| Хроника | |||
Борис Тадић: Нема места ничијем ликовању због пресуде у Хагу |
|
|
|
| петак, 22. април 2011. | |
|
„Искрено се надам да до тога неће доћи”, рекао је председник Србије за данашњи „Блиц”. Суочавање са сопственом прошлошћу, према Тадићевим речима, без обзира на то колико она била тешка или шокантна, мора бити тренутак када сви почнемо да се огледамо у туђој муци. Тадић је навео да тренутак када схватимо да су патње кроз које је пролазио неко други, неко ко није припадник нашег народа, вере и обичаја, биле ужасно тешке и да се зато никада више не смеју поновити. И да је за те патње увек неко одговоран и крив, додао је Тадић. Председник Тадић је рекао да је свако стратиште из наше заједничке историје, набијене сукобима и страдањима, немерљива трагедија за себе. Јасеновац, Јадовно, Сребреница, Кравице, Вуковар, Паулин Двор и многа друга, како је навео Тадић, места су на мапи југоисточне Европе које ће се памтити и према којима треба гајити пијетет. „То су места која никада нећемо изједначавати, нити упоређивати, нити њима покушавати да направимо баланс кривице, јер је свако од њих у симболичком смислу доказ страшне трагедије једног времена које мора занавек остати у прошлости”, казао је Тадић. Према његовим речима, сви ми заједно морамо својој деци обезбедити будућност у којој ће понављање наше трагичне историје бити апсолутно незамисливо и немогуће. „Зато морамо дати све од себе на изградњи добросуседских односа, зато морамо учинити све на успостављању нових вредности, нових моралних начела, и напокон - морамо сви ући у заједницу европског мира, у највећи мировни пројекат у историји човечанства - у Европску унију”, напоменуо је Тадић. Тек тада ће, како је навео, бити стављена тачка на сукобе на западном Балкану, а будућност све деце сигурна. „За мир се морамо изборити. Суочавање са прошлошћу је за све народе бивше Југославије, као и новонастале земље, болна неминовност. Неминовност су и судски процеси који кривце осуђују одређујући починиоцима тешких злочина адекватне казне”, рекао је Тадић. Он је казао да смо „ми у Србији одавно прихватили тај принцип”. „Изручили смо 44 оптужена Хашком трибуналу, а за преосталом двојицом, Младићем и Хаџићем, интензивно трагамо. Истог тренутка када их будемо лоцирали и ухапсили, они ће се наћи у Трибуналу. Око тог питања не постоје никакве дилеме у политици Србије и наши напори и опредељења у том смислу потпуно су јасни”, додао је председник Србије. Тадић је оценио да процес сарадње Србије са Трибуналом, током година које су за нама, није био једноставан, лак, нити безопасан, и да је било различитих отпора. Као највећи међу њима, Тадић је издвојио отпор оног дела јавности који „заведен систематском пропагандом из последње декаде прошлог века, није могао да прихвати да особе које су лишаване слободе и извођене пред суд, нису биле хероји, већ починиоци најтежих кривичних дела за злочин против човечности”. „Наравно, никада не треба заборавити да нико није крив док то суд не докаже, и да су на крају неки од осумњичених били ослобођени сваке одговорности”, истакао је Тадић. Он је рекао да смо пак, као друштво, полако али сигурно, пролазили кроз сопствену катарзу. „Прихватили смо да је истина једини лек за све што се дешавало и да је кажњавање криваца онај минимум који дугујемо жртвама и њиховим породицама, али и нашој заједничкој будућности. Када кажем криваца, мислим на све кривце, без обзира на то да ли су они Срби, Хрвати, Албанци, Бошњаци или било које друге националности”, казао је Тадић. Прихватање хапшења осумњичених за ратне злочине, за Тадића је пре свега морална обавеза, тек потом обавеза коју дефинише домаћи закон, а на крају и међународна обавеза. „Убеђен сам да кроз исту такву катарзу, кроз суочавање са истином, мора проћи сваки учесник у сукобу из времена распада Југославије”, закључио је председник Србије. (Танјуг) |