четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Још нисмо прешли критичну тачку у демократизацији
Хроника

Борис Тадић: Још нисмо прешли критичну тачку у демократизацији

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 26. јануар 2010.

Председник Борис Тадић рекао је да се Србија данас налази на највишем нивоу демократског развоја у својој историји, али да и даље није досегла тачку иза које би остварени процес демократизације и институционалних реформи био неповратан.

Тадић је, отварајући конференцију "Колико још корака до ЕУ", поручио да Србији нису потребне концесије на том путу, али да јој је потребна искрена подршка и помоћ ЕУ.

"Та критична граница је онај тренутак када ће Србија бити јасно пред пуноправним чланством у ЕУ, када буде потпуно јасно да ће за годину, годину и по, или две Србија бити пуноправна чланица ЕУ. Тада ћемо моћи да кажемо да је тај процес неповратан", рекао је Тадић.

"Ми не желимо да нам било ко гледа кроз прсте. Желимо да испунимо све своје обавезе, али тражимо разумевање за овај тежак процес који не може да се заврши за једну годину. Тај процес ће се наставити, али не може да тече у недоглед и морамо имати разуман рок у којем ћемо извршити своје обавезе и у коме очекујемо искрену подршку и помоћ", поручио је Тадић.

Објашњавајући значај Србије за ЕУ, Тадић је констатовао да она има кључни геостратешки положај и политички значај на простору југоисточне Европе и да стога без Србије у ЕУ не може бити ни стабилности Балкана.

"Једино са Србијом у ЕУ хронично нестабилан простор Западног Балкана може бити дебалканизован и лишен даљих фрагментација", истакао је Тадић.

Он је подсетио да Србија није постала само фактор стабилности у региону, већ да је и својом политиком према Косову и Метохији постала фактор стабилности и у много ширем контексту.

"Србија је земља која решава своја искушења, попут Косова и Метохије, на миран и демократски начин нудећи моделе решења другим земљама које се суочавају са сличним проблемима", рекао је Тадић.

Објашњавајући узајамне економске интересе Србије и ЕУ, Тадић је истакао да ће Србија у будућности постати енергетско, информатичко и инфраструктурно средиште региона и да улагање у њу гарантује општу економску корист.

Конференцију "Колико још корака до ЕУ?" организовала је немачка фондација "Конрад Аденауер", а Тадић је ту прилику искористио да још једном истакне значај српско-немачке сарадње.

"Не постоје више и ниже цивилизације, сви припадамо једном свету, али морамо учити једни од других и убеђен сам да Србија треба да учи од Немачке, да наше институције уче од организације као што је Конрад Аденауер, а да наше странке уче од немачких", рекао је Тадић.

Немачко-српским односима ће, како је рекао, бити задовољан онда када немачки инвеститори буду доминантни на српском тржишту.

"На српско-немачком пријатељству су радили Вук Караџић, Зоран Ђинђић, на томе ћу радити ја и сви они који после мене буду радили овај посао", поручио је Тадић и захвалио директорки те фондације Клаудији Крофорд на свему што је учинила за демократизацију Србије.

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да је циљ Србије да њена кандидатура за чланство у Европској унији добије потврду Брисела још током шестомесечног председавања Шпаније, а да се статус кандидата добије до краја године.

Пут Србије ка ЕУ "није спринт и има много корака, али не би требало ни да буде маратон", рекао је Ђелић алудирајући на изјаву немачког амбасадора Волфрама Маса који је, говорећи пре њега, рекао да "пут ка ЕУ није спринт, него маратон".

"Трка се наставља и када постанете чланица ЕУ, јер се мора пратити ритам читаве заједнице, али се у друштву трчи и лакше и боље", рекао је Мас.

Професорка Факултета политичких наука Тања Мишчевић упозорила је да се на европском путу Србије сада налазе три тешка паралелна процеса: примена Споразума о стабилизацији и придруживању, затим добијање статуса кандидата и преговори са ЕУ и, на крају, наставак процеса реформи у Србији.

Мишчевићева је додала и да посао прикључивања Унији није само посао који треба да обави Влада, него читаво друштво.

Одлазећа директорка фондације Конрад Аденауер у Србији, Клаудија Крофорд, рекла је да се пре само четири године још није јасно знало којим ће правцем Србија ићи и да њена европска будућност није била сигурна, али да сада више није тако.

"Будите уверени да се то види и у Европи. Ја се не бринем за пут Србије у ЕУ", додала је Крофорд.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер