Борис Милошевић о одласку на годишњицу „Олује“: Није било лако донети ту одлуку, након 25 година потребно је престати с мржњом и ратом

Као члан Владе, Србин из Хрватске, свестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Републике Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно, те покушати да допринесем бољем друштву и грађењу културе мира, поручио је потпредседник Владе Хрватске и члан ССДС Борис Милошевић.

Он је, након најаве да ће у Книну присуствовати државној церемонији обележавању годишњиице војно-полицијске акције "Олуја", на својој Фејсбук страници објавио "Причу једног Србина из Хрватске" и објаснио своју одлуку, која је изазвала подељена мишљења и коментаре у српској и хрватској јавности.

"Није ми било лако донети ову одлуку, како због приватне породичне трагедије, тако због свих оних Срба који су у 'Олуји' неког изгубили, оних који су у избеглиштву као и оних који су се вратили, иако им је процес повратка опструиран. Судбину тих људи добро знам јер скоро цео професионални и политички стаж, протеклих 18 година, помажем у решавању њихових проблема", навео је Милошевић.

Истиче како се, претходних дана, док је размишљао шта да учни, присетио свог доживљаја "Олује" и личне, породичне трагедије.

"Саму Олују сам дочекао у родном Шибенику, бринући тих дана за оца који је био мобилизован као хрватски војник, за своје пријатеље који су били у Хрватској војсци, као и за родбину која је била на другој страни. Захваљивао сам тих дана Богу што се отац вратио жив и здрав и што су сви које сам познавао били добро", пише Милошевић.

Након што му је отац демобилисан, одлазили сам, како наводи, у село Брибирске Мостине, где је, како истиче "сведочио пљачки напуштених српских кућа".

"Обилазили смо бабу, очеву мајку која је остала након Олује тамо да живи. Није хтела напуштати своју кућу, није хтела да пође ни код нас у Шибеник", подсећа се на то време Милошевић, наводећи да је почетком септембра отишао у Ријеку због факултетских обавеза.

"Седмог септембра касно поподне назвала ме сестра. Ишла је с татом обићи бабу. Нашли су је мртву, била је убијена ватреним оружјем из непосредне близине. Убојица је пронађен случајно због властитог бахаћења, сматрајући да нико неће истраживати убиство "четникуше", како је сам рекао. Осуђен је на 7,5 година, да би изашао за 3,5 године, након што је добио председниково помиловање", наводи Милошевић, нагашавајући како је му је управо због те трагедије било још теже да донесе одлуку.

"С теретом ове породичне трагедије, па и кроз бол мог покојног оца, одлуку да идем на обележавање Олује у Книн ми је било још теже донети. Мени, који сам добио пасош тек након 'Олује', премда сам рођен и цели живот живео у Шибенику", објаснио је Милошевић.

"У Книн идем отвореног срца, искрено, с надом да ова Влада може направити тај тако важан корак, корак према будућности, бољем друштву, друштву разумевања, поштовања и толеранције и да можемо изаћи из ровова у којима смо укопани. Након 25 година потребно је престати с мржњом, престати с ратом", поручио је један од политичких челника српске заједнице у Хрватској.

Он је оценио и да "рат за многе у друштву, нажалост, није готов", и да то "најбоље знају дјца српске националности која у својим школама морају да трпе стигму због нечег с чиме ни њихови родитељи немају везе, и која морају осећати кривицу само зато што су Срби".

"Баш као што је то осећала моја генерација током и након рата. Идем, јер желим олакшати њихову будућност. Идем јер мислим да је сазрео тренутак да политика разумевања и поштовања другог победи политику мржње". нагласио је Милошевић.

Он је оценио и да "Олуја" није само војно-полицијска акција, већ и "голема колективна траума".

"За Хрвате је она симбол почетка дуго жуђеног мира и престанка окупације, за Србе је она траума почетка новог егзодуса, страдања, страха, неизвесности и немогућности повратка у своје домове", наводи Милошевић, наглашавајући како је свестан да његов долазак у Книн "неће код већине променити два различита погледа на 'Олују'".

Он наглашава како је вољан да прихвати сваки гест кој "иде ка томе да заједничком толеранцијом и уважавањем сами себе потврдимо као демократско друштво које може остварити суживот и просперитет, без обзира на сваку разлику, па тако и ону у тумачењу заједничке историје".

"Од мог одласка у Книн, пуно је важније градити атмосферу помирења и дијалога у којем као друштво морамо признати и прихватити све жртве, без обзира на националност", истакао је Милошевић у свом писму објављеном на Фејсбуку.

Његову објаву је за кратко време видело, поделило и коментарисало неколико стотина људи на тој друштвеној мрежи, а изазвала је опречна мишљења, уз претежне коментаре подршке Милошевићевој одлуци.

Председник Србије Александар Вучић поручио је у четвртак како ће покушати да разуме ако представници Срба у Хрватској присуствују обележавању годишњице "Олује", иако Србија не може подржати тај гест јер "Олују" сматра етничким чишћењем, али жели да ради на помирењу с Хрватском.

"Све то може, али ово је већ нешто мало другачије и дало би неку врсту легалитета таквом етничком чишћењу и то је оно што ми сматрамо, али ти људи живе тамо и ти људи треба да остану тамо и зато ће увек имати подршку Србије, без обзира што се не морамо увек сагласити о сваком ставу", рекао је Вучић.

Он је и данас, коментаришући побележавање годишњице "Олује", навео како је Милораду Пуповцу рекао да не може да поздрави и прихвати присуство Срба на прослави "Олује" у Книну, али да "ниједну тежу реч" неће рећи и да, "без обзира на наше разлике, неће доћи до српско-српских тешких речи".

(Фонет)