петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бојан Костреш: „Додик би опет да прекраја границе и изазива ратове; Границе БиХ су непромењиве од средњег века“
Хроника

Бојан Костреш: „Додик би опет да прекраја границе и изазива ратове; Границе БиХ су непромењиве од средњег века“

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 06. јануар 2017.

Нови Сад, 06. јануар 2017 - Још једну Нову годину грађани Србије почињу са зебњом. Овога пута за то се побринуо Милорад Додик, председник ентитета Република Српска, који је саставни део суверене и међународно признате државе - Босне и Херцеговине. Својим ставовима да ће ускоро доћи до поновне промене граница на Балкану и стварања велике Србије, Додик је по ко зна који пут показао неодговорност и политички екстремизам.

Поручујем Милораду Додику, оно што и сам вероватно зна - нигде, а посебно на Балкану, границе се не мењају без ратова и сукоба. Ниједна држава не распада се и не нестаје без бројних жртава и патњи милиона људи. Историја је толико пута показала, Босна и Херцеговина не може се растурити без ратног вихора који убрзо захвати и суседне земље.

Иако сумњам да је заборавио, Милорада Додика би требало подсетити - две ствари су, када је реч о Босни и Херцеговини, неупитне и представљају историјску категорију дугог трајања. Међународно признате и историјске границе Босне и Херцеговине непроменљиве су од средњег века, упркос различитим државама у којима се она налазила. Друга константа је конститутивност и равноправност три народа - Бошњака, Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини. Ове две претпоставке су угаони камен, не само опстајања и мира у Босни, већ и шире на читавом Балкану. Све остале претпоставке, па и питање унутрашњег уређења у Босни и Херцеговини, променљиве су и питање су договора политичких представника три конститутивна народа.

Заговарање промене међународно признатих граница БиХ - државе која је пре само две деценије изашла из најкрвавијег рата у Европи после 1945. није само неодговорно, већ је и веома злослутно. Јавним заговарањем насилног разбијања Босне и Херцеговине, ширењем мржње и дестабилизацијом читавог региона, Додик чини огромну штету интересима грађана и БиХ и ентитета на чијем се челу налази, али и Србије. Иако за такве своје штетне науме Додик нема званичну подршку власти у Србији, бројни су интелектуални и политички кругови у Београду који га у таквим ратничким идејама подупиру.

Најзад, посета Томислава Николића Бањалуци, на прославу укинутог празника Републике Српске, порука је подршке Додику и сведочанство да неки кругови у Србији нису одустали од територијалних претензија према суседним државама.

Порука коју упућујем и Николићу и Додику - поштујте државе у којима живите, радите у интересу бољег живота грађана, учвршћујте владавину права, а не говор мржње и поштујте одлуке Уставног суда и у Србији и у Босни и Херцеговини. Ми у Војводини смо показали како се одлуке Уставног суда државе у којој живимо поштују, чак и када нам се не допадају и када мислимо да су усмерене против интереса људи које политички заступамо.

(РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер