Богдан Лисоволик упозорава на ризик раста јавног дуга Србије изнад 45 одсто БДП

Стални представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Богдан Лисоволик упозорио је данас да јавни дуг Србије може пробити максимално предвиђену границу од 45 одсто вредности бруто домаћег производа (БДП), због чега је потребно благовремено донети мере да до тога не дође.

Ризици пословања у Србији су се повећали и ако буду настављене финансијске тензије у еврозони, постоји велика вероватноћа да ће доћи до ревизије економског раста Србије на доле, рекао је Лисоволик уз подсећање да је у 2012. години планиран раст БДП-а од 1,5 одсто.

Лисоволик је рекао, на конференцији „Привреда Србије у другом таласу кризе - изгледи за 2012. годину" на Економском факултету у Београду, да Србија мора више пажње да усмери на приватни сектор који треба да буде окосница развоја земље у будућем периоду.

Он је поновио и да држава треба да повећа ефикасност судова, ефикасност администрације...

Кашњења у плаћању привреде и повећање броја ненаплативих кредита банака додатно оптерећјује економски развој у Србији, оценио је Лисоволик и указао да враћање инфлације на једноцифрен ниво и то што су међународна тржишта мање нервозна када је у питању Србија враћа оптимизам.

Лисоволик је указао да је аранжман из предострожности с ММФ-ом само део заштитног механизма за Србију од онога што се дешава у Европи, тако да мора да учини још на том плану, истовремено истичући да је, средњорочно гледано, оптимиста када је о нашој земљи реч.

Економиста Стојан Стаменковић оценио је да је примена новог модела раста до 2020. године, који је заснован на расту производње за извоз, дефинитивно одложена због одлагања датума почетка преговора о чланству у ЕУ, тако да нису реалне прогнозе да се до 2020. године отвори око 400.000, већ око 250.000 нових радних места.

Стаменковић очекује да ће девизне резерве у 2012. години бити смањене за око 1,5 милијарду евра, под условом да се обезбеде директне стране инвестиције од најмање милијарду евра, инфлација не би треабло да пређе пет проецната, а депресијација курса седам одсто.

(Танјуг)