкама је економска криза и лоша економска ситуација. А ситуација је тешка свуда, па и у Србији. И они користе ову кризу, надајући се да су грађани заборавили да је, када су они били власт, све било многоструко горе и да су они сами били узрочници кризе у Србији, у време када је цео свет ишао напред. При том, ни поред најбоље воље, не могу да уочим ни један њихов предлог или идеју која би била корисна или примењива. Њихова једина порука гласи: треба да оду они да би опет дошли ми. Тако да би промена коју помињу била јако лоша за Србију.

ВАРАЈУ СЕ СВИ КОЈИ МИСЛЕ ДА СУ УНАПРЕД ИЗАБРАНИ

* Демократска странка је спремна за изборе и више је него очигледно да влада тензија изазвана вишком амбиција и мањком фотеља. Поготово се осећа набој међу ”младим лавовима”...

- Да ли су лавови не знам, али ни тако млади више нису.

* Да ли је већ све јасно или ће се заиста водити камања за потпредседничка места?

- Имаћемо демократски процес. А такав процес је увек оптерећен вишком амбиција и дискусија. Не можемо се жалити што демократија некад са собом носи вишак догађаја. Али, проћи ће и та олујица. Једно је сигурно, оно што одлучи скупштина Демократске странке, имаће значајног утицаја на будућност Србије у наредних десет година. Примера ради, да је Слободан Вуксановић победио Зорана Ђинђића, не бисмо имали пети октобар. Да је Зоран Живковић победио мене, свакако би било другачије...

* Спекулише се да пет потпредседничких места не оставља много простора за изненађења и да су неки кандидати сигурни?

Кад сам ја конкурисао за потпредседника ДС нисам дошао утабаним стазама као део неке структуре или лобија, него сам дошао из неког свог ”мртвог угла”. У ДС се никад не зна. Они који мисле да су сигурно унапред изабрани греше. Могућа су разна изненађења.

- Кад сам ја конкурисао за потпредседника ДС нисам дошао утабаним стазама као део неке структуре или лобија, него сам дошао из неког свог ”мртвог угла”. У ДС се никад не зна. Они који мисле да су сигурно унапред изабрани греше. Могућа су разна изненађења.

* Нећете их спречавати да воде кампању?

- Сви могу да воде кампању унутар странке, али не кроз медије. Медијска борба за наклоност странке потпуно је непримерена.

(разговор водила: Дубравка Вујановић)