Хроника

Боливија: Две независне агенције потврдиле убедљиву победу левичарског кандидата и бившег Моралесовог министра на председничким изборима

Штампа
уторак, 20. октобар 2020.

Кандидат левичарске партије бившег председника Боливије Ева Моралеса победио је у првом кругу председничких избора.

Победа кандидата Моралесовог Покрета за социјализам требало би да значи нагли заокрет Боливије од конзервативних политика досадашње привремене владе подржане од САД

Победа кандидата Моралесовог Покрета за социјализам Луиса Арсеа (57) требало би да значи нагли заокрет Боливије од конзервативних политика досадашње привремене владе подржане од САД.

Привремена влада је преузела власт у новембру прошле године након што је Моралес (60), дугогодишњи левичарски председник, под притиском демонстраната и војске поднео оставку и отишао из земље.

Карлос Меса и Жанин Ањес признали пораз

Главни Арсеов ривал на изборима, центриста Карлос Меса, признао је данас пораз на изборима, као и привремена председница Боливије Жанин Ањес, Моралесова љута противница.

Иако званични резултати нису објављени, две независне агенције, спонзорисане од Римокатоличке цркве и цивилног сектора, објавиле су да је Арсе освојио нешто више од 50 одсто гласова и да има предност од око 20 одсто у односу на Месу.

За победу у првом кругу председничких избора потребно је да кандидат освоји више од 50 одсто гласова или више од 40 одсто, под условом да има предност већу од 10 одсто у односу на другопласираног.

Коначни резултати за неколико дана

Званичници су навели да би коначни резултати могли да буду објављени за неколико дана.

Арсе је данас позвао на смиреност у дубоко подељеној држави, рекавши да ће тежити формирању владе националног јединства коју ће водити Покрет за социјализам.

Арсе: Мислим да народ Боливије жели да настави путем на којем смо ишли

"Мислим да народ Боливије жели да настави путем на којем смо ишли", рекао је Арсе, окружен малом групом присталица, од којих су неки били у традиционалној домородачкој одећи.

Новоизабрани председник је био Моралесов министар економије дуже од 10 година. У том периоду је забележен скок економског раста и знатно смањење сиромаштва у земљи

Новоизабрани председник је био Моралесов министар економије дуже од 10 година. У том периоду је забележен скок економског раста и знатно смањење сиромаштва у земљи.

Сада ће имати тежак задатак да понови тај успех, за који је делом био заслужан скок цена минерала које Боливија извози.

Цене минерала су у међувремене опале, а пандемија коронавируса погодила је сиромашну Боливију теже него готово било коју другу земљу, гледано по глави становника. Од 11,6 милиона становника Боливије, од последица заразе коронавирусом умрло је око 8.400 људи.

Арсе, економиста образован у Великој Британији, суочиће се и са изазовом изласка из сенке свог бившег шефа Моралеса, чија подршка му је знатно помогла на изборима.

Ништа од заокрета удесно

Привремена влада Жанин Ањес трудила се да направи заокрет удесно од многих Моралесових политика и да удаљи земљу од савеза са другим левичарским владама.

Моралесу су нове власти забраниле учешће на јучерашњим изборима, као и на изборима за Конгрес. У случају повратка у земљу претило му је хапшење по оптужби за тероризам.

Моралес зове на помирење

Он је данас у Буенос Аиресу, главном граду Аргентине, рекао да планира да се врати у Боливију, али није навео када.

Као и Арсе, Моралес је данас заузео помирљив тон и позвао на "помирење за реконструкцију", наводећи да он и његови саборци "нису осветољубиви".

Одбио је да каже да ли ће имати неку улогу у новој влади, али ретко ко верује да ће Моралес, први домородачки председник Боливије, мирно стајати по страни.

Моралес је био председник Боливије готово 14 година, а оставку је поднео 10. новембра 2019. након што су му полиција и војска отказале подршку после масовних протеста грађана на којима је погинуло најмање 36 особа

Моралес је био председник Боливије готово 14 година, а оставку је поднео 10. новембра 2019. након што су му полиција и војска отказале подршку после масовних протеста грађана на којима је погинуло најмање 36 особа.

Протести су избили после Моралесовог проглашења победе на председничким изборима 20. октобра, на којима је било нерегуларности и на којима према уставу није имао право да се кандидује.

Моралес је негирао да је прошле године било изборне крађе и свој одлазак с власти називао је пучем.

 

(Бета, Н1) 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]