Бојан Клачар: Непотизам и партократија не могу да се реше једним законом; СНС по различитим изворима, има већи број чланова него што имају синдикати

Бојан Клачар, директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), изјавио је у Новом дану телевизије Н1 да непотизам и партократија нису проблеми који могу да се реше једним законом. Проблеми у Србији постоје на више нивоа и сваки од њих тражи решење или корекцију постојећих решења, истиче он.

Парламент у Француској усвојио је Закон о моралности политичког живота којим се забрањује политичарима да запошљавају чланове својих породица, а следи расправа о још једном предлогу закона о морализацији наредне среде, којим ће француским посланицима бити укинута додатна финансијска средства која су до сада могли да усмеравају у заједнице и друштва по својој жељи.

Клачар је објаснио да су поменути закони на трагу онога што јесте карактер француксе политике, која име чвршче уређење политичког живота и избора у односу на многе друге земље. Закон о моралности ће, како очекује, вероватно донети одређене резултате у Француској, али истиче и да проблеми непотизма и партократије не могу да се реше једним законом, те да постоје и друга решења за њих.

ЦеСИД је у сарадњи са ЕУ, у Србији спровео пројекат “Транспарентно до посла, 2014-2016”, и Клачар упозорава да су резултати показали да је партократија у Србији попримила огромне размере и да може да угрози права људи када је у питању запошљавање.

Иако је, како каже, немогуће утврдити колико се тачно људи у једном предузећу или установи запослило преко пароктратских утиција, оно што је сигурно је да у јавном сектору у Србији постоји вишак запослених, да је већина до посла дошла преко партијских веза, и да су бројни људи запослени искључиво зато што су блиски странци.

Истраживање ЦеСИД-а је, према његовим речима, показало да тамо где постоје релативно добра законска и институционална решења, попут министарстава, боља је и ситуација, док је у органима где постоје решења која нису добра или где решења не постоје уопште, ситуација јако лоша, пре свега у јавним и државним предузећима, и у локалним самоуправама.

“СНС по различитим изворима, има више од 600.000 чланова, што је већи број него што има чланова синдиката, и на посредан начин сведочи о томе где грађани виде да лежи политичка моћ. Без обзира на лошу социјалну ситуацију, нигде у свету улога странака не би смела да буде повезана са процесом запошљавања”, наводи он.

Клачар поручује и да би се бољи резултати постигли већ када би се имплементирали постојећи закони. Проблеми, како каже, постоје на више нивоа и сваки тражи решење или корекцију постојећих решења.

На макро нивоу, према његовим речима, треба инистирати на поштовању деморкастских правила и прицедура, док је на мирко нивоу потребно политички систем организовати тако да се политичарима јасно стави до знања да не могу да профитирају од коруптивних делатности.

Филип Балуновић:  Балканска друштва изграђена су на непотизму, на власти и даље влада иста клика која је запосела положаје пре 25 година

О проблему непотизма и партократије за Нови дан ТВ Н1 говорио је Филип Балуновић, политиколог и члан уредништва српског издања магазина "Ле Монде Дипломатиqуе".

Он сматра да Макрон тзв. законима о морализацији заправо скреће пажњу са горућих тема у Француској, оцењујући истовремено да случајеви непотизма у Француској, али и Италији и САД, показују да је дубоко погрешна склоност српског друштва да земљама развијеног Запада суди као о супериорнијима.

Балуновић ипак истиче да су друштва на Балкану практично изграђена на непотизму и да је на власти “иста клика која је запосела положаје пре 25 година и која и даље влада”.

“У Србији имамо породицу садашњег председника која је свеприсутна, имамо породицу бившег председника и његову супругу који су повезани са неколико скандала. Слажем се да су овакве ствари можда и видљивије на локалу, можемо мислити шта ће све да исплива након што Синиша Мали сиђе с власти у Београду. Радујем се томе”, рекао је саговорник Н1.

Оценио је и да цивилни сектор нема довољно јаке инструменте да би се изборио са тим проблемом, те да је могуће решење у политичком ангажовање које ће окупити све елементе друштва који могу у тој борби помоћи.

(Н1)